Zakon o opštem upravnom postupku propisuje posebne slučajeve uklanjanja i menjanja rešenja koji se odnose na postupanja kada su rešenja pravnosnažna i konačna. Jedno od njih je i ponavljanje postupka koje je uređeno odredbama čl. 176.-182. ZUP-a. Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.

Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka (član 178. ZUP-a). Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje i po zahtevu za ponavljenje postupka i po službenoj dužnosti.

Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.

Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.

Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.

Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.

U postupku se donose dva rešenja: jedno, kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, i drugo, kojim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obaveza.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ukoliko je Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina propisano da će se obaveza utvrđivati na osnovu odobrenja/rešenja drugih nadležnih organa, to znači da odobrenje/rešenje koje je dobijeno od naležnog organa i organizacije koji su određeni Odlukom treba da se evidentira na pisarnici, jer će se na osnovu tog odobrenja utvrditi obaveza po osnovu naknade za korišćenje javne površine. Odobrenje mora da sadrži sve elemente koji su potrebni za utvrđivanje naknade obvezniku. Ako Odlukom nije propisana obaveza podnošenja prijave od strane obveznika (što pretpostavljamo da nije urađeno) za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih površina već da će se obaveza utvrđivati po dostavljenim odobrenjima za korišćenje javnih površinana, u tom slučaju nema obaveze da se obveznici pozivaju da podnose prijave.

U ovom slučaju doneto rešenje Odseka za urbanizam je pravni osnov za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade.

Aplikativno rešenje Institut Mihajlo Pupin koje je stavljeno na produkciju sadrži i rešenja koja će se donositi nakon unošenja potrebnih podataka koji su potrebni za utvrđivanje obaveze, za sve tri vrste naknada. Dakle, rešenja se neće donositi ručno, već će se štampati iz sistema.  

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U postupku prinudne naplate poreskog duga iz nepokretnosti postupak je sledeći:

• Rešenje o određivanju prinudne naplate iz konkretne nepokretnosti, kojim se u dispozitivu konkretno opredeljuje iz koje nepokretnosti se vrši prinudna naplata. Žalba na ovo rešenje se izjavljuje u roku od 8 dana. 
• Rešenje o ustanovljavanju zakonskog založnog prava-hipoteke na nepokretnosti u korist JLS, kojim se nalaže popis i procena konkretne nepokretnosti od strane poreskog izvršitelja i ovlašćenog procenirelja (čl.87. stav 1. tačka 2) i član 92. stav 1. tačka 6) ZPPPA). Žalba na ovo rešenje može se izjaviti u roku od 15 dana;
• Obaveštenje poreskom obvezniku o datumu i vremenu popisa i procene konkretne nepokretnosti u skladu sa članom 105. ZPPPA;
• Nakon dostavljanja obaveštenja poreskom obvezniku zakazanog dana se izlaskom na teren izvršavaju radnje popisa i procene predmetne nepokretnosti o čemu se sačinjava Zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda;
• Ovlašćeni procenitelj sačinjava Izveštaj o procenu tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti, koji se dostavlja poreskom obvezniku;
• Nakon izvršene procene sačinjava se rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, na koje se može izjaviti prigovor u roku od 3 dana od dana prijema rešenja;
• Po proteku roka za prigovor sačinjava se rešenje u kome se nalaže RGZ, Službi za katastar nepokretnosti da izvrši upis založnog prava–hipoteke na predmetnoj nepokretnosti. Žalba se može izjaviti u roku od 15 dana.
• Nakon dostavljanja navedenog rešenja poreskom obvezniku a po pravosnažnosti rešenja, sačinjava se Zahtev za upis hipoteke sa pratećom dokumentacijom dostavlja se RGZ-Službi za katastar nepokretnosti;
• Nakon dostavljanja zahteva sa dokumentacijom (sva akta doneta u postupku sa procenom vrednosti nepoktretnosti) RGZ, Služba za katastar nepokretnosti donosi rešenje kojim se dozvoljava u listu nepokretnosti upis zakonskog založnog prava-hipoteke.

Postupak prodaje nepokretnosti uređen je odredbama čl. 108-111. ZPPPA i započinje donošenjem Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.

Primer Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.doc

Zatim se objavljuje oglas o prodaji nepokretnosti (član 108. stav 3. i 4. ZPPPA), a onda ponuđači uplaćiju depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti na poseban evidencioni račun koji se otvara u Ministarstvu finansija, Uprava za trezor na koji se osim depozita uplaćuju i sredstva u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda kod prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari javnim nadmetanjem.

Primer Zapisnika o usmenom javnom nadmetanju.doc

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zahtev za storniranje privremenih akontacija za obveznike kojima se se utvrđivale naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine po metru kvadratnom do 31.12.2018. godine kao i zahtev sa podnetim prijavama da se ograniči period važenja do 31.12.2018. godine mora se svakako upititi Pupinu.

Pojedinačno storniranje privremenih akontacija u aplikativnom rešenju Instituta Mihajlo Pupin kao što se i do sada radilo, radi se iz poreskog računovodstva_________ storniranje privremenih akontacija, gde po PIB ili JMBG za konkretan račun mogu da se storniraju pojedinačni slučajevi.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Smrću poreskog obveznika prestaje njegova poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA. 

Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako su donošena bilo koja akta u poreskom postupku nakon smtri poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneta su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.

Ako nije raspravljena zaostavština, od dana smrti, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac nepokretnosti. Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, naslednici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, dostave nadležnoj LPA, poreske prijave na osnovu kojih će se utvrditi godišnji porez na imovinu, naslednicima.

U oba slučaja obveznici mogu ostvariti pravo na poreski kredit ukoliko stanuju u predmetnoj nepokretnosti, znači imaju istu poreskopravnu sitaciju kao i preminuli vlasnik.

Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, koje je preminulo treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti jer taj obveznik ne postoji od dana smrti i danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik i nema predmet oporezivanja.

Pored toga za dug preminulog lica, po osnovu  obaveza koje se odnose na period do dana smrti (ako taj dug postoji), u predmetnom slučaju je nastupila apsolutna zastarelost (obveznik preminuo 1987. godine).

Već prema prvom zahtevu, sina (sada poreskog obveznika), po kome je postupljeno, trebalo je da se storniraju sva zaduženja po rešenjima koja su doneta na ime preminulog lica, a da se za dug nastao do dana smrti utvrdi prestanak poreske obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti.

Prenos salda duga sa umrlog lica na naslednika vrši se za dugove za koje nije nastupila apsolutna zastarelost (po službenoj dužnosti), a ako se naslednik pozove na relativnu zastarelost onda se i taj dug ne mora prenositi (utvrdi se prestanak na ime umrlog lica) ili se izvrši prenos pa se utvrdi prestanak na ime naslednika.

Dakle, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice, a obaveza je naslednika ili držaoca nepokretnosti,  da obaveste organ o smrti poreskog obveznika,  dostave dokaz kao i da dostave popunjene i potpisane poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.