Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNeophodno mišljenje u vezi primene člana 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Naime, dobijen je zahtev od službe za poljoprivredu za osnovicu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. Radi se o parceli koja je manja od 10 ari i za koju u 2018.. kao “prethodnoj“ godini nije bio utvrđen porez. Aktom JLS o cenama za 2018. nisu bile utvrđene cene za poljoprivredno zemljište ni u jednoj od tri zone. Osnovica za zemljište gde je obaveza utvrđena - preko 10 ari utvrđena je na osnovu osnovice iz 2017. (znači program automatski vuče podatak osnovica iz prethodne godine). Dakle, kod parcela koje su veće od 10 ari ne postoji problem, jer su one imale utvrđenu obavezu -odnosno osnovicu, problem je kod parcela ispod 10 ari kojima obaveza nije bila utvrđena (član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara). Da li se u ovom slučaju primenjuje član 44. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ili se stav 2. istog člana tumači šire (tj. da li zemljište gde smo u toj zoni imali utvrđen porez na osnovu osnovice, koja je povučena iz 2017. i u kojoj je sadržana cena iz 2017. množena sa kvadraturom, da li se daje podatak o toj ceni, odnosno da li se ona koristi da se izračina osnovica po traženom zahtevu ili to nije ispravno tumačenje?
Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobarapropisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.
Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.
Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.
U skladu sa gore navedenim, pošto nije utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta ni u jednoj zoni za 2018. godinu, a te prosečne cene treba da budu korišćene za utvrđivanje naknade, naknada treba da bude utvrđena na osnovu procene vrednosti ovlašćenog veštaka za poslove poljoprivrede.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je kupio zemljište na kojem je izgrađena kuća za stanovanje koja je u fazi rušenja i nema osnovne elemente za život. Kako prethodni vlasnik nikada nije bio u evidenciji za datu nepokretnost, da li je novi vlasnik u obavezi da podnese PPI-2 za taj objekat uzimajući u obzir Misljenje Ministrastva finansija da je obaveza poreskog obveznika da svoj objekat renovira i osposobi za stanovanje i da ne može biti oslobođen plaćanja poreza jer je objekat ruiniran?
Ukoliko je poreski obveznik kupoprodajom stekao pravo svojine na zemljištu i na objektu, pri čemu se ne radi o objektu u izgradnji već o objektu koji je bio završen i osposobljen za korišćenje (možda i upisan u katastar), a koji je u međuvremenu pre prodaje ruiniran, tada je tom obvezniku poreska obaveza za taj objekat nastala danom sticanja, pri čemu na postojanje poreske obaveze, u skladu sa mišljenjima ministarstva finansija, nije od uticaja da li se taj objekat može koristiti ili ne. Ako obveznik izvrši rušenje tog objekta, danom rušenja prestaće obaveza poreza na imovinu.
Pored toga, poreska obaveza prethodnom vlasniku takođe treba da bude utvrđena za period dok je na tom objektu imao pravo svojine, vodeći računa o odredbama o zastarelosti prava na utvrđivanje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako opstinska uprava nije donela akt o prosečnoj ceni za drugo zemljište, na koju poziciju u podprilogu uz Prilog-1 pravna lica upisuju prosečnu cenu (cena poljoprivrednog zemljišta je umanjena za 40%)?
Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu, utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%. U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta.
Prema tome, pravno lice koje je poreski obveznik za drugo zemljište, u podprilog unosi podatak o vrsti nepokretnosti – drugo zemljište, a u polje I 2.1. unosi iznos prosečne cene tako što prosečnu cenu poljoprivrednog zemljišta umanji za 40 % (npr. ako je aktom o prosečnim cenama za tu zonu utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta od 100 dinara, u podprilogu za drugo zemljište se u polju I 2.1. unosi prosečna cena 60 dinara koja je umanjena za 40%). Ovo iz razloga što se utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta smatra da je utvrđena i cena drugog zemljišta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i oslobađa se po osnovu NS - objekti koji su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, šta se piše u vrsti nepokretnosti S - drugi građevinski objekti ili NS - poljoprivredno zemljište?
S obzirom na to da se navodi da je u pitanju pomoćni objekat - ekonomski objekat, štala i objekti slične namene, i da imaju poresko oslobođenje jer su namenjeni i koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, u podacima o nepokrertnosti u polju vrsta nepokretnosti treba uneti: N - poslovne zgrade i drugi građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primljen je zahtev za za pristup informacijama od javnog značaja u kome se traži spisak lica koja su obveznici komunalne takse. S tim u vezi, da li su podaci o pravnim licima i preduzetnicima koji su obveznici komunalne takse za isticanje firme, informacije od javnog značaja?
Poštujući odredbe člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaciji, kada je reč o davanju podataka i informacija o drugim poreskim obveznicima, propisano je načelo čuvanja službene tajne u poreskom postupku, koje je obavezujuće za službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku. Tajni podatak predstavlja svaki dokument, informacija, podatak i druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku.
Stavom 2. navedenog člana propisano je: „Povreda tajnog podatka ugrožava interes poreskih obveznika i javni interes Republike, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja koje predstavljaju tajni podatak, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene ovim zakonom“. Dakle, neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje dokumenta, informacija, podataka ili drugih činjenica do kojih dolazi nadležni poreski organ u poreskom postupku, odnosno u prekršajnom postupku ili sudskom postupku povodom poreske stvari, ugrožava i interese poreskog obveznika i javni interes. Neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje moglo bi da poreskom obvezniku nanese štetu i da ugrozi njegove različite interese (narušavanje privatnosti i lične sigurnosti, odavanje poslovne tajne i dr.). Pored toga, ako poreski obveznici nemaju garancije da će podaci koje dostavljaju nadležnom poreskom organu, odnosno do kojih se dođe u poreskom postupku, biti tretirani kao tajni podaci, postojaće podsticaj da se ne prijavljuju ili da se samo selektivno dostavljaju podaci od značaja za oporezivanje.
Odredbama člana 9. stav 1. tačka 5) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je, između ostalog, da tražioc neće ostvariti pravo na pristup informacijama od javnog značaja ukoliko bi se dostupnim učinila informacija ili dokument za koji je propisima određeno da se čuva kao državna, službena , poslovna ili druga tajna.
Pored toga, odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je opšte pravilo da će se, ako je drugim zakonom neko pitanje iz oblasti koju uređuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uređeno na drugačiji način, primanjivati odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
U skladu sa gore navedenim, davanje spiska obveznika koji su obveznici komunalne takse nije u skladu sa odredbama člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.