Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePravno lice je zbog dugovanja, umesto plaćanja, predalo drugom pravnom licu svoju imovinu. Drugo pravno lice je poslalo prijavu PPI-1 sa prilogom br. 2 u kome je iskazano da je ta imovina namenjena daljoj prodaji. Da li to pravno lice ima prava na ostvarivanje poreskog oslobođenja po tom osnovu?
Zakonom o izmenama Zakona o porezima na imovinu izmenjeno je pravo na poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od dana nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, tako da je sada propisano da se poresko oslobođenje propisano za nepokretnosti namenjene daljoj prodaji ne može ostvariti za nepokretnosti koje se koriste (član 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu).
Prema navedenom, pravo na poresko oslobođenje za dobra isključivo namenjena daljoj prodaji, može se ostvariti isključivo za dobra koja se ne koriste, u kom slučaju se porez ne plaća za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Odeljenju za LPA je po sluzbenoj duznosti dostavljen Zahtev za pokretanje krivičnog postupka od građevinskog inspektora za jedno fizicko lice koje je izgradilo stambeni objekat bez građevinske dozvole. Uvidom u evidenciju utvrđeno je da to lice nije podnelo poresku prijavu za taj objekat. Upućen je dopis Osnovnom javnom tužilaštvu od koga je traženo da dostavi podatke do kojih su došli vršeći poslove iz svoje nadležnosti, tj. postupajući po Zahtevu za pokretanje krivičnog postupka, jer je u pitanju predmet oporezivanja za koji se ne zna ko je sada vlasnik, da li je taj objekat prodat nekom drugom, do kada je to lice bilo vlasnik, itd. Iz tužilaštva je stigao odgovor da ne mogu da dostave tražene podatke, jer Odeljenje LPA nije stranka u postupku. Šta dalje da se radi i kome se treba obratiti da bi se dobili traženi podaci i da li je tužilaštvo duzno da ih dostavi?
Zahtev za pokretanje krivičnog postupka od strane građevinskog inspektora trebalo je da se dostavi Tužilaštvu ili Poreskoj policiji ,a ne Odeljenju lokalne poreske adminsiracije.
Nadležnost LPA je utvrđivanje, naplata i kontrola izvornih javnih prihoda za koje je nadležna prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i Odluka koje je usvojena u okviru lokalne amouprave.
Dakle, zahtev za pokretanje krivičnog postupaka je trebalo da se vrati podnosiocu sa pozivom na nenadležnost.
Što se tiče obaveze dostavljanja podataka kojima raspolažu drugi organi i organizacije, javna preduzeća i druga lica kojima su poverena javna ovlašćenja a od značaja su za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih javnih pitanja, propisana je odredbama člana 159b. ZPPPA.
S obzirom da predmetni obveznik nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza, ZPPPA propisuje utvrđivanje činjenica u poreskom postupku i dostavljanje informacija pozivanjem obveznika ili drugih lica da pruže sve raspoložive informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje u odredbama čl. 43-53. ZPPPA.
Izjašnjenje stranke u krivičnom postupku ne može biti dokument za utvrđivanje poreza na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li kad se uradi ugovor o poklonu dugovanja mogu da se prenose na poklonoprimca ili ovde ne važe pravila kao kod pripisa duga na osnovu rešenja o nasleđivanju?
Ugovorom o poklonu koji se sačinjava i overava kod javnog beležnika, a zatim dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti radi uknjižbe prava svojine novog vlasnika nepokretnosti koja je na poklon primljena, poklonoprimac stiče oporezivo pravo i u obavezi je da podnese poresku prijavu nadležnom organu JLS u roku od 30 dana (član 33v. Zakona o porezima na imovinu). Poreska prijava se može podneti i preko javnog beležnika (član 33b).
U konkretnom slučaju, poklonodavac je u svojstvu poreskog obveznika kome je danom sačinjavanja i overe ugovora o poklonu prestala poreska obaveza (član 10a. stav 1. Tačka 4) Zakona o porezima na imovinu) i do tog datuma je on poreski obveznik sa obavezom da plati utvrđeni porez.
Prestanak poreske obaveze poklonodavca podrazumeva da je nastala poreska obaveza poklonoprimcu (član 10. stav 7., tačka2) Zakona o porezima na imovinu) i od tog datuma ima se obaveza da se poklonoprimcu utvrdi godišnji porez na imovinu na poklon primljenu nepokretnost (ugovor o poklonu)
Dakle, dugovanja se ne poklanjaju. Poklonodavac mora da plati porez koji je utvrđen na imovinu dok je on imao oporezivo pravo.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada dođe do prodaje privrednog društva kao pravnog lica prenose se dugovanja koja su bila do datuma prodaje na PIB stečajne mase. Šta se dešava u situaciji kada su nakon perioda prodaje uplaćena sredstva iz stečajne mase na PIB privrednog društva koje je bilo u stečaju? Da li se po službenoj dužnosti radi preknjižavanje tog iznosa na PIB stečajne mase, jer u suprotnom ispada da je uplatu izvršilo privredno družtvo nad kome je obustavljen stečajni postupak?
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Treba istaći da prema odredbi stava 6 člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. ZPPPA izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica, obaveza je da se u poreskom računovodstvu isknjiže sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, postoji pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
S obzirom na navedeno, a da je u pitanju slučaj uplate koja je izvršena na PIB stečajnog dužnika a ne na PIB stečajne mase, koji nakon prodaje kao pravnog lica nema nikakva potraživanja u odnosu na poverioce, uplata se ne može preknjižiti po službenoj dužnosti već po zahtevu uplatioca koji će dostaviti i potrebnu dokumentaciju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primljena je prijava pravnog lica putem Jednistvenog informacionog sistema i započet je postupak kontrole (s obzirom na to da su prijavili po FER vrednosti, a da se ista osporava). Poslat je poziv za poresku kontrolu i trenutno se sačinjavanja zapisnik o kontroli. Da li podneta poreska prijava treba da se knjiži jer joj je sadašnji status neobrađena i da li u rešenju (koje će se doneti nakon sprovedenog postupka kontrole) treba naložiti podnošenje nove prijave (s obzirom na to da će se u postupku kontrole utvrditi veći iznos obaveze od prijavljenog iznosa)? Takođe, prilikom uključivanja stranke u postupak, ovlašćeno lice pravnog lica je izjavilo da ima saznanja da se navedeno rešenje iz kontrole dostavlja ovezniku elektronski putem Jednistvenog informacionog sistema. Šta se dešava u slučaju da poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, a u rešenju je navedeno da treba?
Primljena poreska prijava koja je prošla validaciju i koja je formalno i matematički ispravna treba da bude proknjižena jer je tom poreskom prijavom obveznik izvršio samooporezivanje. Nakon toga se pristupa proveri suštinske ispravnosi podataka u poreskoj prijavi, što se vrši kroz postupak poreske kontrole.
ZPPPA u članu 40 propisuje da se izmenjena poreska prijava ne može podeti posle pokretanja postupka poreske kontrole.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA, poreska kontrola, prema članu 123. ZPPPA koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine, je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obvezanika koji vrši poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.
Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.
Član 128. ZPPPA propisuje sastavljanje zapisnika u poreskoj kontroli.
Članom 129. ZPPPA propisano je, ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da poreski obveznik nije primenio, ili nije pravilno primenio propise prilikom utvrđivanja poreza na osnovu zapisnika o izvršenoj poreskoj kontroli, dopunskog zapisnika, odnosno dodatka zapisnika o poreskoj kontroli donosi se rešenje iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (1) ZPPPA. Ta odredba uređuje da utvrđivanje poreza obavlja poreski organ, donošenjem poreskog rešenja u postupku poreske kontrole - ako poreski obveznik, suprotno zakonu, ne obavi utvrđivanje poreske obaveze ili ga izvrši netačno ili nepotpuno.
Rešenjem se nalaže poreskom obvezniku da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda, odnosno da otkloni druge utvrđene nepravilnosti. U rešenju se nalaže poreskom obvezniku i da podnese poresku prijavu u kojoj otklanja utvrđene nepravilnosti ako je poreska prijava osnov za evidentiranje iznosa utvrđenog poreza iz člana 62. stav 2. tačka 1) ZPPPA. Ta odredba propisuje da poreski organ evidentira iznos utvrđenog poreza na osnovu podnete poreske prijave, uključujući i izmenjenu poresku prijavu, odnosno poreske prijave podnete po nalazu kontrole ili po službenoj dužnosti.
Članom 129. stav 4. ZPPPA je propisano da ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja, poreski organ podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.
Prema tome, u ovom slučaju treba da se podnese popreska prijava (“neobrađena”) da se proknjiži tako da ona dobije status “obrađena” “redovna prijava”.
Poresku prijavu koju po nalogu iz rešenja o poreskoj kontroli podnese poreski obveznik imaće status ”prijava iz kontrole”. U toj prijavi se u gornjem desnom uglu unosi podatak da se podnosi “poreska prijava”, a ne “izmenjena poreska prijava”.
Nakon prjema poreske prijave, prvobitno podnetu prijavu treba stornirati i proknjižiti prijavu podnetu u postupku kontrole u kojoj su otklonjene utvrđene nepravilnosti. Suština je da ne sme biti evidentirano duplo zaduženje za isti poreski period po istom osnovu.
Ukoliko poreski obveznik ne izvrši nalog iz rešenja i ne podnese poresku prijavu kojom će otkloniti konstatovane nepravilnosti poreski organ će umesto poreskog obveznika podneti poresku prijavu I to bi vi trebalo da izvrššite unosom podataka u aplikaciji.
U vezi navoda da stranka ima saznanja da se rešenje iz kontrole dostavlja obvezniku elektronski putem Jedinstvenog informacionog sistema, za sada nije propisano dostavljanje poreskih akta elektronski, jer nije omogućeno da se isti sačinjavaju u formi elektronskog dokumenta sa elektronskim potpisom i svim drugim uslovima koje propisuje zakon kojim se uređuje elektronski dokument, odnosno zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.