Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li može da se vodi postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu ako objekat ima upotrebnu dozvolu?
Saglasno čl.105. st.1. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji, za ovaj objekat je moguće utvrditi ZRU.
Član 105. st. 1. kaže da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog zakona.
Stav 3. kaže upis prava svojine na građevinskom zemljištu iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se na osnovu rešenja iz člana 70. ovog zakona. Organ nadležan za imovinsko-pravne poslove, po pravnosnažnosti, dostavlja to rešenje po službenoj dužnosti organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.
Ovaj član govori da svaki vlasnik objekta, bez obzira na pravni status objekta, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj se taj objekat nalazi a radi upostavljanja pravnog jedinstava.
U skladu sa čl. 105. Stav 1. u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz čl.106. Zakona, potrebno je sprovesti postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu, s tim da je zemljište za redovnu upotrebu objekta, zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, a koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu shodno čl. 70. stav 1.
Da li JLS može da izmeni, odnosno odredi dodatne bodove za Pravilnik o merilima za utvrđivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrške („Sl. glasnik RS“, br. 75/2017) ili da donese svoj Pravilnik o merilima i kriterijumima za dodelu stambene podrške, shodno primeni na lokalnom nivou?
Imajući u vidu da su kriterijumi reda prvenstva propisani Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada (dalje: Zakon), a merila po tim kriterijumima navedenim pravilnikom, kao i da ne postoji odredba koja bi omogućavala naknadno dodavanje nekog kriterijuma sa određenim merilima, to znači da to nije moguće na drugačiji način regulisati lokalnim aktom.
Inače, samo skupština lokalne samouprave može doneti opšti akt, a to svakako nije pravilnik. Pravilnik kao opšti akt može samo da donese ministar i to ukoliko ima jasan pravni osnov u zakonu koji je donela Narodna skupština RS kao zakonodavni organ.
Ključni opšti akt JLS u ovom slučaju može biti odluka i pravni osnov za odluku o raspolaganju stanovima u javnoj svojini u svrhu stambene podrške je u članu 121. stav 1. tačka 8) Zakona.
Lokalni akt koji bi mogao da posluži za fokusiranje na određenu ciljnu grupu, odnosno specifičnu podgrupu u okviru kategorija korisnika iz člana 89. Zakona ili na određeni obuhvat stanovništva u stambenoj potrebi (npr. mladi) koji bi se odnosio na jednu ili više kategorija (npr. socijalno ugroženi, profesije od interesa za JLS i sl.) je lokalni Program stambene podrške, a pravni osnov za taj akt je član 121. stav 1. tačka 1) Zakona.
Primeri lokalnih akata za stambenu podršku mogu se pronaći u Priručniku za pružanje stambene podrške u JLS.pdf (pogledaj/preuzmi)
Možete li da objavite model rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, kada postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat sagrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta (tzv. objekat parcela). U pitanju je rešenje koje donosi imovinsko pravna služba po članu 70. stav 10. alineja 1. Zakona o planiranju i izgradnji.
Pogledaj/preuzmi:
Model rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta.docx
Podsećanja radi, u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se uvek zemljište ispod objekta i oko objekta u pоvršini potrebnoj za formiranje građevinske parcele, a u skladu sa planskim dokumentom. Za predmetni postupak je bitno, da prilikom utvrđivanja ZRU vodite računa da katastarska parcela koja se formira, ispunjava uslove planom predviđene za formiranje građevinske parcele. Ako je u skladu sa važećim planskim dokumentom zemljište za redovnu upotrebu objekta u konkretnom slučaju samo zemljište ispod objekta, možete koristiti model za utvrđivanje ZRU koji Vam šaljemo u prilogu, s tim što ćete ga modifikovati u skladu sa konkretnom situacijom. Ova situacija može se javiti ukoliko se radi o otvorenom stambenom bloku, kada je po pravilu zemljište za redovnu upotrebu objekta samo zemljište ispod objekta.
Koja je obavezna dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekte kategrije "G"?
Prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, za objekte za čiju izgradnju je u skladu sa posebnim propisom predviđeno izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova, na zahtev investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.
Prema članu 158. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno projekat za izvođenje i izjava stručnog nadzora, izvođača radova i investitora da nije odstupljeno od projekta za izvođenje, a za objekte iz člana 145. ovog zakona za koje nije propisana izrada projekta za izvođenje izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, specifikacija posebnih delova, rešenje o utvrđivanju kućnog broja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima, kao i drugi dokazi u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.
Prema članu 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole koji se podnosi kroz CIS se prilaže:
S obzirom da se radi o objektima TS 10/04 i elektrokablu za predmetnu TS, od navedenih dokaza nije potrebno dostavljati dokaze pod 4), 5) i 7). Ukoliko nije odstupljeno od idejnog projekta, podnosi se dokaz pod 2) – idejni projekat sa izjavom investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, a ukoliko jeste odstupljeno dokaz pod 1) - projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Idejni projekat, odnosno projekat izvedenog objekta, kao i navedena izjava, moraju biti izrađeni i overeni u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova mora biti u skladu sa istim pravilnikom – Prilog 7.
Izveštaj komisije za tehnički pregled, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole, mora biti izrađen i overen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje tehnički pregled. Predlog za izdavanje upotrebne dozvole mora biti u skladu sa istim pravilnikom – Prilog 2.
Upotrebna dozvola se, na zahtev investitora podnosi za svaki objekat posebno, s obzirom da je njihova izgradnja odobrena posebnim rešenjima.
Da li prinudni upravnik postavljen od strane organa JLS može da podnese ostavku na tu funkciju? Ukoliko može, da li je dovoljno da o tome obavesti svoju stambenu zajednicu i istakne ostavku na oglasnoj tabli, kao i da obavesti registratora ili je u pitanju drugačija procedura?
Postupak uvođenja prinudne uprave uređen je članom 57. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Stavom 3. ovog člana propisano je da postupak vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.
Ukoliko profesionalni upravnik koji je imenovan rešenjem iz opravdanih razloga više ne želi da obavlja posao za koji je imenovan, on/ona o razlozima sprečenosti obaveštava opštinsku upravu koja ga je imenovala.
Nadležni organ uprave, nakon što oceni opravdanost razloga navedenih u ovom obaveštenju, može doneti novo Rešenje o prinudnoj upravi i imenovati novog profesionalnog upravnika.
Ukoliko nadležni organ uprave oceni da razlozi navedeni u obaveštenju nisu opravdani, može podneti prijavu sudu časti pri Privrednoj komori Srbije, radi utvrđivanja da li je došlo do povrede profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i radi izricanje mera ako je do povrede došlo.
Dakle, profesionalni upravnik ne može podneti ostavku stambenoj zajednici na način kako je to u pitanju postavljeno.