Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je izričito propisao koji objekti i pod kojim uslovima mogu biti predmet ozakonjenja, kao i koji organ vodi računa o ispunjenosti zakonom popisanih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja.

Postupak ozakonjenja, kako je to popisano odredbama člana 6. i 23. ovog zakona, može biti pokrenut:

1. za objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, tako što se zahtevi i prijave za legalizaciju objekata podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju zahtevima u smislu ovog zakona,
2. za objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koji postupak nije pravnosnažno okončan,
3. za objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15),
4. za objekat za koji nadležni građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, a vidljiv je na satelitskom snimku iz 2015. godine, tako što organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi obaveštenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku organu nadležnom za vođenje postupka ozakonjenja,  u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zakon o ozakonjenju objekata ne samo da je u svakom stavu kojim je propisao koji objekti mogu biti predmet ozakonjenja, naglasio da mora biti vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, već je u članu 6. stav 5. ponovo izričito naveo da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom, a potom u članu 9. propisao da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.

Proveru postojanja objekata na satelitskom snimku sprovodi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata.

Članom 35. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi i evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u cilju vođenja grafičke baze objekata u postupku ozakonjenja, vršenja nadzora i plaćanja realizacije radova i učestvuje u održavanju te evidencije.

Ukoliko organ nadležan za poslove ozakonjenja ne može da utvrdi vidljivost objekta usled visoke vegetacije, oblaka, senki, može tražiti od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izdavanje obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku i u zavisnost od dobijenog odgovora doneti odluku o daljem toku postupka ozakonjenja, ali Zakon o ozakonjenju objekata nije propisao da se u postupku ozakonjenja, činjenica postojanja objekta, osim uvidom u satelitski snimak teritorije Republike Srbije iz 2015. godine i evidenciju objekata, može dokazati na druge načine.

Članom 43. stav 1. tačka 2. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu.

Pogledaj/preuzmi Instrukciju za postupanje službi prilikom rešavanja predmeta koji se tiču izdavanja obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku.pdf

Zakon o lokalnoj samoupravi ne propisuje obavezu skupštine opštine odnosno grada da odlučuje o podnetoj ostavci predsednika opštine, samim tim ni zamenika predsednika opštine.

U tom smislu ukazujemo na to da je npr. članom 49. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano da se o predlogu za razrešenje predsednika opštine mora raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku skupštine. Dakle, razrešenje predsednika opštine, kao i zamenika predsednika opštine podrazumeva odlučivanje.

S druge strane, članom 50. st. 4. i 5. istog zakona propisano je da o podnetoj ostavci predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća, predsednik skupštine opštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice skupštine opštine, te da predsednik opštine, zamenik predsednika opštine ili član opštinskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća.

Osim toga, kao razlog za raspuštanje skupštine opštine, članom 85. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je „ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke.

Dakle, Zakon o lokalnoj samoupravi prepoznaje određene pravne posledice koje vezuje za samo podnošenje ostavke, a ne za donošenje odluke skupštine opštine o podnetoj ostavci.

U navedenom smislu, mišljenja smo da se o podnetoj ostavci ne odlučuje, odnosno ne donosi bilo kakva odluka, već se ta ostavka samo konstatuje na sednici skupštine opštine u skladu sa obaveštenjem predsednika skupštine opštine iz člana 50. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi, nakon čega bi trebalo da se pristupi izboru novog zamenika predsednika opštine.

U skladu sa svim navedenim, odgovor na postavljeno pitanje je da skupština opštine ne može da ne prihvati ostavku zamenika predsednika opštine, jer se o tom pitanju, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, uopšte ne odlučuje, tako se ni ne može postaviti pitanje prihvatanja ili neprihvatanja podnete ostavke.

Članom 79. Zakona o radu (sl.) predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Navedena prava ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

Članom 168. Zakona o zaposlenima u AP i JLS samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon i 114/2021) predviđeno je da se u slučaju donošenja novog pravilnika svi službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta.

Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja. U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja. Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i nivou obrazovanja i za koje ispunjava ostale uslove za rad, a ako ni takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen. Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa. Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen. U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu. U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata. U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.

S obzirom da se mirovanje radnog odnosa ne vezuje se za određeno radno mesto na kome je zaposleni radio do odlaska na funkciju, već se odnosi na radni odnos kod poslodavca, s toga po povratku na rad kod poslodavca zaposleni može biti raspoređen na bilo koje radno mesto za koje ispunjava uslove rada. Prema tome, smatramo da se kod izmene akta o sistematizaciji radnih mesta ili donošenja novog akta rešenje o raspoređivanju ne donosi za lica kojima miruje radni odnos u tom organu.

Uslove za projektovanje i priključenje imaoci javnih ovlašćenja izdaju u postupku izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju planiranog objekta investitora na kat. parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.

