Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKo je nadležan za određivanje ciljeva i indikatora po projektima kao što su: izgradnja školskog objekta, kapitalne investicije u objekte srednjoškolskog obrazovanja ili pak objekti predškolske ustanove? Da li treba da odredi organizaciona jedinica nadležna za poslove investicija, ili organizaciona jedinica za poslove društvene delatnosti?
U planiranju kapitalnih izdataka u vidu projekta neophodno je da isti budu predstavljeni u budžetu JLS pod adekvatnim nazivom projekta (da iz samog imenovanja projekta nedvosmisleno možemo zaključiti da se radi o kapitalnom ulaganju u objekat XY), odnosno da projekat bude predstavljen u programu budžeta kome pripada (sprovođenjem projekta se postižu ciljevi koji doprinose postizanju ciljeva konkretnog programa). Shodno navedenim elementima programskog budžetiranja preporučuje se prikazivanje ulaganja u okviru određenog programa obrazovanja (program 8, 9 i 10) i da ciljeve i indikatore, opis sprovođenja projekta, odgovorno lice projekta, izvori verifikacije i ciljane vrednosti budu definisane od strane nadležnog direktnog korisnika budžeta – organizacione jedinice nadležne za društvene delatnosti (kojoj pripada i oblast obrazovanja, a u zavisnosti od organizacione strukture opštinske/gradske uprave). U skladu sa navedenim, o postignutim rezultatima sprovođenja/realizacije projekata u oblasti obrazovanja treba da izveštava OJ zadužena za poslove obrazovanja, odnosno društvene delatnosti, a ne OJ zadužena za investicije (koja prati druge aspekte kapitalnog izdatka – tok izgradnje/rekonstrukcije/sanacije objekta).
Sa aspekta planiranja kapitalnih izdataka i sprovođenja procesa izbora kapitalnog projekta, odnosno njegove ukupne projektantske vrednosti, a u skladu sa Uredbom o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata (u daljem tekstu Uredba), koji je tretman izgradnje kanalizacione mreže i prečistača otpadnih voda? Da li se oni smatraju povezanim projektom i/ili kao jedan projekat, koji se ne sme „cepati“, odnosno kako treba tretirati pitanje eksproprijacije zemljišta za potrebe navedene izgradnje (ukoliko je to potrebno)?
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, cevovod, crpne stanice (i ostala neophodne oprema), predstavljaju tehnološku celinu koja jedno kada je izgrađena potpuno, obezbeđuje ostvarenje navedenog cilja. Otuda ovi izlazni rezultati predstavljaju jedan projekat i kao takav ga treba planirati prema Uredbi o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata (u daljem tekstu Uredba) i Pravilniku o sadržini, rokovima i postupku dostavljanja investicione dokumentacije za kapitalne projekte.
Uporište za ovu tvrdnju nalazimo odredbama Zakona o vodama koji u članu 3. stav 1, tačka 34 kaže „javna kanalizacija jeste skup tehničko-sanitarnih objekata i mera, kojima se obezbeđuje neprekidno i sistematsko sakupljanje, odvođenje, prečišćavanje i ispuštanje otpadnih i atmosferskih voda naselja i privrede u odgovarajuće prijemnike-recipijente”.
Takođe, eksproprijacija zemljišta za pomenutu namenu je sastavni deo projekta, to jest ulazi u investicionu fazu (član 25. Uredbe).
Šta je dobro upravljanje?
Pojam dobrog upravljanja (eng. good governance) pojavio se 90-ih godina prošlog veka u oblasti međunarodnih odnosa, odnosno u dokumentima globalnih, međunarodnih organizacija (Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Svetska banka, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) da bi se opisao način na koji institucije obavljaju javne poslove i upravljaju javnim resursima, a često se koristi da bi uporedio neefikasne privrede ili nerazvijene zemlje i političke organe u njima sa razvijenim ekonomijama i organima koji poštuju razvijene demokratske standarde. Kod nas se sreće tek u skorije vreme, sa prodorom ideja o potrebi da se promeni način na koji se vode javni poslovi uopšte i, posebno, u vezi sa reformom javne uprave. U osnovi koncepta dobrog upravljanja je odgovornost organa vlasti u odgovaranju na potrebe svih zainteresovanih aktera, a pre svega građana i građanki na inkluzivan, delotvoran i tansparentan način uz ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda.
Koji principi definišu dobro upravljanje?
Ne postoji jedinstvena podela principa dobrog upravlajnja. Različite međunarodne organizacije koje su, 90-ih godina prošlog veka, uvele pojam dobrog upravljanja, koriste različitu “klasifikaciju” principa (načela) dobrog upravljanja. Tako Program Ujedinjenih nacija za razvoj definiše sledeće principe na kojima počiva dobra uprava: 1) Učešće građana, 2) Usmerenost ka konsenzusu, 3) Strateški pristup, 4) Odgovaranje potrebama građana, 5) Efektivnost i efikasnost, 6) Odgovornost, 7) Transparentnost, 8) Jednakost i 9) Vladavina prava.
Savet evrope je 2008. godine usvojio Strategiju za unapređenje i dobru upravu na lokalnom nivou. Ova strategija predviđa 12 principa dobre uprave koji predstavljaju fundalmentalne vrednosti evropske demokratije i predstavljaju zahteve koji mora da poštuje dobra demokratska uprava. Principi predviđeni strategijom su:1) Pošteni izbori, predstavljanje i učešće građana u odlučivanju, 2) Uprava koјa odgovara na potrebe građana, 3) Efikasnost i delotvornost, 4) Otvorenost i transparentnost, 5) Vladavina prava, 6) Etičko postupanje, 7) Stručnost i kapaciteti, 8) Inovacije i otvorenost za promene, 9) Održivost i dugoročna orijetacija, 10) Odgovorno finansijsko upravljanje, 11) Ljudska prava, kulturna raznolikost i socijalna kohezija i 12) Odgovornost
Kako postupiti ukoliko pretpostavljeni nalaže da se nešto učini što predstavlja krivično delo?
Na osnovu čl. 31. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave službenik je dužan da izvrši usmeni nalog rukovodioca, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, što saopštava rukovodiocu ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što pismenim putem saopštava rukovodiocu.Ako rukovodilac ponovi nalog u pismenom obliku, službenik je dužan da izvrši i o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.Službenik je dužan da odbije izvršenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.Ako je nalog iz stava 3. ovog člana izdat od strane rukovodioca pokrajinskog organa ili načelnika uprave, odnosno rukovodioca koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, službenik je dužan da odbije izvršenje takvog usmenog ili pismenog naloga i da o tome pismeno obavesti izvršni organ autonomne pokrajine ili gradsko, odnosno opštinsko veće koje vrši nadzor nad radom uprave.