Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoji je postupak za odobrenje personalnog asistenta? Da li se upućuje Interresornoj komisiji ili direktno opštini?
Članom 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Službeni glasnik RS“, broj 80/2018.) definiše tri grupe mera. U poslednjoj grupi koja podrazumeva ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije je i mera lični pratilac. Kako usluga ličnog pratioca ne spada u prvu grupu mera koje se realizuju na osnovu mišljenja Komisije, dodeljivanje i ukidanje prava donosi pružalac usluge ličnog pratioca.
Usluga ličnog pratioca je usluga socijalne zaštite i regulisana je Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.
Tekuća budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu. Kada se primenjuje član 61. stav 13. Zakona o budžetskom sistemu koji glasi: "Ukupan iznos preusmeravanja iz stava 13. ovog člana zakona, počev od budžeta Republike Srbije za 2015. godinu, ne može biti veći od iznosa razlike između maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom i budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve". Da li se uzima maksimalan iznos izračunavanja budžetske rezerve na primanja i prihode utvrđene prvobitnom Odlukom o budžetu ili poslednjim rebalansom?
U skladu sa članom 69. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, ..., 31/2019) tekuća budžetska rezerva (u daljem tekstu: TBR) se opredeljuje najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja u konkretnoj budžetskoj godini. Pri donošenju Odluke o izmenama i dopunama Odluke o budžetu JLS, odnosno rebalansa, granica apsolutnog iznosa TBR se menja, shodno promenama u planiranoj veličini prihoda i primanja budžeta u toku godine. Ukoliko se koristi i mogućnost prenosa pojedinih iznosa aproprijacije koji nije moguće iskoristiti za namene za koje su otvorene u TBR prema stavu 12. člana 61. predmetnog Zakona, onda se mora voditi računa da ukupna vrednost tako prenetih, neiskorišćenih aproprijacija ne bude veća od iznosa razlike između maksimalno mogućeg iznosa sredstava TBR (4%) i budžetom odobrenih sredstava TBR. Pri oceni ove razlike, pre prenosa sredstava iz drugih aproprijacija u TBR, potrebno je polaziti od maksimalno mogućeg iznosa TBR prema važećoj Odluci o budžetu i planiranih prihoda i primanja budžeta, dakle zadnjeg rebalansa.
Upotreba sredstava TBR u toku budžetske godine vrši se storniranjem konkretnog iznosa sa pozicije TBR i dodavanjem istog iznosa određenoj aproprijaciji, odnosno otvaranjem nove aproprijacije za potrebe izvršenja rashoda i/ili izdataka.
Ukupna vrednost korišćenja (storniranja) sredstava TBR sa konkretne pozicije i preko ekonomske klasifikacije 499 prema pojedinačnim rešenjima izvršnog organa o njenoj upotrebi ne sme prelaziti planirani iznos na toj poziciji, odnosno da korišćenje premašuje 4% od ukupno planiranih prihoda i primanja prema zadnjem rebalansu na kraju budžetske godine.
Takođe, najnovijim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ispravljena je tehnička greška koja je postojala u čl. 61. stav 13. koji je upućivao sam na sebe, pa je sada to uređeno (da je jasno da se u stavu 13. vrši upućivanje na prethodni stav 12.).
U pitanju je dete koje je završilo školovanje pre tri godine. Roditelji su zaposleni i za sada prema svojim mogučnostima odvode devojčicu u Dnevni boravak. Da li devojčica ima pravo na ličnog pratioca i da li imaju pravo na novčanu nadoknadu za prevoz?
Interresornu komisiju formira jedinica lokalne samouprave u skladu sa članom 77. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u cilju procene dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom (polaznik škole za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih).
Kako je osoba kojoj je potrebna usluga dnevnog boravka završila školovanje pre tri godine, ona nema status učenika. Shodno tome, u konkretnoj situaciji Interresorna komisija nema nadležnosti, a roditelji treba da se obrate direktno Centru za socijalni rad.
Da li može opštinska uprava ustupiti odnosno pokloniti kancelariski nameštaj i kancelarijsku opremu vojsci Republike Srbije i na koji način? Da li načelnik opštinske uprave donosi odluku ili neki izvršni organ opštine?
