Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se u radni staž za jubilarnu nagradu u Opštinskoj upravi može računati (pridodati) i radni staž sekretara u mesnoj zajednici?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom na to da mesna zajednica nije organ JLS, već oblik mesne samouprave i kao tavka posebno pravno lice, a takođe imajući u vidu i član 1. stav 4 Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu te stoga zaposleni u mesnim zajednicama nisu službenici, radni staž ostvaren u mesnoj zajednici ne računa se u staž za jubilarnu nagradu u smislu odredbi PKU za zaposlene u JLS.
Da li je pravilno postupljeno i ima li smetnji za sprovođenje izbornih radnji u slučaju novoformirane izborne komisije, obzirom da je formirana 3 dana posle raspisivanje izbora, dok je mandat prethodne izborne komisije istekao?
Zakon o lokalnim izborima ne zabranjuje imenovanje izborne komisije nakon raspisivanja izbora, tako da u tom pogledu nema smetnji da nov sastav izborne komisije sprovede izborni postupak. Isti zakon, takođe, ne sadrži obavezu imenovanja novog sastava izborne komisije pre isteka mandata prethodnog sastava izborne komisije, niti uopšte utvrđuje rokove za imenovanje izbornih komisija, tako da ni sa tog aspekta ne bi trebalo da bude sporno imenovanje izborne komisije po isteku mandata prethodne.
U skladu sa iznetim, dokle god rešenje o imenovanju izborne komisije nije poništeno od strane Upravnog suda, u slučaju podnošenja žalbe u skladu sa članom 14. stav 11. Zakona o lokalnim izborima, nova izborna komisija je dužna da sprovodi sve propisane radnje neophodne za zakonito sprovođenje raspisanih izbora za odbornike.
Uvidom u pojedinu konkursnu dokumentaciju za javnu nabavku usluge lični pratilac detata zapažene su odredbe u modelima ugovora tj. okvirnim sporazumima koje glase: “Zbog kontinuiteta u pružanju socijalne zaštite Naručilac zadržava pravo da produži rok za pružanje predmete usluge do zaključenja novog ugovora odnosno okvirnog sporazuma”. Da li je i pod kojim uslovima moguće predvideti ovakvu odredbu u ugovoru/okvirnom sporazumu za javnu nabavku usluge lični pratilac deteta?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), u članu 156. stav 1, propisano je da se ugovor o javnoj nabavci može izmeniti, bez obzira na vrednost izmene, ako su izmene bile predviđene u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci na jasan, precizan i nedvosmislen način, a koje mogu da uključe i odredbe o promeni cene ili opcija.
Stavom 2. ovog člana je pripisano da se obim i priroda eventualnih izmena, kao i uslovi pod kojima mogu da se primene, navode u ugovoru o javnoj nabavci.
Iz navedenih odredaba Zakona proizilazi da naručioci mogu u ugovoru o javnoj nabavci (ili okvirnom sporazumu) predvideti odredbe koje se odnose na eventualne izmene ugovora, ali one moraju biti uređene na jasan, precizan i nedvosmislen način, te se mora urediti obim predviđenih izmena i uslovi kada će se izmene primeniti.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, mišljenja smo da odredba u ugovoru koja je navedena u pitanju ne ispunjava uslove propisane Zakonom, jer nije na jasan, precizan i nedvosmislen način uredila kada će se ugovor o javnoj nabavci produžiti (već je data uopštena formulacija „zbog kontinuiteta u pružanju socijalne zaštite“), te nije uredila obim izmene ugovora (rok za koji se ugovor može produžiti), kao ni uslove pod kojima će se izmena primeniti.
Dodatno ukazujemo da je prilikom ugovaranja mogućnosti produženja ugovora o javnoj nabavci potrebno imati u vidu i odredbe Zakona o budžetskom sistemu, koji u članu 54. stav 6. propisuje da izuzetno od stava 1. ovog člana (obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini), korisnici iz tog stava mogu preuzeti obaveze po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina, pod uslovom da pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeđen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u toj budžetskoj godini, kao i da pribave pisanu saglasnost Ministarstva, lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje će dospevati i biti uključene u finansijski plan za naredne dve godine.
