Članom 53. Zakona o radu je propisano da je na zahtev poslodavca, zaposleni  dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. 

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.

Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.

Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno.

Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate.

Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno”.

Dakle, ni Zakonom o radu, kao lex generalis zakonom, ni Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave nije predviđeno da pola časa u slučaju prekovremenog rada treba obračunavati kao pun čas rada.

Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.

Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.

Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.

Dakle, samo ukoliko je  zaposleni radio u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ prestao da postoji ostvaruje navedeno pravo, kao i u slučaju  ukoliko je zaposleni radio kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

Ukoliko se ne ispunjavanju navedeni uslovi, bilo alternativno bilo kumulativno postavljeni, ne može se ostvariti navedeno pravo.

Članom 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima je propisano, između ostalog, da  za obračun i isplatu plata referenta i daktilografa koeficijent iznosi 8,74.

Koeficijenti iz člana 4. Uredbe  koriste se isključivo radi određivanja koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Članom 5. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima je propisano sledeće:

“Koeficijent iz čl. 2. i 4. ove uredbe, za imenovana i postavljena lica i zaposlene u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uvećava se, po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, za dodatni koeficijent i to:

1) u organima teritorijalne autonomije i organima grada Beograda

- do 18,00 - za imenovano i postavljeno lice,

- do 16,80 - za samostalnog stručnog saradnika,

- do 16,40 - za višeg stručnog saradnika,

- do 11,50 - za stručnog saradnika, prevodioca i bibliotekara,

- do 7,19 - za višeg saradnika,

- do 5,33 - za saradnika i visokokvalifikovanog radnika,

- do 3,03 - za stenografa i višeg referenta,

- do 1,85 - za referenta i daktilografa,

- do 1,05 - za kvalifikovanog radnika,

- do 1,05 - za nekvalifikovanog radnika;

2) u organima gradova

- do 13,50 - za imenovano i postavljeno lice,

- do 12,60 - za samostalnog stručnog saradnika,

- do 12,30 - za višeg stručnog saradnika,

- do 8,63 - za stručnog saradnika, prevodioca i bibliotekara,

- do 5,10 - za višeg saradnika,

- do 4,70 - za saradnika i visokokvalifikovanog radnika,

- do 2,00 - za stenografa i višeg referenta,

- do 1,80 - za referenta i daktilografa,

- do 1,00 - za kvalifikovanog radnika,

- do 1,00 - za nekvalifikovanog radnika;

3) u organima opština

- do 9,00 - za imenovano i postavljeno lice,

- do 8,40 - za samostalnog stručnog saradnika,

- do 8,20 - za višeg stručnog saradnika,

- do 5,75 - za stručnog saradnika, prevodioca i bibliotekara,

- do 3,60 - za višeg saradnika,

- do 2,30 - za saradnika i visokokvalifikovanog radnika,

- do 1,20 - za stenografa i višeg referenta,

- do 0,93 - za referenta i daktilografa,

- do 0,53 - za kvalifikovanog radnika,

- do 0,53 - za nekvalifikovanog radnika.

Koeficijent iz čl. 2. i 4. ove uredbe, uvećan za koeficijent utvrđen za imenovano i postavljeno lice, odnosno zvanje i zanimanje u skladu sa stavom 1. ovog člana, može se uvećati:

- imenovanom i postavljenom licu - najviše do 30%;

- zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti - najviše do 10%, s tim da ovaj broj zaposlenih ne može preći 2% od ukupnog broja zaposlenih;

- zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom - 10%;

- zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja - najviše do 10%.

- zaposlenom na poslovima komunalnog policajca - 10%;

- zaposlenom na poslovima budžetske inspekcije - najviše do 10%;

- zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora - najviše do 20%.

Zaposlenom koji ima pravo na uvećanje koeficijenta po više osnova iz stava 2. ovog člana, ukupno uvećanje koeficijenta ne može biti veće od 10%”.

Dakle, Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ne pravi, niti prepoznaje razliku u pogledu stručne spreme daktilografa u svakom gradu ili opštini, a što je propisano konkretnim pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji. Stoga se imaju primeniti koeficijenti predviđeni ovom Uredbom za daktilografe.

Članom 52. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da radi obavljanja stručnih poslova u postupku izrade i sprovođenja planskih dokumenata, stručne provere usklađenosti urbanističkog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, kao i davanja stručnog mišljenja po zahtevu nadležnih organa uprave, skupština jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove.

Predsednik i članovi Komisije imenuju se iz reda stručnjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od značaja za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja, uređenja prostora i izgradnje, sa odgovarajućom licencom, u skladu sa ovim zakonom.

Jedna trećina članova imenuje se na predlog ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.

Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna trećina članova imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva.

