Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU vezi članova 64 i 65 Zakona koji se odnose na pravo na razgledanje spisa i obaveštavanje i na zahtev za razgledanje spisa i obaveštavanje o toku postupka postavlja se više pitanja: 1. Da li se oba člana odnose na upravne postupke koji su u toku ili i na one koji su završeni i arhivirani? 2. Ukoliko se odnose samo na upravne postupke koji su u toku, na osnovu kojih propisa arhivski depo daje overene fotokopije rešenja i daje spise na razgledanje strankama? 3. Ukoliko se članovi zakona odnose i na predmete koji su završeni i arhivirani, ko je nadležan za postupanje po zahtevu stranaka, arhiva ili Odeljenja koja su postupala u predmetima?
Trebalo bi imati u vidu, da se ove odredbe ZUP-a primenjuju samo na postupke započete nakon 1. juna 2017. godine. Na ranije započete, uključujući tu i dovršene i arhivirane predmete primenjuju se odredbe ZUP-a iz 1997. godine. Ovo, pak, ne isključuje mogućnost da pristup spisima predmeta započetih i/ili okončanih po ZUP-u iz 1997. godine stranka zatraži na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Određena pitanja iz ove oblasti uređena su Uputstvom o kancelarijskom poslovanju("Sl. glasnik RS", 10/93, 14/93 - ispr., 67/2016 i 3/2017) kojim je u tački VIII uređeno arhiviranje i čuvanje predmeta. U okviru tih odredbi od značaja je odredba u podtački 117, koja propisuje združivanje arhiviranog predmeta novom aktu, odnosno predmetu (što bi u ovom slučaju bio zahtev za razgledanje) i izdavanje predmeta na revers postupajućem organu. U podtački 118. uređeno je razgledanje i prepisivanje arhiviranog akta.
Iako ni Uputstvo o kancelarijskom poslovanju ne daje jasan odgovor ko postupa po zahtevu, imajući u vidu odredbe koje se odnose združivanje akata i predmeta, na izdavanje predmeta na revers, po zahtevu za razgledanje predmeta i obaveštavanje/pristup informaciji od javnog značaja, ne postupa pisarnica, niti ceni da li neko ima pravni interes za to ili ne, nego se arhiviran predmet združuje zahtevu i dostavlja organu na postupanje.
Kada se spisi predmeta nalaze u Arhivu (lokalnom, pokrajinskom ili republičkom), isti postupaju po pravilima opšteg upravnog postupka, odn. stranka se mora obratiti Arhivu sa zahtevom za razgledanje predmeta i eventualno izdavanje fotokopije.
PRILOG: Tačka VIII Uputstva o kancelarijskom poslovanju("Sl. glasnik RS", 10/93, 14/93 - ispr., 67/2016 i 3/2017)
VIII STAVLjANjE U ARHIVU (ARHIVIRANjE) I ČUVANjE PREDMETA
111. Rešeni predmeti se odlažu u arhivu pisarnice, a kartice ovih predmeta u pasivnu kartoteku predmeta.
Rešeni predmeti se čuvaju u arhivi pisarnice najduže do isteka tekuće godine. Posle toga se prebacuju u arhivski depo zajedno sa odgovarajućim karticama iz pasivne kartoteke.
112. Rešeni i pasivizirani predmeti mogu se izuzetno zadržati u organu uprave, na osnovu reversa, a najduže do isteka naredne godine.
Po proteku navedenog roka mogu se zadržati samo oni predmeti koji predstavljaju dokumentaciju od trajnog interesa za rad organa državne uprave.
Koji se predmeti imaju smatrati dokumentacijom iz stava 2 ove tačke, utvrđuje funkcioner koji rukovodi organom uprave. Za ovu vrstu predmeta daje se potvrda, koja se umesto predmeta predaje arhivskom depou na čuvanje.
Kasa u kojoj se čuvaju tajni podaci ili prostorija u kojoj se ta kasa nalazi, opremljene su sistemom javljanja i mora ispunjavati odgovarajuće SRPS/EN tehničke standarde.
