Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018) propisuje u članu 4. tačka 1. da je „podatak o ličnosti” svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta.

S obzirom na zakonom utvrđenu podelu nadležnosti i na podelu poslova na izvorne i poverene, organi jedinica lokalnih samouprava imali bi se smatrati rukovaocima podataka zbirki kojima raspolažu.

Član 47. stav 9. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da se odredbe st. 1. i 4. ovog člana ne primenjuju na privredne subjekte i organizacije u kojima je zaposleno manje od 250 lica, osim ako: 1) obrada koju vrše može da prouzrokuje visok rizik po prava i slobode lica na koje se podaci odnose; 2) obrada nije povremena; 3) obrada obuhvata posebne vrste podataka o ličnosti iz člana 17. stav 1. ovog zakona ili podatke o ličnosti koji se odnose na krivične presude, kažnjiva dela i mere bezbednosti iz člana 19. ovog zakona.

 Organi opštine, kao jedinice lokalne samouprave, predstavljaju organe vlasti, u smislu člana 4. tačka 25. istog zakona.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018) propisuje da je zakonita obrada ona obrada koja se vrši u skladu sa ovim zakonom, odnosno drugim zakonom kojim se uređuje obrada.

Član 12. istog zakona propisuje da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1. lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha;
2. obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora;
3. obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca;
4. obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica;
5. obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca;
6. obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.

Stav 1. tačka 6) ovog člana ne primenjuje se na obradu koju vrši organ vlasti u okviru svoje nadležnosti.

Zakon o Crvenom krstu Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 107) propisuje da javna ovlašćenja koja su zakonom poverena nacionalnom društvu na teritoriji Republike Srbije vrši Crveni krst Srbije (član 6), kao i da se Crvenom krstu Srbije poverava vršenje i sledećih javnih ovlašćenja: 1) pokretanje, organizovanje i sprovođenje ili učestvovanje u redovnim i vanrednim akcijama solidarnosti u Republici Srbiji za pomoć ugroženim licima i žrtvama prirodnih, ekoloških i drugih nesreća i oružanih sukoba, kao i obezbeđenje, u skladu sa zakonom, obuke ljudi, materijalnih, finansijskih i drugih sredstava za te akcije; 2) osposobljavanje građana, dobrovoljno organizovanih za obavljanje poslova civilne zaštite na teritoriji Republike Srbije, za pružanje prve pomoći u slučaju prirodnih, ekoloških i drugih nesreća, kao i oružanih sukoba; 3) organizovanje, obučavanje i pripremanje ekipa za prvu pomoć, higijensko-epidemiološku zaštitu, negu povređenih i obolelih, socijalni rad, psihološku pomoć stanovništvu i tehničku pomoć za izvršavanje zadataka u slučaju prirodnih, ekoloških i drugih nesreća, kao i oružanih sukoba; 4) popularisanje dobrovoljnog davalaštva krvi i, u saradnji sa službama i zdravstvenim ustanovama za transfuziju krvi, učestvuju u organizovanju akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Član 11. istog zakona propisuje da, u vršenju javnih ovlašćenja iz čl. 6. i 7. ovog zakona i sprovođenju programa iz člana 9. ovog zakona, Crveni krst Srbije sarađuje sa nadležnim državnim organima, organima teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, kao i sa ustanovama i organizacijama u oblasti sistema zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, drugim oblicima organizovanja zaštite i spasavanja stanovništva, materijalnih i drugih dobara, crkvama i verskim zajednicama, preduzećima i drugim oblicima organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, nevladinim organizacijama i građanima (u daljem tekstu: organi, organizacije i lica).

Član 12. istog zakona propisuje da su, na zahtev Crvenog krsta Srbije organi, organizacije i lica dužni da daju podatke kojima raspolažu u obavljanju svojih delatnosti, odnosno koje poseduju, a koji su potrebni za vršenje javnih ovlašćenja iz čl. 6. i 7. ovog zakona. Organi, organizacije i lica dužni su da, po službenoj dužnosti, Crvenom krstu Srbije dostave sve podatke utvrđene Ženevskim konvencijama i Dopunskim protokolima o licima zaštićenim tim konvencijama i protokolima, u roku od 15 dana od dana kada ostvare kontrolu nad tim licima.

Standard ISO 27701 predstavlja ekstenziju ISO 27001 standarda, koji se oslanja na novu evropsku regulativu u oblasti zaštite podataka o ličnosti, tako da se ispunjenjem uslova za standardizaciju dokazuje usklađenost i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ali isto ne isključuje nadležnosti Poverenika u eventualnom postupku nadzora.