Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je potrebno da naslednici dostave uz zahtev za preknjižavanje i original uplatnice koje su išle na ime pokojnika? Naime, kada na kartici obveznika koji je preminuo postoji pretplata, da li se preknjižavanje vrši na naslednike srazmerno naslednom delu? Kako postupiti ako jedan od naslednika ima uplatnicu kao dokaz da je on izvršio tu uplatu?
Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, obaveza po osnovu godišnjeg poreza na imovinu fizičkih lica utvrđuje se naslednicima prema pravosnažnom aktu kojim su oglašeni kao naslednici zaostavštine.
Prilikom prenosa duga naslednicima nakon raspravljene zaostavštine vodi se računa o vrednosti nasleđene imovine svakog pojedinačnog naslednika, jer se dug preminulog lica prenosi na naslednika u vrednosti nasleđene imovine, kao i o tome da li je dug koji je evidentiran na JMBG preminulog lica zastario.
Preporuka je da se pre prenosa duga sa umrlog lica na naslednika, naslednik pozove u postupak, kako bi se usaglasilo stanje duga za koji se vrši prenos, jer se može desiti da postoje činjenice I dokazi s kojima LPA ne raspolaže.
Uzimajući u obzir da je postupanje u “dobroj veri” jedno od načela poreskog postupka, smatramo da treba pre svega proveriti do kada je izvršeno plaćanje obaveza na JMBG preminulog lica i sa tom godinom, eventualno, zatvoriti zaduženje na umrlo lice. Od sledeće godine se zadužuju naslednici. Ako nije bilo plaćanja i postoji dug, tada se zaduženje na umrlo lice zatvara danom smrti i zadužuju se naslednici.
Pretplata poreza koja je evidentirana na računu preminulog lica, ako nije bila predmet ostavinske rasprave, ne može se prenositi naslednicima. Ako je pretplata bila predmet ostavinske rasprave o njoj je odlučeno aktom kojim su oglašeni naslednici zaostavštine pa u tom smislu se i postupa.
U konkretnom slučaju, smatramo da naslednici treba da dostave uz zahtev i uplatnice kojima su izvršene uplate poreza na imovinu na ime umrlog lica, u smislu utvrđivanja činjenica ko je od naslednika i u kom iznosu izvršio uplatu.
O pravu na povraćaj i preknjižavanje odlučuje se u svemu prema čl.10. i čl.114a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Zaposleni je radio 18 godina u javnom preduzeću čiji je osnivač opština. Nakon toga je ugovorom o preuzimanju prešao u gradsku upravu i tu radi poslednje tri godine. Priznat mu je minuli rad od 21 godine, a kada je podneo zahtev za jubilarnu nagradu, usmeno je odbijen da ne ispunjava uslov. Da li je zaposleni imao ili nije imao pravo na jubilarnu nagradu?
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinici lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) detaljnije su regulisana prava i obaveze zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. Pitanje dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu je regulisano članom 36. i isti predviđa da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u:
Dalje je ugovoreno da se pravo na minuli rad ostvaruje i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
Pravo zaposlenih u JLS na jubilarnu nagradu je regulisano članom 50. istog kolektivnog ugovora i podrazumeva da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Dalje je ugovoreno da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.
Prethodnim poslodavcem u smislu napred navedenog člana 50. stav 3 smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o pravu na jubilarnu nagradu.
Ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi zaposlenom će se priznati pravo na minuli rad i jubilarnu nagradu za godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca. Dakle, ako je zaposlenom prethodno već priznato pravo na naknadu za vreme provedeno na radu (minuli rad) onda je logično da mu se prizna i pravo na jubilarnu nagradu, jer je isti osnov i nije moguće zamisliti da mu se jedno pravo prizna, a drugo da se uskrati.