Pravilo je da se pokretne stvari iz javne svojine otuđuju u postupku javnog oglašavanja ili prikupljanja pismenih ponuda, na način i u postupku kojim se štiti interes nosioca prava javne svojine.
Međutim, Zakon o javnoj svojini ima i jedan izuzetak (član 33. stavovi 3. i 4.) kada se pokretne stvari iz javne svojine mogu otuđiti i neposrednom pogodbom, čak i bez naknade ako postoji interes za takvim raspolaganjem (elementarne nepogode i drugim slučajevima propisanim aktom Vlade).
Postupak otuđenja neposrednom pogodbom regulisan je, još uvek važećom Uredbom o određivanju opreme veće vrednosti i utvrđivanju slučajeva i uslova pod kojima se pokretne stvari iz javne svojine mogu otuđivati neposrednom pogodbom („Sl. glasnik RS“ br. 53/12).
U članu 1. Uredbe definisano je šta se smatra opremom veće vrednosti, te s tim u vezi potrebno je da se najpre utvrdi koja je vrednost kancelarijskog nameštaja i kancelarijske opreme koja bi se otuđila vojsci. Ovo se odnosi na pitanje raspolaganja neposrednom pogodbom, ali ne i na pitanje raspolaganja bez naknade.
Raspolaganje bez naknade, za sada, moguće je jedino u slučaju otklanjanja posledica elementarnih nepogoda.
Takođe, moguća je i primena čl. 31a Zakona o javnoj svojini, koji ovde ima shodnu primenu i na otuđenje pokretnih stvari, gde se cena može umanjiti na do 60% procenjene vrednosti nakon dve neuspešne prodaje. Ovo su poslednje izmene Zakona o javnoj svojini.
Postoji mogućnost da se pokretne stvari daju na korišćenje (revers) vojsci, ali ne i u svojinu bez naknade, ako nema pokrića da se radi o situacijama iz člana 33. stav 4. Zakona o javnoj svojini.
Da li su pravna lica u obavezi da imaju istaknuto svoje poslovno ime na objektima u kojima posluju, obavljaju delatnost? Da li se isticanje firme naplaćuje i onda kada pravno lice nije istaklo svoje poslovno ime na objektu u kom posluje odnosno obavlja delatnost? S obzirom da preduzetnici imaju obavezu isticanja firme, da li se podrazumeva da taksu plaćaju i ako je ne istaknu?
Članom 14. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, propisano je da se lokalne komunalne takse mogu uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Članom 16. ovog zakona propisano je da firma, u smislu ovog zakona, jeste svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost.
Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.
Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.
Prema navedenim odredbama, firmarina se plaća u skladu sa Zakonom i odlukom jedinice lokalne samouprave, samo ako je firma faktički istaknuta, bez obzira da li je obveznik pravno lice ili preduzetnik.
Pri tom se pod firmom smatra svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja delatnost. To može da bude i nalepnica na poštanskom sandučetu, istaknuti naziv na objektu, na ulaznim vratima ili bilo kom drugom mestu na poslovnom prostoru u kom se obavlja delatnost.
Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru može se utvrditi u skladu sa propisima samo obvezniku koji je podneo prijavu (ako je podnošenje prijave propisano odlukom jedinice lokalne samouprave) ili ako je LPA utvrdila činjenice od značaja za postojanje obaveze (fotografija, službena beleška sa terena i sl.), koje može pružiti kao dokaz u eventualnom žalbenom postupku.
Drugim zakonima može da bude regulisana obaveza isticanja naziva pravnog ili fizičkog lica koje obavlja delatnost na nekom poslovnom prostoru, ali sama zakonska obaveza za pojedine kategorije pravnih i fizičkih lica nije dovoljan uslov za utvrđivanje firmarine, već se mora utvrditi i faktičko isticanje firme. Za proveru poštovanja tih zakona odgovarajuće službe vrše inspekcijski nadzor, a za nepoštovanje tih zakona propisane su kaznene odredbe.
Ti zakoni su: