Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePostupak za ozakonjnje stambenog objekta koji delom izlazi na ulicu, a misli se na određivenje zemljišta ispod objekta i utvrđivanje, tj. da li se prvo u urbanizmu određuje deo koji izlazi na put?
U skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata (čl. 5.) predmet ozakonjenja ne može biti objekat koji je izgrađen na postojećoj ili planiranoj površini javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona. U tom smislu, ukoliko je predmetni objekat delom izgrađen na postojećoj ili planiranoj ulici, takav objekat ne može biti predmet ozakonjenja.
Moguće je pristupiti izmenama i dopunama planskog akta tako što bi se izmenila regulaciona linija ulice (ukoliko je to moguće) i tek nakon toga preispitati ovaj zahtev za ozakonjenje objekta.
Izabranom upravniku stambene zajednice iz reda stanara istekao je četvorogodišnji mandat. Na sednici koju je održala Skupština Stambene zajednice ponovo je izabrano isto lice. Da li je u konkretnom slučaju potrebno da stari/novi upravnik podnese registratoru osim zapisnika o svom reizboru i zahtev za registraciju promene i donošenje rešenja o promeni?
U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.
U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.
U aplikaciji Jedinstvene evidencije stambenih zajednica postoji opcija za reizbor istog lica za upravnika, sa modelom rešenja.
Poreski obveznik je putem punomoćnika izjavio žalbu na rešenje o porezu na imovinu, u kom se žalio na iznos utvrđene obaveze i tražio da mu se za sastav žalbe nadoknade troškovi u određenom znosu i za taksu na žalbu. Poreski organ je usvojio žalbu i zamenio ožalbeno rešenje, te smanjio iznos poreske obaveze i odbio troškove postupka kao neosnovane, imajući u vidu da isti nisu bili ni nužni ni opravdani, te da je poreski obveznik i sam mogao da učestvuje u postupku, što se redovno i dešava u praksi pred ovim organom. Punomoćnik je ponovo uložio žalbu, pobijajući rešenje u delu kojim se odbija zahtev za naknadu troškova i tražio da se nadoknade troškovi i za sastav te druge žalbe u određenom iznosu i za taksu na žalbu. Drugostepeni organ je odlučujući po žalbi, poništio treći stav dispozitiva rešenja kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova i vratio predmet u tom delu prvostepenom organ na ponovno odlučivanje. Koje troškove sad priznati, u kom iznosu, da li samo za sastav jedne žalbe? Imajući u vidu da je prvo rešenje zamenjeno i utvrđen umanjeni iznos poreza te da je drugostepeni organ rešenje poništio u delu koji se odnosi na naknadu troškova i vratio na ponovno odlučivanje, te su samim tim poništene i pravne posledice koje je proizvelo od trenutka stupanja na snagu.
U konkretnom slučaju za prvi zahtev za troškove (po prvobitnom rešenju), koji je odbijen u izmenjenom rešenju, a koje je drugostepeni organ poništio (u tom delu rešenja), potrebno je utvrditi šta je drugostepeni organ naložio da se uradi u ponovnom postupku, i u skladu sa tim doneti odgovarajuću odluku. Pored toga, po novom zahtevu za nadoknadu troškova, koji je podnet u postupku po žalbi na izmenjeno rešenje u delu kojim je odlučeno o troškovima, takođe morate da odlučite. To znači, da obvezniku potencijalno (ako utvrdite da su troškovi nužni i opravdani) mogu biti priznata oba troška, ali u odgovarajućim, propisanim iznosima (a ne u iznosima koje je on zahtevao).
Pri oceni neophodnosti i opravdanosti troškova, moraju se uzeti u obzir činjenice koje se odnose na izdatke koje je stranka morala imati u svrhu stavljanja van pravnog prometa pojedinačnog pravnog akta. To znači da stranka kojoj se troškovi nadoknađuju (uvek je to poreski obveznik, a ne advokat), mora da dostavi dokaz o tome da je imala troškove čiju naknadu zahteva.
