Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa odborničkoj od 14 kandidata za odbornike, koliko mora biti pripadnika manje zastupljenog pola?
Članom 20. stav. 3 Zakona o lokalnim izborima propisano je sledeće: “Na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola. Među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po dva kandidata – pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi.”
Na primeru izborne liste od 14 kandidata, primena navedene odredbe podrazumeva da na izbornoj listi sa 14 kandidata mora da bude najmanje šest (6) kandidata manje zastupljenog pola.
Ovo stoga što 40% od broja 14 iznosi 5,6, što se zaokružuje na 6.
Da li JLS podnosi Zahtev Upravi za trezor za otvaranje podračuna za opštinsku izbornu komisiju ili će Ministarstvo finansija – Uprava za trezor to uraditi za opštine? I kada će to biti?
Prema članu 14. stav 5. Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor (“Sl. glasnik RS”, br. 99/18 i 40/19), otvaranje, odnosno ukidanje dinarskog i deviznog podračuna koji su ukljulčeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti vrši se na osnovu Obrasca NO-1/NU-1, koji izdaje organ uprave autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti.
Shodno navedenom, za otvaranje podračuna za opštinsku izbornu komisiju, opštinska uprava treba da se obrati nadležnoj filijali Uprave za trezor u konkretnoj JLS.
Može li izbornu lsitu za lokalne izbore podržati birač sa prebivalištem van te jedinice lokalne samouprave, kao što je slučaj kod grupe građana gde osnivači mogu biti van te jedinice lokalne samouprave?
Članom 6. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da pravo da bira odbornika ima punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji JLS u kojoj ostavruje izborno pravo. Ovo je praktično definicija birača na lokalnim izborima, čije je izborno pravo na lokalnim izborima uslovljeno činjenicom prijavljenog prebivališta u JLS u kojoj se sprovode izbori za odbornike.
Članom 18. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da kandidate za odbornike mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi.
Međutim, članom 18. stav 2. istog zakona je propisano da su u JLS koje imaju manje od 20.000 birača izborne liste utvrđene i kada ih svojim potpisom podrži najmanje 200 birača.
Iz navedenih zakonskih odredbi proističe nesumnjiv zaključak da se pod biračima koji svojim potpisom mogu da podrže neku izbornu listu kandidata za odbornike misli isključivo na birače sa prebivalištem na teritoriji JLS u kojoj se sprovode izbori za odbornike. U suprotnom, ne bi postojala potreba da se članom 18. stav. 2. broj potpisa birača u malim opštinama svede na samo 200.
Šta se može smatrati radnim iskustvom u struci? Ako neko ima IV stepen stručne spreme, gimnazija, da li je radno iskustvo u struci stručna praksa, rad na privremenim i povremenim poslovima?
U članu 68. Zakona o zaposlenima u AP i JLS se kaže da se pod radnim iskustvom u struci odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. Pri tome, nije od uticaja da li je radno iskustvo u struci stečeno u toku radnog odnosa, odnosno u toku volontiranja ili obavljanja poslova na osnovu ugovora o obavljanju privremenih ili povremenih psolova, dok god ispunjava uslove po pitanju poslova koje je obavljao po ugovoru i školske spreme u to vreme.
Imajući u vidu odredbe Zakona o lokalnim izborima kojima je predviđeno da izborne liste kandidata za odbornike mogu pregledati i grupe građana, a s obzirom da je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti (“Sl. glasnik RS”, broj 43/11, 123/14 i 88/19) ustanovljena obaveza istih da nakon raspisivanja izbora a pre proglašenja izborne liste moraju otvoriti poseban račun u svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje izborne kampanje, interesuje nas da li to znači da grupa građana mora imati pečat koji se kao takav koristi i prilikom podnošenja izborne liste uz potpis ovlašćenog lica za njeno podnošenje, kao i da li je obaveza opštinske izborne komisije da kontroliše da li je grupa građana ispunila napred navedenu obavezu iz člana 24. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, odnosno da li to može biti razlog za dopunu dokumentacije potrebne za proglašenje izborne liste?
Grupa građana ne mora da ima pečat, jer njegovo posedovanje nije propisano ni Zakonom o lokalnim izborima, niti aktima Republičke izborne komisije o zoboru narodnih poslanika, koja izborne komisije shodno primenjuju i na izbor odbornika. To znači da, kada izbornu listu podnosi grupa građana, izborna komisija treba samo da utvrdi da li joj izbornu listu predaje lice koje je u sporazumu o obrazovanju te grupe građana navedeno da je ovlašćeno da u ime grupe građana podnese izbornu listu. Ako je, uz to, sporazum o obrazovanju grupe građana sadrži sve podatke propisane Uputstvom Republičke izborne komisije za sprovođenje izbora za narodne poslanike i ako je uredno overen, izborna komisija može da utvrđuje validnost ostale dokumentacije koja se podnosi uz izbornu listu. Pečat u izbornoj listi nije potreban, dovoljan je poptis lica ovlašćenog za podnošenje izborne liste.
Što se tiče poitanje o primeni Zakoan o finansiranju političkih aktivnsoti od strane izborne komisije, treba imati u vidu da je izborna komisija, u skladu sa članom 25. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, dužna da se stara o otme da izborna lista ispunjava uslove propisane samo Zakonom o lokalnimizborima i pomenutim aktima Republičke izborne komisije. U prilog tome, treba uzeti u obzir i član 35. stav 1. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti u skladu s kojim postupkom u kojim se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona vodi Agencija za borbu protiv korupcije.
Izborna komisija se, dakle, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, može i mora starati o zakonitom sprovođenju izbora isključivo u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima. Shodno svemu navedenom, utvrđivanje manjkavosti sporazuma o obrazovanju grupe građana u smislu poštovanja odredaba Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ne može biti predmet postupka pred izbornom komisijom, niti nedostaci sporazuma u pogledu obaveza iz Zakona o finansiranju političkih aktivnosti mogu da budu osnov za osporavanje validnosti izborne liste, s obzirom da nisu prepoznati Zakonom o lokalnim izborima kao smetnja za proglašenje izborne liste.