Mandat predsednika i članova Komisije traje četiri godine.

Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budžetu jedinice lokalne samouprave.

Broj članova, način rada, sastav i druga pitanja od značaja za rad Komisije, određuje se podzakonskim aktom koji donosi ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma i aktom o obrazovanju Komisije.

Za obavljanje pojedinih stručnih poslova za potrebe Komisije, organ nadležan za obrazovanje Komisije može angažovati druga pravna i fizička lica.

Pravilnikom o načinu i postupku izbora članova komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, komisije za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata, komisije za planove jedinice lokalne samouprave i komisije za stručnu kontrolu urbanističkog projekta, pravu i visini naknade članovima komisije, kao i uslovima i načinu rada komisija i to članom 4. je utvrđeno da predsedniku i članovima komisija za rad u komisiji pripada pravo na naknadu. Visina naknade predsedniku i članovima komisija za rad u komisiji utvrđuje se aktom o obrazovanju komisije.

Članom 45. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da opštinsko veće čine predsednik opštine, zamenik predsednika opštine, kao i članovi opštinskog veća čiji je broj utvrđen statutom opštine i koje bira skupština opštine, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika, kao i da članovi opštinskog veća mogu biti na stalnom radu u opštini.

Ne treba zaboraviti i nadležnosti opštinskog veća, a to su da:

1) predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština;

2) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine;

3) donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da skupština opštine ne donese budžet pre početka fiskalne godine;

4) vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine;

5) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine;

5a) prati realizaciju programa poslovanja i vrši koordinaciju rada javnih preduzeća čiji je opština osnivač;

5b) podnosi tromesečni izveštaj o radu javnih preduzeća skupštini opštine, radi daljeg izveštavanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća;

6) stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti Republike, odnosno autonomne pokrajine;

7) postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave, odnosno načelnike uprava za pojedine oblasti;

8) vrši i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Nabrojane nadležnosti opštinskog veća treba uzeti u kontekstu nadležnosti komisije za planove i sve to zajedno posmatrati u okviru odredbi Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Naime, članom 27. Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije je propisano:

“Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom.

Funkcioner je dužan da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.

Funkcioner je dužan da izbegava stvaranje odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, a u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa.

Funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice”.

Članom 32. Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije predviđene su obaveze za funkcionera.

Naime, funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od osam dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.

Agencija može da pozove funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa iz stava 1. ovog člana.

Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa iz stava 1. ovog člana, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.

Odredbe st. 1. i 3. ovog člana ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak.

Pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti, ništav je.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, neće biti ništav akt u čijem je donošenju učestvovao funkcioner koji je prijavio sukob interesa u skladu sa ovim zakonom, ukoliko nije bilo moguće da se odredi drugo lice koje bi učestvovalo u donošenju akta.

Shodno članu 28. Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije  funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije.

Funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.

Funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više funkcija vrši istovremeno, dužan je da u roku od tri dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, funkcioner dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, a funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana dostavlja pozitivno mišljenje nadležnog radnog tela organa u kome je funkcioner.

Agencija je dužna da odluči po potpunom i urednom zahtevu iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkcioner već vrši, odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa, o čemu donosi obrazloženu odluku.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 5. ovog člana, smatra se da je dala odobrenje funkcioneru za vršenje druge javne funkcije, osim ako je funkcioneru drugim propisom zabranjeno istovremeno vršenje te dve javne funkcije.

Funkcioneru koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprotno odredbama ovog zakona, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.

Odluku o prestanku funkcije u slučaju iz stava 7. ovog člana donosi organ, odnosno stalno radno telo organa koji je funkcionera izabrao, postavio ili imenovao na kasniju funkciju, u roku od osam dana od dana prijema odluke Agencije kojom se utvrđuje da je funkcioner izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju suprotno odredbama ovog zakona.

S obzirom na navedeno, potrebno je obratiti se Agenciji za borbu protiv korupcije koja je jedina merodavna da odluči po ovakvom zahtevu ili obaveštenju odnosno koja je jedina ovlašćena za davanje saglasnosti za vršenje više funkcija istovremeno.

Moguće je da u okviru jednog odeljenja/službe budu obuhvaćena i službenička i nameštenička radna mesta. Najčešće se takva situacija pojavljuje kod odeljenja za opšte i zajedničke poslove, ali moguće je i u drugim slučajevima. 

U pogledu spajanja srodnih poslova, smatramo da je Model pravilnika izrađen od strane SKGO uspeo da objedini poslove koji bi po svojoj prirodi trebalo da se obavljaju u okviru iste organizacione jedinice, ali svakako da svaka JLS može da se organizuje na način koji smatra najoptimalnijim i prilađen njenim potrebama.