Takođe, treba imati u vidu i odredbe člana 85. stav 7. Zakona o upravnom postupku, koje propisuju da lice koje učestvuje u postupku snosi troškove radnji koje prouzrokuje svojom krivicom. To znači da je potrebno utvrditi okolnosti koje ukazuju na to da li su troškovi zastupanja prouzrokovani nepravilnim radom prvostepenog organa ili obveznika (ako su u pitanju činjenice i podaci koje je po zakonu obveznik morao sam da dostavi nadležnom organu, a to nije učinio, u tom smislu troškovi angažovanja advokata nisu prouzrokovani nepravilnim radom poreskog organa već samo obveznika, odnosno kada su u pitanju činjenice od značaja za oporezivanje, sa kojima organ nije, niti je mogao biti upoznat u postupku pre donošenja rešenja).
Shodno navedenom, kod utvrđivanja prava na nadoknadu troškova za sastav žalbe, potrebno je:
Troškovi koji se odnose na administrativnu taksu za podnošenje žalbe, u oba postupka su evidentno nastali iz razloga što su plaćeni o čemu postoji dokaz. Za njih takođe treba utvrditi da li su bili nužni i opravdani, u skladu sa tim postupiti.
Troškovi zastupanja od strane advokata se odmeravaju u skladu sa TARIFOM O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ZA RAD ADVOKATA (Sl. glasnik RS", br. 121/2012, 99/2020 i 37/2021).
Upravni postupak je obrađen Tarifnim brojevima 37 - 41, a u vezi sa njima je Tarifni broj 13, na čiju primenu se upućuje kada se radi o procenljivim stvarima. Vrednost spora i iznos nagrade u Tarifi prikazan je u poenima, a u članu 15. Tarife je navedeno da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara.
U članu 12. Tarife navedeno je da: „na zahtev stranke advokat je dužan sastaviti pismeni obračun nagrade i troškova za izvršeni rad uz prikaz Tarife".
U nastavku prikaz primera:
U vezi žalbe na rešenje kojim se utvrđuje porez na imovinu za 2022. godinu u iznosu od 19.000 dinara, stranka je podnela zahtev za nadoknadu troškova zastupanja na ime sastavljanja žalbe od strane advokata u iznosu od 33.000 dinara, a u vezi sa TB 38. Tarife, koji se odnosi na neprocenljive predmete i u vezi sa TB 40. Tarife, koji se odnosi na pravne lekove. Ukoliko se usvaja zahtev za nadoknadu troškova zastupanja, polazi se od toga da je u pitanju zastupanje u procenljivim stvarima u skladu sa TB 37 Tarife (a ne u neprocenljivim po TB 38). Znači, visina troškova postupka određena je advokatskom tarifom u zavisnosti od vrednosti spora, a ne od volje podnosioca zahteva, koja pravila se primenjuju i u upravnom postupku, pa je u svrhu zaštite javnog interesa, troškove postupka neophodno ceniti prema visini utvrđenih poreskih obaveza koje su predmet ožalbenog postupka.
Prema stavu 1 Tarifnog broja 37: „za sastavljanje predloga, zahteva, prijava, molbi i drugih podnesaka kojima se pokreće upravni postupak i to u procenljivim stvarima kada se upravni postupak vodi oko nekog prava u vezi sa imovinom koja ima određenu novčanu vrednost, kao i za sastavljanje ostalih obrazloženih podnesaka ili podnesaka koji sadrže činjenične navode, advokatu pripada jednak iznos nagrade, u zavisnosti od vrednosti te imovine, kao i za podneske kojima se pokreće parnični postupak (tužbe, predlozi, molbe) iz Tarifnog broja 13."
Prema stavu 1 Tarifnog broja 40: „za sastavljanje pravnih lekova, redovnih i vanrednih, advokatu pripada nagrada uvećana za 100% od nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak (predlozi) iz Tarifnog broja 37. i 38."
Znači, prema stavu 1 Tarifnog broja 13, za vrednost spora do 25.000 poena, advokatu pripada nagrada od 300 poena, a imajući u vidu da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara, za vrednost spora do 750.000 dinara, advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara.
Shodno tome, obzirom na to da je u konkretnom primeru vrednost predmeta spora 19.000 dinara (kao vrednost utvrđenog poreza), advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara uvećana za 100% (u skladu sa TB 40.), što znači da naknada troškova za sastavljanje žalbe u ovom slučaju ukupno iznosi 18.000 dinara.
