Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li naručilac može da izvrši promenu cene, ako je u modelu ugovora stavio da je cena fiksna i ugovor kao takav je potpisan? Da li može da se primeni član 158. Zakona o javnim nabavkama - nepredviđene okolnosti i da na osnovu toga izvrši promenu cene?
Članom 158. Zakona o javnim nabavkama uređeni su uslovi čije je ispunjenje potrebno kako bi se ugovor o javnoj nabavci izmenio usled nepredviđenih okolnosti. U ovoj situaciji se može desiti da se radi o promeni ugovorene cene, produženju roka isporuke i dr.
Zakonom je propisano da ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:
Prvi kumulativni uslov pravni standard – „okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi“. Radi se o prilično uopštenoj formulaciji čije će granice formirati praksa i stavovi nadležnih organa.
Dakle, primena ove odredbe podrazumeva nesporno utvđivanje da su uslovi iz Zakona ispunjeni, odnosno da se radi o situaciji koju savestan naručilac izvesno nije mogao da predvidi, dok se ovakvom izmenom istovremeno ne menja priroda prvobitno zaključenog ugovora. Ipak, od posebne važnosti je da naručioci od druge ugovorne strane koja je zahtevala izmenu ugovora zahtevaju detaljno obrazloženje visine povećanja jediničnih cena.
Povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora (i ne može da ima za cilj izbegavanje primene zakona).
Dakle, osnovi za izmenu ugovora jesu i određene nepredviđene okolnosti koje omogućavaju da se izmeni i ugovor gde je navedeno da je cena fiksna.
Ali, te okolnosti moraju da budu objektivno dokazane, odnosno mora da bude nesporno da naručilac nikako nije mogao da, prilikom planiranja i pokretanja postupka javne nabavke, predvidi da će doći do potrebe povećanja cena. Teret dokazivanja je na ponuđaču koji zahteva izmenu cene. Na naručiocu je da proceni hoće li prihvatiti te dokaze ili ipak ne.
Da li je izborni postupak na internom konkursu javan, tj. da li mogu prisustvovati samo članovi Komisije i kandidati koji su ušli u izborni postupak, ili i ostala zainteresovana lica?
Iz odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) i Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016 i 12/2022) proizilazi da fazama postupka internog i javnog konkursa učestvuju isključivo članovi konkursne komisije i kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak.
Napominjemo da u skladu sa članom 109. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog člana vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom. U skladu sa članom 86. istog zakona na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, osim odredaba o načinu oglašavanja i o roku za podnošenje prijava.
Ko je nadležan za izdavanje lokacijskih uslova (i nakon toga rešenja po članu 145. Zakona) za izgradnju podzemnog elektro kabl voda 35kV koji se prostire na teritoriji 2 ili više opstina?
Ukoliko je uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova dostavljeno idejno rešenje za izgradnju podzemnog voda koji se kao celina prostire na teritoriji više različitih JLS, u tom slučaju je zaključak opštine Požega o odbacivanju zbog nenadležnosti u smislu člana 133. stav 2. tačka 23) Zakona o planiranju i izgradnji ispravno donet.
U takvom slučaju nadležni organ za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekata je Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.
Da li Načelnik uprave može da odbije prijem ukoliko lice položi kompetencije i Kadrovska komisija proceni da zadovoljava sve uslove?
Prema odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave "Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu, a to je ono mesto čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice (član 133đ zakona).
Članom 133e istog zakona predviđeno je da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Što se internog konkursa tiče, on se sprovodi kao jedan od koraka u postupku popunjavanja upražnjenog radnog mesta. Na internom konkursu mogu učestovati službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama u jedinici lokalne samouprave i to službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava. Svi učesnici internog konkursa u njemu ravnopravno učestvuju, a rukovodilac organa će izabrati kandidata sa liste kandidata koja su s najboljim rezultatom ispunila merila propisana za izbor. Međutim, interni konkurs neće uspeti: 1) ako nije bilo prijava na internom konkursu; 2) ako nijedan kandidat nije ispunio uslove internog konkursa, odnosno nije dostavio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene ili nedopuštene; 3) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije učestvovao u izbornom postupku; 4) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. O neuspehu internog konkursa poslodavac donosi rešenje koje dostavlja svim kandidatima iz tačaka 3) i 4). Hipotetički, ako je u internom konkursu učestvovao jedan kandidat koji ispunjava uslove internog konkursa i ispunio je merila za izbor, trebalo bi da bude premešten na oglašeno radno mesto koje se popunjavalo putem internog konkursa.
U svakom slučaju, o raspoređivanju, premeštaju, kao i napredovanju odlučuje rukovodilac organa (u ovom slučaju načelnik uprave) samostalno, u skladu sa potrebama i mogućnostima tog organa.
Da li zaposlena kojoj ističe porodiljsko bolovanje u oktobru i koja će nakon toga koristiti godišnji odmor, ima pravo po zakonu da koristi godišnji odmor za 2023. godinu i da li odmor za 2022. propada? Da li za porodilje isto važi da stari godišnji treba da iskoriste do 30. juna naredne godine?
Članom 73. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da se godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Dakle, ukoliko se zaposlena vrati sa porodiljskog odsustva nakon 30. juna, gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora iz prethodne godine i može koristiti isključivo odmor iz kalendarske godine.