Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeGde se po Zakonu o putevima nalazi zaštitni pojas puta, u naselju ili van naselja?
Prema članu 34. Zakona o putevima, zaštitni pojas sa svake strane opštinskog puta, van naselja, je širine 5 metara. Odredbe Zakona u pogledu širina zaštitnog pojasa primenjuju se i u naseljima, osim ako to nije drugačije određeno planskim dokumentom.
Da li su i betonske ograde na putu ili putnom zemljištu za koje je potrebna građevinska dozvola u nadležnosti građevinske inspekcije?
Da, u pitanju je nadležnost građevinske inspekcije.
Podnet je zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu za stan u kući. Međutim, stan je u privatnoj svojini podnosioca zahteva, kuća je u svojini opštine kao i zemljište, a vlasnik stana nema pravo korišćenja na zemljištu. Da li može da se utvrdi zemljište za redovnu upotrebu za stan u kući, koji zapravo i čini tu kuću ili mora da se sprovede neka druga procedura pre toga?
Prema članu 70. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) zemljište za redovnu upotrebu objekta je zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela
Pravo na utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu ima vlasnik objekta.
Kako je ovde vlasnik objekta (zgrade ili kuće) opština to pravo u formalnom smislu pripada opštini.
S tim u vezi fizičko lice, vlasnik posebnog dela zgrade nije legitimisan na podnošenje zahteva za zemljište za redovnu upotrebu objekta dokle god ne postane vlasnik objekta u celosti.
Da li se na negativno rešenje o ozakonjenju (podnosilac zahteva nije dostavio dokaz o vlasništvu nad zemljištem) stavlja klauzula o pravosnažnosti?
Prema članu 14. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) pravnosnažno je rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor, a kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su joj određene obaveze i takvo rešenje može da se poništi, ukine ili izmeni samo u slučajevima koji su zakonom određeni.
Prema našem zakonodavstvu pravnosnažnost mogu steći samo rešenja kojim je usvojen neki od zahteva stranke.
U našoj pravnoj praksi negativni upravni akti (npr. rešenje kojim je odbijen zahtev stranke) ne mogu steći svojstvo pravnosnažnosti i na ista se ne stavlja klauzula pravnosnažnosti, jer bi se na taj način onemogućilo da stranka kasnije u postupku ukoliko dopuni svoj zahtev nekim novim činjenicama i dokazima ostvari svoje pravo.
Investitor je odstupio od izdatog rešenja po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji, vezano za adaptaciju i rekonstrukciju objekta. Kako je objekat u gradskom jezgru, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture je izdao uslove za rekonstrukciju istog. Kako primeniti čl. 142. stav 9 – izmena rešenja po članu145. kada investitor neće dobiti uslove od PZZZSK u skladu sa izvedenim stanjem. Takođe, u članu 176. ne može se pronaći način da se primeni član 142. stav 9. Molimo za smernice, kako postupiti u ovom konkretnosm slučaju.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 175. stav 1. tačka 4. propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.
Nadzor nad sprovođenjem obaveze iz ovog člana bi građevinski inspektor vršio na osnovu odredaba člana 176. stav 1. tačka 10. istog Zakona, kojima je propisano da je vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom, te bi u skladu sa odredbama ovog člana nalog nadziranom subjektu bio da radove izvede na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.
Ovakav nalog građevinskog inspektora bio bi prinudno sproveden izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni), po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje).
Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) sprovodi se kada organ koji sprovodi izvršenje želi da prinudi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja.
Novčana kazna koja se izriče rešenjem može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Ova vrsta upravnog izvršenja primenjuje se kada se nadziranom subjektu nalaže da nešto dopusti ili trpi, da se uzdrži od činjenja ili kada mu se nalaže neka radnja činjenja koju umesto njega ne može da izvrši drugo lice, odnosno u situacijama kada izvršenje preko drugog lica nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. U tom slučaju izvršenje rešenja se sprovodi posrednom prinudom tako što se izricanjem novčanih kazni utiče na volju izvršenika da sam izvrši ili se povinuje meri.
Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a pravnom licu u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu građevinski inspektor može dobiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku39, a podatak o mesečnom i godišnjem prihodu pravnog lica na sajtu Agencije za privredne registre (finansijski izveštaji).
Novčana kazna može da se izriče iznova sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Novina koju je uneo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru jeste da inspektor može izreći novčanu kaznu u izvršenju rešenja posrednom prinudom, pored pravnog lica, i odgovornom licu u pravnom licu, a da novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 41. st. 5. i 6. ZIN-a).