Članom 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016), propisano je da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, osim direktnih plaćanja, a koja se ne odnose na regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje, kao i mere politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja obezbeđuju se u budžetu  jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Program podrške donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva. Podrška sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.

Članom 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016), propisano je da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, osim direktnih plaćanja, a koja se ne odnose na regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje, kao i mere politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja obezbeđuju se u budžetu  jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Program podrške donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva. Podrška sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.

Dakle, sredstva za subvencije za poljoprivrednike, odnosno podsticaje u poljoprivredi, jedinica lokalne samouprave planira i realizuje na osnovu Programa podrške podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za svaku budžetsku godinu, na koji prethodnu saglasnost daje nadležno ministarstvo, a donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.  U odluci o budžetu, sredstva koja se opredeljuju za realizaciju ovog Programa razvrstavaju se u okviru Programa 5-Poljoprivreda i ruralni razvoj, programska aktivnost 0101-0002 Mere podrške ruralnom razvoju, funkcionalna klasifikacija 421-Poljoprivreda, a konkretno subvencije za poljoprivrednike razvrstavaju se na ekonomsku klasifikaciju 454-Subvencije privatnim preduzećima (obzirom da se subvencije dodeljuju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima).

Članom 36. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021), propisano je da aktivna politika zapošljavanja predstavlja sistem mera i aktivnosti usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti.

Članom 37. ovog zakona propisano je da osnovni dokumenti javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja jesu Strategija zapošljavanja i Akcioni plan za sprovođenje Strategije koje usvaja Vlada, na predlog Ministarstva. Izveštavanje o rezultatima sprovođenja dokumenata iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. Akcioni plan u skladu sa članom 3. stav 1. tačka 1. pored elemenata utvrđenih propisima kojima se uređuje planski sistem, sadrži i mere aktivne politike zapošljavanja.

Dalje, član 41. ovog zakona propisuje da nadležni organ lokalne samouprave može, po pribavljenom mišljenju lokalnog saveta, usvojiti lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. Ukoliko je formiran lokalni savet za područje više lokalnih samouprava, nadležni organi lokalnih samouprava mogu, po pribavljenom mišljenju lokalnog saveta, sporazumom usvojiti lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja za područje tih lokalnih samouprava. Lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa nacionalnom Strategijom i Akcionim planom, a lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja za lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine i sa pokrajinskim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja. Izrada i izveštavanje o rezultatima sprovođenja navedenih dokumenta vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem.

Sredstva u Programu 3-Lokalni ekonomski razvoj, u okviru programske aktivnosti 1501-0002 mere aktivne politike zapošljavanja, potrebno je planirati u odluci o budžetu u skladu sa Lokalnim akcionim planom zapošljavanja, kao i za namene utvrđene u tom planu i rasporediti ih na odgovarajuće ekonomske klasifikacije (aproprijacije/pozicije). S tim u vezi, napominjemo da je u skladu sa ranijim preporukama za pripremu odluka o budžetu, sredstva za ovu programsku aktivnost treba planirati na funkcionalnoj klasifikaciji 412-Opšti poslovi po pitanju rada, odnosno na ekonomsku klasifikaciju 464- Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (464141-Tekuće dotacije Nacionalnoj službi za zapošljavanje), obzirom da mere aktivne politike zapošljavanja JLS sprovode u saradnji sa matičnom filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje.

Članom 2. stav 1. tačka 31) Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021) definisano je da je aproprijacija,  od strane skupštine lokalne vlasti, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu. 

Iz navedenog se može zaključiti da se subvencije za poljoprivrednike, mogu izvršavati samo sa aproprijacija planiranih u odluci o budžetu jedinice lokalne samouprave za ove namene, odnosno planiranih u okviru Programa 5-Poljoprivreda i ruralni razvoj, a u skladu sa usvojenim Programom podrške poljoprivredne politike i ruralnog razvoja. Dakle, ne mogu se izvršavati rashodi na ime subvencija poljoprivrednicima sa pozicije/aproprijacije planirane u odluci o budžetu u okviru programa 3-Lokalni ekonomski razvoj (kako je u pitanju navedeno, u vašoj odluci je to pozicija 103), obzirom da se u ovaj program ne raspoređuju sredstva za te namene.

U pogledu obezbeđivanja sadnog materijala za poljoprivrednike, odnosno o delu pitanja koji se odnosi na način zaključenja ugovora sa dobavljačem (u ovom slučaju Institutom koji proizvodi sadni materijal) i koji bi u nakon uplate u ovoj budžetskoj godini, poljoprivrednicima isporučili sadni materijal u narednoj godini, upućujemo vas na odredbe člana 54. Zakona o budžetskom sistemu, kojima je u stavu 1. propisano da obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini. Stavom 13. istog člana propisano je da preuzete obaveze i sve finansijske obaveze iz ovog člana moraju biti izvršene isključivo na principu gotovinske osnove sa konsolidovanog računa trezora, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod. 

Razumemo da JLS namerava da poveća pravednost i obezbedi jednake šanse za svu decu sa teritorije opštine, posebno decu iz ruralnih oblasti, u skladu sa čl 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da obezbedi prevoz ili nadoknadu troškova prevoza svoj deci i učenicima koji su uključeni u obavezno obrazovanje i vaspitanje. 

