Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li član Interresorne komisije iz oblasti obrazovanja mora biti po struci psiholog? Koji su kriterijumi za imenovanje člana Komisije iz oblasti obrazovanja odnosno koji propisi regulišu ovo pitanje?
Članom 77. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisan je sastav Interresorne komsije:
„Interresorna komisija ima pet članova, i to četiri stalna (pedijatar, predstavnik centra za socijalni rad, defektolog odgovarajućeg profila i psiholog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju) i jednog povremenog člana. Povremeni član je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog i koje je sa njim imalo duži kontakt i bira se za svakog pojedinačno."
Bliži kriterijumi za izbor člana komisije nisu propisani, a poželjno je da iz svake oblasti to bude stručnjak koji ima iskustva u oblasti inkluzivnog obrazovanja i profesionalni ugled u zajednici.
U pitanju je pravo na isplatu jubilarne nagrade za zaposlene u JLS po Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u JLS. Naime, Posebnim kolektivnim ugovorom o izmenama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, izmenjen je član 46. kojim je, između ostalog, propisano da „Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa“. Isto rešenje zadržava i Posebni kolektivni ugovoru za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, broj 38/2019): „Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Radi se o zaposlenom koji 01. 09. 2019. godine navršava 10 godina rada provedenih u radnom odnosu u organima opštine. Međutim, zaposleni ima još dve godine provedene u radnom odnosu u državnom organu (sudu). Da li u toj situaciji isplatiti jubilarnu nagradu za 10 godina rada provedenih u radnom odnosu u organima opštine, ili tom zaposlenom "beži" pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina jer ima 12 godina provedenih u radnom odnosu u državnom organu i organu opštine? Zaposleni nije ni kod jednog poslodavca ostvario pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u godini u kojoj navršava propisani broj godina rada u radnom odnosu u državnom organu, organu AP i JLS, koja se po pravilu isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
U pitanju je zaposleni koji 15 godina radi na poslovima komunalnog inspektora u zvanju saradnika. Pre nekoliko meseci je završio fakultet i stekao zvanje mlađeg savetnika. Da li može isto lice odmah da postane savetnik jer je 15 godina obavljalo navedene poslove, odnosno šta podrazumeva radno iskustvo u struci?
U skladu sa članom 62. Zakona o zaposlenima u AP i JLS u zvanju savetnika obavljaju se složeni poslovi koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom samostalnog delovanja, uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi rešavaju bez pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca i uz obraćanje neposrednom rukovodiocu samo kad je problem složen i zahteva dodatno znanje i iskustvo. Za rad na poslovima u zvanju savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Dalje je članom 68a. predviđeno da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
S obzirom na navedeno, raspoređivanje na radno mesto u zvanju savetnika biće moguće kada lice ispuni uslove za obavljanje poslova u tom zvanju.
Za konkretnu situaciju, od značaja su i odrebe člana 133e. u kome se kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Direktor Sportske organizacije je istovremeno i odgovorno lice, odnosno, predsednik jednog fudbalskog kluba. Iako još nije preneto vlasništvo nad terenom i objektima fudbalskog kluba na opštinu, da li je direktor Sportske organizacije odnosno, predsednik fudbalskog kluba u sukobu interesa?
Članom 33. stav 2. tačka 3) Zakona o sportu propisano je da članovi uprave sportske organizacije, uključujući i zastupnika i likvidacionog upravnika sportske organizacije ne može, između ostalih, biti lice koje vrši javnu funkciju, kao ni lice koje vrši funkciju u organu političke stranke.
Članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (koji se primenjuje do početka primene Zakona o sprečavanju korupcije) propisano je da je „funkcioner” svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština.
Takođe, članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da je „javna funkcija” je funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata.
Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, sukob interesa je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes.
Dakle, na osnovu svega gore navedenog, u skladu sa Zakonom o sportu i Zakonom o Agenciji za borbu rotiv korupcije, lice koje je direktor javne ustanove (sportski centar), a ujedno je zastupnik sportske organizacije (fudbalski klub) je u sukobu interesa.
Pošto se pre legalizacije objekata zahteva da fizička lica imaju podnete poreske prijave u LPA, obveznici donose Izveštaje o zatečenom stanju objekata u kojima se navode supružnici kao investitori sa zajedničkom svojinom na objektu, bez udela. U Listu nepokretnosti se takođe navodi zajednička svojina. Šta se radi u tom slučaju, da li se zadužuju oba supružnika sa udelom 1/2 ili samo jedan, i u tom slučaju koji?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća, između ostalog, na pravo svojine na nepokretnosti.
Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u članu 7. propisano je da se pravo svojine na nepokretnosti upisuje kao:
1) svojina;
2) susvojina;
3) zajednička svojina (a zajednička svojina je jedna vrsta prava svojine).
Članom 4. Zakona o porezima na imovinu propisano je da kada su na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost. Kada udeli obveznika na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.
Prema navedenim zakonskim odredbama, a u konkretnom slučaju, poreske prijave treba da podnesu oba supružnika, pri čemu će svakom od njih porez na imovinu biti utvrđen za 1/2 nepokretnosti.