Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je zaposleni koji 15 godina radi na poslovima komunalnog inspektora u zvanju saradnika. Pre nekoliko meseci je završio fakultet i stekao zvanje mlađeg savetnika. Da li može isto lice odmah da postane savetnik jer je 15 godina obavljalo navedene poslove, odnosno šta podrazumeva radno iskustvo u struci?
U skladu sa članom 62. Zakona o zaposlenima u AP i JLS u zvanju savetnika obavljaju se složeni poslovi koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom samostalnog delovanja, uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi rešavaju bez pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca i uz obraćanje neposrednom rukovodiocu samo kad je problem složen i zahteva dodatno znanje i iskustvo. Za rad na poslovima u zvanju savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Dalje je članom 68a. predviđeno da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
S obzirom na navedeno, raspoređivanje na radno mesto u zvanju savetnika biće moguće kada lice ispuni uslove za obavljanje poslova u tom zvanju.
Za konkretnu situaciju, od značaja su i odrebe člana 133e. u kome se kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Direktor Sportske organizacije je istovremeno i odgovorno lice, odnosno, predsednik jednog fudbalskog kluba. Iako još nije preneto vlasništvo nad terenom i objektima fudbalskog kluba na opštinu, da li je direktor Sportske organizacije odnosno, predsednik fudbalskog kluba u sukobu interesa?
Članom 33. stav 2. tačka 3) Zakona o sportu propisano je da članovi uprave sportske organizacije, uključujući i zastupnika i likvidacionog upravnika sportske organizacije ne može, između ostalih, biti lice koje vrši javnu funkciju, kao ni lice koje vrši funkciju u organu političke stranke.
Članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (koji se primenjuje do početka primene Zakona o sprečavanju korupcije) propisano je da je „funkcioner” svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština.
Takođe, članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da je „javna funkcija” je funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata.
Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, sukob interesa je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes.
Dakle, na osnovu svega gore navedenog, u skladu sa Zakonom o sportu i Zakonom o Agenciji za borbu rotiv korupcije, lice koje je direktor javne ustanove (sportski centar), a ujedno je zastupnik sportske organizacije (fudbalski klub) je u sukobu interesa.
Pošto se pre legalizacije objekata zahteva da fizička lica imaju podnete poreske prijave u LPA, obveznici donose Izveštaje o zatečenom stanju objekata u kojima se navode supružnici kao investitori sa zajedničkom svojinom na objektu, bez udela. U Listu nepokretnosti se takođe navodi zajednička svojina. Šta se radi u tom slučaju, da li se zadužuju oba supružnika sa udelom 1/2 ili samo jedan, i u tom slučaju koji?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća, između ostalog, na pravo svojine na nepokretnosti.
Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u članu 7. propisano je da se pravo svojine na nepokretnosti upisuje kao:
1) svojina;
2) susvojina;
3) zajednička svojina (a zajednička svojina je jedna vrsta prava svojine).
Članom 4. Zakona o porezima na imovinu propisano je da kada su na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost. Kada udeli obveznika na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.
Prema navedenim zakonskim odredbama, a u konkretnom slučaju, poreske prijave treba da podnesu oba supružnika, pri čemu će svakom od njih porez na imovinu biti utvrđen za 1/2 nepokretnosti.
Poreski obveznik je zadužen greškom za poslovni prostor čiji je bio zakupac u periodu od 2014-2018. godine i u tom periodu je dobijao rešenje za porez na imovinu za kuću (čiji je bio vlasnik) i poslovni prostor (čiji je bio zakupac). Kakav je dalje postupak? Da li se vrši ponavljanje postupka? Možete li dati primere akata koji se donose i po kom redosledu?
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje posebne slučajeve uklanjanja i menjanja rešenja koji se odnose na postupanja kada su rešenja pravnosnažna i konačna.
Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Ovo vanredno pravno sredstvo propisano je odredbama čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravnosnažno.
Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje.
Po ponavljanju postupka, nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka. (čl. 178.).
Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
U postupku se donose dva rešenja: jedno, kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, a drugo kojim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obaveza.
Na osnovu navedenog smatramo da (ukoliko je ispunjeno napred navedeno), u konkretnom slučaju, može se ponoviti postupak po službenoj dužnosti jer je činjenica (koja će se dokazati uvidom u predmetni ugovor o zakupu) poslovnog prostora postojala i u vreme vođenja ranijeg postupka, ali nije uzeta u razmatranje i kao takva je od uticaja na drugačije rešenje stvari.
Ukidanjem već donetih rešenja (u kojima je utvrđen porez i za kuću i za poslovni prostor) za svaku godinu pojedinačno ne uklanjaju se pravne posledice koje su rešenja već proizvela, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
Tehnički ćete zatvoriti prijavu za poslovni prostor i izvršiti obračun poreza samo za kuću donošenjem rešenja za svaku godinu pojedinačno u ponovljenom postupku utvrđivanja obaveze.
Na sistemu bi treabalo stornirati “R nalogom” utvrđene obaveze (za kuću i poslovni prostor) sa datumom dospeća novih rešenja, pri čemu treba voditi računa da li ima neosnovano obračunate kamate ako poreski obveznik nije redovno izmirivao svoje obaveze.