Članom 2 stav 1. Zakona o lokalnim izborima predviđeno je da se odbornici biraju na 4 godine, a članom 56. stavom 1. istog zakona da mandat odbornicima počinje da teče danom potvrđivanja mandata. U konkretnom slučaju to znači da mandat odbornicima Skupštine grada traje do 02. juna 2021. godine. Da li konstitutivna sednica skupštine, nakon održanih lokalnih izbora 28. marta 2021. godine, može biti održana i pre 02. juna 2021. godine?
Članom 56. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora“.
Druga okolnost od ključnog značaja za održavanje konstitutivne sednice novog saziva skupštine opštine/grada sadržana je u odredbi člana 87. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojom je propisano da
„ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave“.
Ovo su, dakle, ključni parametri u okviru kojih treba da se kreće predsednik uslovno rečeno „odlazeće“ lokalne skupštine, prilikom odlučivanja o sazivanju konstitutivne sednice novog skupštinskog saziva nakon predstojećih izbora 28. marta ove godine. Shodno citiranim zakonskim odredbama, datum konstituisanja aktuelnog saziva lokalne skupštine nije od uticaja na odluku o datumu održavanja konstitutivne sednice novog saziva.
Činjenica je da je nepisani javni praktično-politički interes da se lokalni izbori održe istoga dana u najvećem broju jedinica lokalne samouprave, gde god je to objektivno moguće, bez obzira na datume konstituisanja svakog pojedinačnog lokalnog parlamenta. Zato su i zakonske odredbe tako postavljene da ne vezuju striktno konstituisanje skupštine za istek mandata aktuelnog saziva, što u praksi dovodi do toga da se neki lokalni parlamenti konstituišu pre, a neki po isteku tog mandatnog perioda.
Bez obzira na to što nije u pitanju isti nivo vlasti, niti su isti propisi koji regulišu izbore za narodne poslanike Narodne skupštine, vredi ukazati na činjenicu da je Prva sednica Narodne skupštine nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 6. maja 2012. godine održana 31. maja iste godine, iako je prethodni saziv Narodne skupštine bio konstituisan 11. juna 2008. godine, što znači da je mandat odlazećeg saziva praktično bio „skraćen“ za 11 dana.
Podnet je zahtev za uvid u matičnu knjigu. Podnosilac je već vršio uvid u taj upis. Podnosi novi zahtev za isti upis. Pri prvom uvidu nije hteo da potpiše zapisnik. Saglasno Zakonu o matičnim knjigama i uputstvu o vođenju matičnih knjiga šta će biti pravni osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva na osnovu ZUP-a?
Zakon o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) u članu 41. predviđa: „Uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, dozvoliće se licu na koje se ti podaci odnose, supružniku, krvnom srodniku u pravoj liniji i licu koje je u drugom stepenu krvnog srodstva u pobočnoj liniji, usvojitelju ili staratelju“. Dalje, u istom članu navodi se da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može izvršiti uvid u matičnu knjigu rođenih, kao i spise na osnovu kojih se vrši upis u matičnu knjigu rođenih, a koji se odnose na njegovo poreklo. Posle novog upisa činjenice rođenja usvojenika pravo uvida u matičnu knjigu rođenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta, na način utvrđen zakonom koji uređuje oblast porodičnopravne zaštite. Posle upisa podatka o promeni pola, pravo uvida u matičnu knjigu rođenih i spise za lice koje je promenilo pol, imaju samo lice koje je promenilo pol, dete i roditelji tog lica, kao i nadležni organi za vršenje poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.
U članu 42. navodi se da se rešenje o odbijanju zahteva za uvid u matične knjige, odnosno spise na osnovu kojih je izvršen upis donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Zaključuje se, da ukoliko se radi o licu koje nije ovlašćeno da vrši uvid u matične knjige, odnosno da vrši uvid u spise na osnovu kojih je izvršen upis, nadležni organ će rešenjem odbiti ovakav zahtev. Na postupak izdavanja i forme rešenja, eventualna redovna i vanredna pravna sredstava i sl. primeniće se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.