117. Predmetima stavljenim u arhivu pisarnice rukuje određeni radnik pisarnice.
Ako predmet stavljen u arhivu pisarnice treba priključiti aktu, odnosno predmetu primljenom posle njegovog arhiviranja, postupiće se u skladu sa odredbama ovog uputstva koje se odnose na združivanje akata odnosno predmeta. ( t.82 Uputstva.. Ako je u pitanju arhivirani predmet, združivanje se vrši na taj način što se arhivirani predmet uzima iz arhive i združuje sa aktom kojim se ponovo pokreće postupak. Arhivirana kartica takođe se uzima iz pasivne i vraća u aktivnu kartoteku.)
U ovim ostalim slučajevima predmeti iz arhive izdaju se samo uz revers. Revers sadrži: broj predmeta i klasifikacionu oznaku, datum uzimanja i potpis radnika koji predmet uzima. Revers se odlaže na mesto uzetog predmeta, a po povratku predmeta revers se poništava. Predmet uzet na revers može se držati u organu državne uprave najviše 60 dana.
118. Razgledanje i prepisivanje arhiviranog akta vrši se shodno odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Da li Republički geodetski zavod ima pravo da naplati dostavu podataka JLS ako se isti pribavlja zahtevom za pristupanje službenoj evidenciji neophodnoj za sprovođenje upravnog postupka? Konkretno prilikom promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, neophodna nam je kopija plana parcela/e a RGZ naplaćuje davanje istog, postoji li pravni osnov za takvo postupanje?
Organi su dužni da po službenoj dužnosti, u skladu sa Zakonom, vrše uvid, pribavljaju i obrađuju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje. Ukoliko službenu evidenciju vodi drugi organ - organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljni organ da iste besplatno ustupi u roku od 15 dana, ako drugačije nije propisano (član 9. i 103. ZUP-a).
Zakonom o državnom premeru i katastru definisano je da je RGZ, organ uprave koji postupa po pravilima opšteg upravnog postupka, a u članu 71. navedeno je da se iz podataka katastra nepokretnosti izdaje katastarski plan u digitalnom ili analognom obliku, za jednu ili više parcela i shodno navedenom, te kako je reč o podacima o kojima se vodi službena evidencija, RGZ je dužan da besplatno dostavi sve podatke koji se nalaze u evidencijama koje vodi, a koji su potrebni za odlučivanje u određenoj upravnoj stvari. To važi bez obzira na broj podataka koji su potrebni.
U konkretnom slučaju, RGZ nema pravni osnov da naplaćuje taksu za izdavanje kopije plana za parcele, iako je članom 175. Zakona o državnom premeru i katastru to pravo utvrđeno, posebno iz razloga što su odredbe zakona i dr. propisa kojima se ustanovljavala obaveza za stranke i druge učesnike u postupku da organu dostavljaju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija suprotno čl.9. i 103. ZUP-a prestale da važe 08.06.2016 godine.
Da rezimiramo, RGZ, ne sme da odbije da dostavi tražene podatke organu uprave niti da dostavljanje tih podataka, u obliku kopije plana ili prepisa lista nepokretnosti, naplati organu koji traži podatke.
Podnosioci predstavki preko društvenih mreža kao i druga lica koja se ,koji nisu identifikovala, niti dokazala svoj pravni interes da su im povređena prava i pravni interes nemaju prava na pritužbe i prigovore. Da li je inspektor u obavezi da ih obaveštava o broju predmeta u kom se vodi postupak i toku postupka (šta je preduzeto, kome je šta naloženo, kad je inspektor izašao na teren, da li su lica kažnjena, hoće uvid u predmet) što često traže ili je dovoljno da ih obavesti samo o ishodu odnosno kako je postupljeno sa predstavkom shodno čl. 18 ZIN u zakonski propisanim rokovima?
"Podnosilac predstavke kojom je iniciran inspekcijski nadzor obaveštava se u skladu sa članom 18. ZOIN.
Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke, odnosno zainteresovanog lica koje dokaže svoj pravni interes, da razgleda spise u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom trošku, dostavi preko pošte ili na drugi pogodan način. Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka, podnosi se u pisanom obliku ili usmeno (čl. 64 i 65. ZUP). Sadržina zahteva određena je članom 58. ZUP, odredbama koje definišu sadržinu podneska kao generičkog naziva za različite oblike saopštenja koje subjekti upućju organima.