Postupak se može i pojednostaviti tako što će se doneti jedno rešenje čiji dispozitiv osim uobičajenih tačaka o žalbi i rokovima treba da glasi:
1. Dozvoljava se ponavljanje postupaka (po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti)
2. Ukida se rešenje broj_____________od_____________
3. Utvrđuje se obaveza______________________________
Posebno naglašavamo da obrazloženje rešenja mora da sadrži detaljno obrazložene sve tačke dispozitiva. Dakle, u obrazloženju treba dati opis razloga za ponavljanje postupka i utvrđivanja obaveze.
U pitanju je fizičko lice koje ima prebivalištem u Francuskoj, a po nacionalnosti je Albanac koji je sagradio kuću na teritoriji opštine. Sada radi legalizaciju te kuće i treba da je prijavi u LPA. Ranije je imao ličnu katu sa prebivalištem u Prištini, ali ona je istekla. U Policijskoj stanici ne može boravište da uzme jer mora da priloži dokaz da poseduje nepokretnost. Kako postupiti u konkretnoj situaciji?
Pre svega napominjemo da legalizacija objekta ne opredeljuje nastanak poreske obaveze, već je dan nastanka poreske obaveze uređen članom 10. Zakona o porezima na imovinu. Prema odredbama stava 1. ovog člana Zakona koji se primenjivao do 31.12.2018. godine, poreska obaveza nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Prema važećim odredbama člana 10. stav 1. Zakona o porezima na imovinu obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način. Stavom 2. istog člana zakona propisano ej da kad je pravo iz stava 1. ovog člana stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje najranijim od sledećih dana: danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način (uključujući uspostavljanje državine), osim u slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana. Prema tome, poresku obavezu za predmetni objekat treba utvrditi u skladu sa navedenim odredbama Zakona o porezima na imovinu, uzimajući u obzir zastarelost prava na utvrđivanje.
U vezi ostvarivanja prava na boravište, na osnovu dokaza o posedovanju nepokretnosti, poresko rešenje nije dokaz o vlasništvu nad objektom, već za to obveznik može koristiti druge raspoložive dokaze (rešenje o kućnom broju, akta iz postupka legalizacije i dr.). Naime, članom 4. stav 7. Zakona o porezima na imovinu propisano je da status obveznika poreza na imovinu ne može biti osnov za sticanje bilo kog prava na nepokretnosti.
U svakom slučaju, obveznik treba da dobije PIB kako bi bio evidentiran u poreskom računovodstvu, pri čemu je bitno utvrditi da li je to lice rezident Republike Srbije ili nerezident, jer na taj način će biti opredeljen i njegov PIB.
Član 26. stav 11. ZPPPA propisuje da je PIB jedinstveni i jedini broj fizičkog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka postojanja, odnosno smrti tog lica.
Prema članu 2. Pravilnika o PIB-u, PIB za rezidentna fizička lica koja nisu preduzetnici, sastoji se od 13 cifara i predstavlja jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG) dodeljen od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zakonom.
Prema istom pravilniku, PIB za poreske obveznike - nerezidentna fizička lica, sastoji se od devet cifara i ovaj broj se dodeljuje u Centrali Poreske uprave.
Članom 2. Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisano je da pravo na prebivalište u Republici Srbiji, u smislu ovog zakona, imaju svi građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije. U skladu sa članom 3. istog zakona, prebivalište je mesto u kome se građanin (državljanin Republike Srbije) nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio.
Dalje je članom 4. propisano da su punoletni građani dužni da prijave i odjave svoje prebivalište, prijave i odjave boravište, kao i da prijave privremeni boravak u inostranstvu i povratak iz inostranstva, kada je to određeno ovim zakonom, a članom 5. da se prijava i odjava prebivališta i boravišta, kao i prijava privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva podnosi nadležnom organu u mestu u kome se prijavljuje ili iz koga se odjavljuje prebivalište ili boravište.
Prema članu 14. ovog zakona građanin je dužan da odjavi prebivalište ako se iseljava iz Republike Srbije u inostranstvo. Licu koje odjavljuje prebivališta izdaje se odgovarajuća potvrda.
Prijava privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva uređena je članom 19. zakona i prema ovim odredbama građani koji odlaze u inostranstvo s namerom da neprekidno borave u inostranstvu duže od 90 dana dužni su da, pre odlaska, nadležnom organu prijave privremeni boravak u inostranstvu. Građani koji odu u inostranstvo s namerom da neprekidno borave u inostranstvu ne duže od 90 dana, a svoj boravak produže, dužni su da privremeni boravak u inostranstvu duži od 90 dana prijave nadležnom organu, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva.
Građani iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da prijave povratak u zemlju u roku od osam dana od dana povratka u mesto prebivališta.
Podnosiocu prijave privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva izdaje se odgovarajuća potvrda.
Prema članu 24. istog zakona evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu vodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u elektronskom obliku.
Prebivalište građana evidentira se u evidenciji o izdatim ličnim kartama, koja ujedno služi i kao evidencija prebivališta, ili se o tome vodi posebna evidencija.
Evidencija privremenog boravka u inostranstvu je sastavni deo evidencije prebivališta.