Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePrilikom popunjavanja nep obrazaca potrebno je uneti podatak o ispravi o svojini određene nepokretnosti i istu priložiti. S tim u vezi, da li je moguće kao ispravu o svojini navesti list nepokretnosti, a umesto istog, priložiti izvod sa javnog pristupa katastra nepokretnosti u pdf formatu, kao u prilogu?
Prilikom popunjavanja elektronskog NEP JS obrasca putem softvera Registar jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, podaci isprave o svojini (broj dokumenta, naziv dokumenta i datum) su obavezni podaci međutim, prilaganje skeniranog obrasca nije obavezano. Poželjno je ipak da se priloži a i korisno, jer će priloženi dokument tako uvek biti dostupan.
U svakom slučaju, može se priložiti izvod sa javnog pristupa katastra nepokretnosti u (.pdf) formatu s tim da se u tom slučaju i u nazivu dokumenta navede da je u pitanju izvod iz katastra nepokretnosti.
Službenik je dobio otkaz od strane poslodavca. Podneo je prigovor Žalbenoj komisiji. Ako Žalbena komisija ne odluči po prigovoru u roku od 30 dana, da li rešenje načelnika postaje konačno i može li službenika odjaviti sa obaveznog socijalnog osiguranja?
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.
Žalbena komisija primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak“.
Shodno članu 167. Zakona o opštem upravnom postupku drugostepeni organ rešenjem odbacuje žalbu koja nije blagovremena, nije dozvoljena, koju je izjavilo neovlašćeno lice ili koja nije uređena u roku koji je organ odredio. Ako žalbu ne odbaci, drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično i sam odlučiti o upravnoj stvari, poništiti rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, ili ga izmeniti. Drugostepeni organ odlučuje o žalbi na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdio prvostepeni ili drugostepeni organ.
U skladu sa članom 174. Zakona o opštem upravnom postupku rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje se bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđen kraći rok i to rok od 30 dana. Naime, član 175. glasi:
„Žalbena komisija je dužna da odluči o žalbi u roku od 30 dana od dana njenog prijema ako
ovim zakonom nije drukčije određeno“.
Članom 176. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđeno da protiv odluke žalbene komisije može da se pokrene upravni spor.
Članom 19. Zakona u upravnim sporovima je predviđeno sledeće:
„Ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.
Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.
Shodno citiranim odredbama člana 19. Zakona o upravnim sporovima, rešenje ne postaje konačno, već je potrebno zatražiti od žalbene komisije da donese rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja u roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke.
Predmet ozakonjenja su privremeni montažni objekti za koje je izdato odobrenje za izgradnju 1991. godine, na osnovu Odluke o izgradnji i postavljanju pomoćnih objekata i manjih montažnih objekata na teritoriji JLS. Investitori su sa JLS zaključili ugovor, kojim im je dato na privremeno korišćenje građevinsko zemljište radi izgradnje predmetnih objekata. Navedenim ugovorima je bilo propisano da se investitori obavezuju da o svom trošku uklone privremeni objekat prilikom realizacije DUP-a za taj deo grada. Navedenom Odlukom je takođe, propisano da je korisnik privremene lokacije dužan da objekat ukloni o svom trošku ukoliko se pristupi realizaciji urbanističkog plana za predmetni prostor. PGR-om iz 2018. godine, namena zemljišta na predmetnoj lokaciji je zaštitno zelenilo. Članom 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno i priznato, odnosno protivno cilju rešenja zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno i priznato, odnosno protivno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor gradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata. Da li se prilikom ozakonjenja napred navedenog privremenog montažnog objekta, zahtev investitora za ozakonjenje može odbiti, samo po osnovu činjenice da je taj objekat izgrađen u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata ili je neophodno utvrditi kumulativno postojanje zloupotrebe prava izgradnje investitora iz člana 4. stav 5. zakona, na šta investitor ukazuje? Pri otme, neki od predmetnih privremenih objekata ne mogu uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene objekta (čl. 8. stav 1. i 2. Zakona), dok su pojedini objekti u skladu sa namenom, ali su privremeni montažni objekti, pa bi u tom slučaju trebalo primeniti član 4. stav 5. Zakona.