Pravo na podnošenje zahteva za pristup informaciji od javnog značaja, ceni se prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Treba imati u vidu da pod uslovima predviđenim tim zakonom, i lica koja nisu stranke u postupku, niti zainteresovana lica sa pravnim interesom u konkretnoj upravnoj stvari, imaju pravo da pristupe podacima sadržanim u spisima predmeta, pod uslovom da interes javnosti da zna konkretne informacije od javnog značaja preteže u odnosu na druge interese zasnovane na Ustavu ili zakonu, što organ ceni u svakom konkretnom slučaju.
Ako je predstavka podneta preko društvene mreže od strane lica koje se nije identifikovalo i nije dokazalo svoj pravni interes, onda se ne može ni dozvoliti razgledanje spise predmeta. Takav zahtev se ne može smatrati ni urednim zahtevom za pristup informaciji od javnog značaja, jer je članom 15. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informaciji od javnog značaja propisano da zahtev za obaveštavanje, uvid, izdavanje kopije i upućivanje, mora da sadrži, između ostalog, ime, prezime i adresu tražioca."
Da li početkom potpune primene novog ZUP-a ugovore o javnoj nabavci treba tretirati kao upravne ugovore iz ZUP-a ili ipak sačekati eventualne izmene Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da je članom 22. ZUP-a upravni ugovor definisan kao "dvostrano obavezan pisani akt koji, kad je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari"?
Definicija samog upravnog ugovora je sledeća: „dvostrano obavezan pisani akt, koji kada je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka (javnopravni i privatnopravni subjekt) kojim se menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari“. Naime, samom definicijom određeni su, ako ih možemo tako nazvati, parametri za upravni ugovor. Znači, ZUP je upravni ugovor definisao na najopštiji način, odnosno u ZUP-u su predviđeni osnovni elementi pravnog uređenja upravnog ugovora, dok je posebnim zakonima predviđeno detaljno regulisanje pojedinih tipova ugovora.
S tim u vezi, određena vrsta ugovora može da se uvede u pravni režim upravnog ugovora tek posebnim zakonom. U konkretnom primeru, to znači da mora da se izmeni Zakon o javnim nabavkama i da se njime izričito propiše da se ugovor o javnim nabavkama ima smatrati upravnim ugovorom, kako bi se na njega primenjivale odredbe ZUP-a o upravnim ugovorima.
Da li odbornik ima pravo da se pozove na javnost informacija i da traži od javnih preduzeća finansijske izveštaje, broj zaposlenih i njihove kavlifikacije?
Skupština opštine vrši prava i dužnosti osnivača u odnosu na javna komunalna preduzeća. Zakon o javnim preduzećima propisuje da skupstina vrsi te nadležnosti. Smatramo da kao osnivač, skupština, odnosno nadležni odbor skupštine, ima pravo da zatraži odluku o sistematizaciji radnih mesta u svakom JKP, zahtevima za popunjavanje radnih mesta, kao i kadrovski plan sa svim podacima o popunjenosti radnih mesta. Za to nije neophodno pozivanje na propise o dostupnosti informacija, što svakako možete proveriti sa sekretarom Skupštine.
Uz navedeno, sva JKP skupštini kao osnivacu dostavljaju godišnji program poslovanja najkasnije do 1. decembra za narednu godinu koji sadrži:
1) planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama;
2) planirane nabavke;
3) plan investicija;
4) planirani način raspodele dobiti, odnosno planirani način pokrića gubitka;
5) elemente za celovito sagledavanje cena proizvoda i usluga;
6) plan zarada i zapošljavanja;
7) kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju.
Izmene i dopune godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja mogu se vršiti isključivo iz strateških i državnih interesa ili ukoliko se bitno promene okolnosti u kojima javno preduzeće posluje.
Skupština ima obavezu da plan razmotri i da saglasnost ili odbije saglasnost. Odbijanje saglasnosti je moguce ako javno preduzeće izmenama i dopunama predlaže povećanje sredstava za određene namene, a koja je već utrošilo u visini koja prevazilazi visinu sredstava za te namene iz usvojenog godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja.
Javno preduzeće je u obavezi da prema zakonu dostavlja i tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg plana poslovanja u roku od 30 dana od isteka tromesecja. Izveštaj se dostavlja "nadležnom organu" u opštini. U opštinama je taj nadležni organ za razmatranje tromesečnih izveštaja različito određen, uglavnom se radi o opštinskom veću.