Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je za izdavanje lokacijskih uslova neophodno da postoji već formirana građevinska parcela ili je dovoljan podatak da postojeća katastarska parcela ispunjava uslov za građevinsku parcelu i u odnosu na ove podatke se mogu izdati lokacijski uslovi u skladu sa Zakonom?
Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji je utvrđeno da se lokacijski uslovi izdaju za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu. Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje. Lokacijski uslovi mogu se izdati i za više katastarskih parcela uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, formiranje građevinske parcele nije neophodan uslov za izdavanje lokacijskih uslova.
Koja inspekcija vrsi nadzor o stanju i funkcionalnosti skloništa?
Prema članu 61. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama - izgradnju, održavanje, tehničku kontrolu i mirnodopsko korišćenje javnih i blokovskih skloništa vrši javno preduzeće zaduženo za skloništa. Samostalna služba za tehničku kontrolu skloništa u okviru JP "Skloništa" je akreditovana za kontrolisanje skloništa u upotrebi i to buke u prostorijama za boravak, konstrukcije skloništa, električnih instalacija, sredstava za zatvaranje otvora za kretanje, opreme za boravak i instalacija za provetravanje.
U slučaju kada se za skloništa koriste objekti stambenih zgrada ili neki objekti javne namene koji nisu registrovani kao skloništa od strane JP "Skloništa", onda su za inspekcijski nadzor zadužene lokalna građevinska i komunalna inspekcija.
Da li gradska opština može da obavlja komunalnu delatnost, prema Zakonu o komunalnim delatnostioma?
Članom 4. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je da jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom, u skladu sa statutom, predvideti da gradska opština, mesna zajednica ili drugi oblik mesne samouprave obavlja određene poslove u vezi sa obezbeđivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti.
Članom 5. istog zakona predviđeno je ko sve može da bude vršilac obavljanja komunalnih delatnosti, te je u tom smislu, propisano da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.
Na osnovu gore pomenutih odredbi Zakona o komunalnim delatnostima, gradska opština ne može da obavlja komunalnu delatnost.
Da li se posebne mere iz člana 16. stav 2. Zakona o rodnoj ravnopravnosti mogu određivati i sprovoditi isključivo kao deo godišnjih planova i programa rada ili mogu biti kao poseban dokument koji se odnosi samo na ovu oblast?
U krug planskih akata kojima se ostvaruje i unapređuje rodna ravnopravnost spadaju i godišnji planovi i programi rada organa javne vlasti, odnosno poslodavaca. Imajući u vidu da su organi u JLS zapošljavaju, odnosno radno angažuju lica za obavljanje poslova, oni su i poslodavci i po tom osnovu su dužni da ispunjavaju zakonske obaveze kao i svaki drugi poslodavac.
Saglasno tome, Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje obavezu organa javne vlasti i poslodavaca kojim imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica da svojim godišnjim planovima/programima rada odrede posebne mere za ostvarivanje i unapređivanja rodne ravnopravnosti u svom radnom okruženju (član 15. st. 1. ZRR).
Ove mere mogu, dakle, biti utvrđene u okviru planova/programi, kao njegov poseban deo (odeljak). Zakon, međutim, ne isključuje mogućnost donošenja posebnog pravnog akta kojim će se propisati mere za ostvarivanje i unapređivanje ravnopravnosti. Takav akt može nositi naziv „Plan mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti“ i biti usvojen po proceduri koja se primenjuje prilikom usvajanja godišnjih planova/programa rada.
Ko donosi Akcioni plan u smislu člana 13. stav 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti?
Akcioni plan jedinice lokalne samouprave u smislu člana 13. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/21) je lokalni strateški dokument kojim se utvrđuju aktivnosti u cilju razvoja i unapređenja rodne ravnopravnosti za određeni period.
Prema Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/18) akcioni plan je dokument javne politike najvišeg nivoa detaljnosti, kojim se razrađuju strategija ili program, u cilju upravljanja dinamikom sprovođenja mera javnih politika koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva strategije, odnosno programa. Akcioni plan se, po pravilu, usvaja za period primene strategije, odnosno programa koji razrađuje i ne može biti kraći od godinu dana.
Takođe, članom 23. stav 5. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisano je da prilikom izrade planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave treba voditi računa o njihovoj usklađenosti sa planskim dokumentima donetim na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, vodeći računa o izvornim nadležnostima jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine u domenu planiranja, propisanih Ustavom i zakonom.
Članom 38. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisano je da dokument javnih politika jedinice lokalne samouprave usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom, te shodno tome, mišljenja smo da akcioni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti usvaja skupština JLS.