Kako da postupi osnovna škola u slučaju da se roditelj nije odazvao pozivu škole da potpiše saglasnost za IOP2? Kako da postupi ukoliko roditelj potiše da se ne slaže sa sprovođenjem IOPa?
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 76. stav 1. propisuje: „Detetu i učeniku i odraslom kome je suled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i kumunikacijskih prepreka, prilagođavanje načna ostavrivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individulanog obrazovnog plana.“
Procedura donošenja IOP-a je bliže uređena Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. U toj proceduri značajnu ulogu ima roditelj/zakoniti zastupnik deteta. Procedura podrazumeva da je uspostavljena saradnja i izgrađeno poverenje između roditelja i škole, kao i da je roditelj član tima za dodatnu podršku učeniku i ima bitnu ulogu u planiranju i praćenju realizacije IOP-a.
Za precizniji odgovor na pitanje nedostaju informacije koje su vezane za proceduru donošenja IOP-a koja je uređena čl. 5. Pravilnika, a nisu navedeni ni razlozi zbog kojih roditelj odbija da potpiše saglasnost za IOP2. Takođe, iz pitanja nije jasno da li je škola uputila zahtev IRK-u po službenoj dužnosti, da li se IRK u okviru svog Mišljenja saglasila da je IOP2 za ovog učenika adekvatna podrška, kao ni da li je roditelj potpisao Mišljenje IRK.
U pitanju je navedeno da je škola postupila u skladu sa članom 8. stav 7. Pravilnika, koji treba aktivirati kao krajnju meru u sitaucijama kada su iscrpljeni svi raspoloživi mehanizmi i kada se nesaglašavanje roditelja sa predloženim IOP2 može tumačiti kao zanemarivanje deteta.
Napominjemo da škola ne može da sprovodi IOP2 bez pribavljenog mišljenja IRK, kao ni bez saglasnosti roditelja. Istovremeno, prema čl. 76. ZOSOV-a, škola je u obavezi da učeniku pruža adekvatnu dodatnu podršku u nastavi i učenju, kao i da kontinuirano radi sa roditeljima na izgradnji zajedničkog razumevanja obrazovne situacije učenika, razvijnju poverenja i saradnje.
Prosvetni inspektor bi, u okviru svog postupanja, mogao da utvrdi da li je škola poštovala proceduru donošenja IOP-a propisanu Pravilnikom i da u skladu sa tim naloži mere, a škola može da se obrati nadležnoj školskoj upravi i zatraži stručnu pomoć prosvetnih savetnika i/ili savetnika spoljnih saradnika za IO.
Molimo za mišljenje u vezi postavljenja Opštinskog pravobranioca, tj. na koji način se postavlja da li se raspisuje na osnovu člana 95. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i ako se Javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika?
Shodno odredbama člana 53. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014) pravobranilačku funkciju u pravobranilaštvu autonomne pokrajine i pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave obavlja jedno i ili više lica koja se biraju u skladu sa odlukom o obrazovanju pravobranilaštva. Odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo shodno se primenjuju i na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave, pa tako i odredbe člana 37. istog zakona koje određuju status postavljenog lica za pravobranioca.
Dalje, članom 81. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 114/2021) predviđeno je da se izvršilačko radno mesto popunjava trajnim premeštanjem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivajem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa. Položaj se popunjava postavljenjem. Članom 94. istog zakona propisano je da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
S obzirom da je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno da je funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu, i kako po istom zakonu nije predviđeno sprovođenje javnog konkursa za popunjavanje funkcija, a nije predviđeno ni Zakonom o pravobranilaštvu (u slučaju postavljenja pravobranioca), smatarmo da nema zakonske obaveze sprovođenja javnog konkursa kod postavljenja opštinskog pravobranioca. Međutim, kako je Zakonom o pravobranilaštvu predviđeno da se opštinski pravobranilac bira u skladu sa odlukom o obrazovanju pravobranilaštva (član 53.), nije isključeno da se odlukom o pravobranilaštvu konkretne jedinice lokalne samouprave može predvideti sprovođenje javnog konkursa prilikom postavljenja pravobranioca.