U skladu sa nedležnostima, JLS vrši nabavka usluge prevoza na osnovu dostavljenih relacija od strane škola odakle učenici putuju. U praksi, ukoliko nema već uspostavljene relacije, JLS moze da istu uključi prilikom raspisvanja nabavke usluge prevoza. Postoji mogućnost da JLS dotira prevoznicima sredstva za prevoz nerentabilnih linija. 

Takođe, JLS može donošenjem određenog akta, npr. Pravilnika o dodatnoj finansijskoj podršci porodici sa decom, definiše na koji način bi se ostvarilo navedeno pravo, npr.da se refundiraju troškove prevoza roditeljima od mesta stanovanja do mesta prvog autobuskog stajališta, i sl i da definiše kriterijum kojima se rukovodi u odobravanju ove ili neke slične mere.

JLS ne može da osniva pravno lice koje nije turisticka organizacija, vec ako ne osniva turisticku organizaciju onda može da poveri to nekoj vec osnovanoj sluzbi, privrednom društvu odnosno pravnom licu koje se bavi tim poslovima.

Članom 33. Zakona o ozakonjenju objekata (“Sl. glasnik RS”, br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US) utvrđeno je da se za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća taksa za ozakonjenje, pre izdavanja rešenja o ozakonjenju. 

Član 34. st. 10. istog Zakona propisuje  da kada je predmet ozakonjenja stambena ili stambeno poslovna zgrada koja se sastoji od više posebnih fizičkih delova (stanova, poslovnog prostora, garaža i dr.) za koju se ne može utvrditi investitor, ali postoje podneti zahtevi za ozakonjenje posebnih delova u skladu sa ovim zakonom, nadležni organ donosi rešenje o ozakonjenju stambene zgrade, koje obavezno sadrži specifikaciju svih posebnih delova zgrade. Za ovaj slučaj, u istom članu (stav 13) je propisano da se taksa za ozakonjenje ne plaća za zgradu, već se određuje i naplaćuje prilikom ozakonjenja svakog posebnog dela zgrade.

U članu 33. stav 8. utvrđeno je da se za komercijalne objekte do 500 m2 plaća taksa za ozakonjenje u iznosu od 250.000 dinara. 

Vezano za konkretno pitanje, mišljenja smo da ukoliko nadležni organ Opštinske uprave donosi  rešenje o ozakonjenju stambeno poslovnog objekta koji se sastoji od više posebnih delova, a čiji je investitor nepoznat, može primeniti odredbe člana 34. stav 10. i stav 13., a da će prilikom donošenja rešenja o ozakonjenju svakog od posebnih delova utvrditi iznos visine takse u skladu sa Zakonom, a u zavisnosti od površine i namene svakog posebnog dela.

Prema članu 548. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. Zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021), u slučaju prinudne likvidacije, imovina likvidiranog društva prelazi na njegove članove u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka. To znači da članovi postaju vlasnici nepokretnosti po samom zakonu, vanknjižno, bez obzira na upisane podatke u katastru nepokretnosti.

Razume se, stanje u katastru treba upodobiti stvarnom stanju i treba upisati nove vlasnike – članove privrednog društva koje je brisano u postupku prinudne likvidacije na nepokretnostima koje su pripadale tom društvu. Činjenice koje su bitne za uknjižbu prava svojine dokazuju se izvodom iz APR-a. Potrebno je od APR-a pribaviti izvod/potvrdu u skladu sa članom 36. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011, 83/2014, 31/2019 i 105/2021). Iz izvoda/potvrde treba biti vidljivo da je određeno društvo prestalo da postoji u postupku prinudne likvidacije, određenog dana, i da su mu članovi bili određeni subjekti (ovde opština i strano privredno društvo), kao i veličinu njihovih udela u tom društvu (procentualno), osim ako je reč o ortačkom društvu (što, verovatno, nije). To je isprava koja za službu za katastar nepokretnosti dokazuje da su se stekli uslovi predviđeni zakonom za prenos prava svojine i da je do prenosa svojine došlo po samom zakonu.

Okolnost da je jedan od članova strano pravno lice nije smetnja da ono stekne udeo u svojini (susvojini) na nepokretnosti koja je pripadala likvidiranom društvu. Strano privredno društvo smatra se stranim ulagačem u smislu odredaba Zakona o ulaganjima („Sl. glasnik RS“, br. 89/2015 i 95/2018). Prema članu 7. stav 1. tog zakona, ulagač koji je strano pravno ili fizičko lice u pogledu svog ulaganja u svemu uživa jednak položaj i ima ista prava i obaveze kao i domaći ulagači, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije uređeno. Pravo da članu društva (ulagaču) pripadne imovina likvidiranog društva je pravo koje proističe iz ulaganja, a ne iz nekog komercijalnog ugovora ili drugog pravnog posla. Ni u tom, ni u nekom drugom zakonu nije predviđeno da strano lice koje je član likvidiranog privrednog društva nema pravo da sekne imovinu društva nakon njegove likvidacije. Iz toga proizlazi da i strano pravno (i fizičko) lice postaje vlasnik imovine privrednog društva koje je prestalo u postupku prinudne likvidacije po samom zakonu, i ima pravo da se upiše kao vlasnik (suvlasnik) nepokretnosti koje su pripadale likvidiranom privrednom društvu.