Zakonom o lokalnim izborima, u članu 26. propisano je da zbirna izborna lista sadrži lična imena svih kandidata proglašenih izbornih lista. S tim u vezi, da li predlagač izbornih lista za lokalne izbore, prilikom predlaganja kandidata za odbornike skupštine opštine/grada može pored imena i prezimena kandidata za odbornike navesti i njihov nadimak po kojem su oni prepoznatljivi u sredini u kojoj žive ili koji koriste? Da li je navođenje nadimaka kandidata za odbornike skupštine opštine/grada smetnja za proglašenje takve izborne liste od strane opštinske/gradske izborne komisije? Ukoliko nije smetnja da se navedu nadimci kandidata za odbornike na izbornoj listi, da li onda shodno članu 26. Zakona o lokalnim izborima prilikom utvrđivanja zbirne izborne liste takva lista treba da sadrži pored ličnih imena svih kandidata za odbornike svih proglašenih izbornih lista i nadimke tih lica?
Članom 26. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „Zbirnu izbornu listu utvrđuje izborna komisija i ona sadrži sve izborne liste, sa ličnim imenima svih kandidata i podacima o godini rođenja, zanimanju i prebivalištu.“.
Članom 342. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 - dr. Zakon i 6/15) propisano je da se lično ime sastoji od imena i prezimena.
Stavom 2. istog člana navedenog zakona propisano je da se lično ime upisuje u matičnu knjigu rođenih.
Prema tome, u Zbirnoj izbornoj listi ne može se navoditi nadimak kandidata, već isključivo njegovo lično ime (ime i prezime), onako kako je upisano u zvaničnim dokumentima koje su izdali nadležni organi i koji se, u skladu sa članom 19. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, dostavljaju uz izbornu listu.
Navođenje nadimka u izbornoj listi koju izbornoj komisiji podnosi učesnik na izborima ne može da predstavlja nedostatak koji bi bio smetnja za proglašenje izborne liste, u smislu člana 25. stav 2. Zakona o lokalnim izborima. U slučaju da za nekog kandidata na izbornoj listi bude naveden i nadimak, izborna komisija treba da taj nadimak zanemari, odnosno ne uvrsti u Zbirnu izbornu listu.
U postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, operater nam je uz zahtev priložio rešenje o ozakonjenju. Da li je neophodno da dostavi i upotrebnu dozvolu, obzirom da je prilozio rešenje o ozakonjenju objekta?
U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2005, 83/2018 i 81/2020), danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.
Takođe, saglasno članu 158. st. 11-12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prva svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.
Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji proizilazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.
Radi se o pokretanju nabavki koje su navedene u Prilogu 7. Zakona o javnim nabavkama (društvene i druge posebne usluge), tj. na usluge restorana i keteringa. Da li je procedura i ako su izuzete od primene Zakona - ponuda, ugovor ili narudžbenice...?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 27. stav 1. tačka 2), propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da su društvene i druge posebne usluge navedene u Prilogu 7. ovog zakona. U Prilogu 7 su obuhvaćene i usluge restorana, sa određenim šiframa iz Opšteg rečnika nabavki (Usluge restorana i usluge posluživanja hranom, Usluge pripremanja obroka, Usluge dostavljanja obroka).
Članom 27. stav 2. Zakona propisano da se u slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je članom 49. stav 2. Zakona propisana obaveza za naručioce da posebnim aktom bliže urede, između ostalog, i način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga.
Imajući u vidu navedeno, ukoliko je procenjena vrednost nabavke „istovrsnih“ društvenih i posebnih usluga manja od 15.000.000 dinara, naručilac je dužan da postupa u skladu sa procedurom koju je propisao svojim internim aktom. Ova procedura treba da bude zasnovana na načelima Zakona, pa i načelom obezbeđivanja konkurencije.
Dakle, naručilac po pravilu poziva više ponuđača koji mogu da izvrše predmet nabavke, vrši ocenu ponuda i izdaje narudžbenicu i sl. Svakako, naručilac može u zavisnosti od predmeta nabavke propisati i specifičnu proceduru, kao što po pravilu naručioci donose poseban unutrašnji opšti akt u vezi sa uslugama reprezentacije, pa i uslugama restorana.