Posle izdavanja lokacijskih uslova, a pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, investitor je dužan da zaključi ugovor sa imaocima javnih ovlašćenja radi realizacije uslova za priključenje koje priključenje će se desisti tek nakon završetka izgradnje planiranog objekta investitora.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole planiranog objekta koji treba da bude priključen u budućnosti na komunalnu infrastrukturu ili elektroenergetsku mrežu, investitor uz svoj zahtev pored druge propisane dokumentacije, dostavlja samo ugovor koji je na osnovu izdatih uslova za projektovanje i priključenje zaključio sa imaocem javnih ovlašćenja i to je jedini uslov o kojem nadležni organ koji odlučuje o izdavanju građevinske dozvole planiranog objekta investitora treba da vodi računa u tom postupku. 

Paralelno sa izgradnjom svog objekta, investitor treba da preduzima radnje na realizaciji utvrđenih uslova za buduće priključenje tog objekta: da se obrati imaocu javnih ovlašćenja za izradu Elaborata kojim se detaljno razrađuje buduće izvođenje planiranog priključka i eventualnog podzemnih ili nadzemnih vodova: trasa kojom ide i kat. parcele koje zahvata vod, tačno mesto priključenja novoizgrađenog objekta i definiše se obaveza investitora da reši imovinske odnose sa vlasnicima parcela kroz koje prolazi vod, da ispuni određene tehničke uslove za izvođenje voda, da izradi tehničku dokumentaciju i da pribavi rešenje u smislu člana 145. ZPI sve na ime EPS/Grada/Opštine (u zavisnosti od toga da li se radi o elektrovodu ili komunalnoj infrastukturi), rešenje o uptorebnoj dozvoli i da na kraju finansira u celosti izvođenje radova na tom vodu neophodnom za priključenje novog objekta investitora.

EPS uvek obavezuje investitora da se pre izvođenja radova na elektrovodovima sa priključkom, obrati EPS sa zahtevom za izradu Projektnog zadatka kojim se detaljno utvrđuju obaveze investitora u vezi izgradnje elektrovoda sa priključkom: da izradi KTTP – situaciju, da dostavi projektnu dokumentaciju na saglasnost EPS, da reši imovinske odnose na određeni način, da ugradi materijale koji ispunjavaju određene standarde i sl.

Potom investitor u posebnom postupku, dakle ne u onom postupku u kojem je podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, kroz CEOP u korist EPS podnosi zahtev za pribavljanje rešenja iz člana 145. ZPI u kojem treba da dostavi projektnu – tehničku dokumentaciju na kojoj je ovlašćeno lice EPS potvrdilo da je saglasno sa projektnom dokumentacijom, kao i dokaz da je rešio imovinskopravne odnose na kat. parcelama preko kojih prolazi vod u smislu člana 69. ZPI. U otm postupku nadležni organ treba da utvrđuje da li su ispuenjeni uslovi iz člana 69. ZPI za izdavanje rešenja o odbrenju izvođenja radova u smislu člana 145. ZPI za izgradnju voda.

Nakon pribavljanja rešenja po članu 145. ZPI investitor u ime EPS kroz CEOP podnosi prijavu radova i po potvrđivanju prijave radova započinje izvođenje građevinskih radova na izgradnji elektrovoda.

Nadzor nad izvođenjem tih radova obavezno vrši ovlašćeno lice EPS i nakon završetka radova na izgradnji voda, po izvršenom tehničkom pregledu, kroz CEOP investitor podnosi zahtev na ime EPS za izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli nakon čijeg pribavljanja se vrši primopredaja u skladu sa propisima EPS i u kojoj se proverava da li je investitor ispunio sve obaveze iz zaključenog ugovora, Elaborata EPS i Projektnog zadatka.

Nakon toga ili paralelno sa tim, investitor vrši pripremu za tehnički pregled svog objekta, ugrađuje merne uređaje, ispituje elektroinstalacije, pribavlja potvrdu od izvođača radova za izvedene elektroradove na njegovom objektu, vrši potrebna plaćanja za priključenje i podnosi zahtev kroz CEOP na svoje ime za priključenje svog objekta na elektromrežu, a pre toga mora da zaključi i ugovor o garantovanom snabdevanju sa EPS.

U ovom postupku priključenje novoizgrađenog objekta investitora, ukoliko su sve radnje napred navedene, EPS na terenu vrši fizičko priključenje objekta i potom izdaje potvrdu investitoru da je njegov objekat priključen na elektromrežu.

U skladu sa članom 199. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. Ugovor iz stava 2. ovog člana mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Iz navedenih odredbi proizilazi da se ugovor o delu može zaključiti za neki posao koji nije sistematizovan u okviru organa jedinice lokalne samouprave. 

U ovom konkretnom slučaju se ne bi mogao zaključiti ugovor o delu za poslove koji su u vezi sa preduzimanjem pravnih radnji i korićšenjem pravnih sredstava radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa konkretne jedinice lokalne samouprave.