Članom 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US) je propisano da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno ili priznato, odnosno suprotno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
To znači da se zakon se ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima:
Ovim članom propisana su četiri posebna uslova u kojima se zakon ne primenjuje. Kumulativno mogu, ali ne moraju biti ispunjeni treći i četvrti uslov, a to je kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
Ovaj deo člana odnosi na objekte trajnog karaktera, a kako se u konkretnom slučaju radi o privremenom montažnom objektu, zbog čega se zahtev investitora za ozakonjenje ne može odbiti samo po osnovu činjenice da je taj objekat izgrađen u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata, već se najpre mora utvrditi šta je izvedeno na terenu i da li je predmet ozakonjenja objekat trajnog karaktera, u tom slučaju je moguće primeniti odredbe ovog člana, ili privremeni montažni objekt, u kom slučaju odredbe ovog člana nije moguće primeniti.
Lice je podnelo zahtev za isplatu jubilarne nagrade JLS gde je trenutno zaposlen. Kako je 2006. godine imenovan za direktora jednog javnog preduzeća čiji je osnivač JLS, a počevši 2012. godine postavljen je za člana Veća i na toj funkciji je bio sve do 2014. godine, i nakon toga je izabran za direktora jednog javnog preduzeća. Kako je 2015. godine bio raspoređen na radnom mestu u JLS svega mesec dana, a nakon toga sve do 2020. godine kada mu je prestalo mirovanje radnog odnosa na mestu direktora javnog preduzeća, a zbog prestanka funkcije radnog mesta raspoređen je na radnom mestu kao službenik u JLS. Da li navedeno lice ima pravo na jubilarnu nagradu u JLS gde je trenutno zaposlen i kada stiče to pravo?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
S obzirom na sve navedeno, u ovom konkretnom slučaju lice će ostvariti pravo na jubilarnu nagradu za period u kome je bio izabran na funkciju člana veća i za period u kome je radio u opštinskoj upravi. Kako javno preduzeće nije državni organ, niti organ autonomne pokrajini ni jedinice lokalne samouprave, to radno iskustvo se neće računati u staž za jubilarnu nagradu.
Član 155. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje “U postupku izbora pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta, pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.” S obzirom na činjenicu da je za pedagoškog asistenta nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a da školska ustanova angažuje i sprovodi sam postupak – konkurs za angažovanje pedagoškog asistenta, koja je to uloga organa JLS i za šta je nadležna JLS u angažovanju pedagoškog asistenta u obrazovnoj ustanovi?
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon i 6/2020) u članu 136. stav 3. i stav 4. propisuje da:
„Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada. Pedagoški asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima, organima jedinice lokalne samouprave, nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima.“
Pravinik o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019) bliže uređuje uslove za rad, stepen i vrstu obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta, naglašavajući, između ostalog, saradnju koju pedagoški asistent ostvaruje sa roditeljima dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška, ako i da „zajedno sa drugim zaposlenima – nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima, kao i organima ustanove, direktorom i timovima, sarađuju sa nadležnim organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama, ustanovama, službama i udruženjima“.
Zbog ovakve uloga pedagoškog asistenta i potrebe da neposredno sarađuje sa roditeljima dece i učenika iz osetljivih društvenih grupa, kao i sa relevantnim ustanovama i organizacijama na lokalu, očekuje se da će posao pedagoškog asistenta uspešnije obavljati kandidat koji je prepoznat u zajednici kao osoba koja deluje u korist ostvarivanja prava osoba iz osetljivih društvenih grupa i ima njihovo poverenje.
Iz ovog razloga, članom 155. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da:
„U postupku izbora pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.“
Dakle, uloga nadležnog organa jedinice samouprave je da kandidatu/kandidatima za koje smatra da će uspešno ostvariti saradnju sa roditeljima, institucijama i organizacijama u lokanoj zajednici, da pozitivno mišljenje u procesu konkurisanja za posao pedagoškog asistenta u obrazovnoj ustanovi.