Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako službenik može da dokaže da je rukovodiocu ukazao da bi izvršenjem datog naloga nastupila šteta?
Čl. 154. Zakona o zaposelnima u AP i JLS propisuje da se službenik oslobađa od odgovornosti za štetu koju je prouzrokovao izvršenjem naloga neposrednog rukovodioca ako mu je pismenim putem saopštio da izvršenje naloga može da prouzrokuje štetu.
Iz navedenog proizilazi da se službenik oslobađa od odgovornosti za štetu koju je prouzrokovao izvršenjem naloga neposrednog rukovodioca ako mu je pismenim putem saopštio da izvršenje naloga može da prouzrokuje štetu, što dalje znači da je upravo taj pismeni akt koji je uputio neposrednom rukovodiocu dokaz na osnovu kog se oslobađa odgovornosti.
Da li se za udaljenje sa rada u sklopu disciplinskog postupka donosi poseban akt ili je deo zaključka o pokretanju disciplinskog postupka?
Shodno čl. 147. Zakona o zaposlenima u AP i JLS službenik protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi s radom ili disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti može biti udaljen s rada do okončanja krivičnog, odnosno disciplinskog postupka, ako bi njegovo prisustvo na radu štetilo interesu poslodavca ili ometalo vođenje disciplinskog postupka.
Rešenje o udaljenju s rada donosi poslodavac ili disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi disciplinski postupak.
Rešenje o udaljenju s rada službenika na položaju donosi organ nadležan za njegovo postavljenje.
Rešenje o udaljenju s rada opoziva se, po službenoj dužnosti ili na predlog službenika, ako prestanu razlozi zbog kojih je doneseno.
Dakle, u slučaju potrebe udaljenja sa rada propisano je donošenje posebnog akta i to rešenja, a koje donosi poslodavac ili disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi disciplinski postupak.
Da li se kod postavljenja načelnika uprave moraju ispoštovati radnje predviđene za popunjavanje radnih mesta, interni konkurs, preuzimanje…?
Na osnovu čl. 94. Zakona o zaposlenima u AP i JLS javni konkurs se sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Čl. 95. istog Zakona glasi:
“Javni konkurs za popunjavanje položaja oglašava pokrajinski organ nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće.
Pre oglašavanja javnog konkursa za popunjavanje položaja nadležan pokrajinski organ, odnosno Veće obrazuje konkursnu komisiju”.
Dakle, popunjavanje položaja se može izvršiti samo na osnovu javnog konkursa i to javnog konkursa za pounjavanje položaja, shodno odredbama bliže opisanim u petoj glavi Zakona o zaspolenima u AP i JLS.
Zakonom o zaposlenima u AP i JLS su propisani razlozi za razrešenje službenika na položaju, ali su potom navedeni i drugi razlozi. Da li to znači da načelnik uprave može da bude razrešen i pored zakonom propisanih razloga?
Članom 52. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da se službenik razrešava sa položaja ako mu prestane radni odnos zbog:
1) pravosnažne presude na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci - danom pravosnažnosti presude;
2) konačnog rešenja kojim mu je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa;
3) konačnog rešenja kojim mu je određena ocena "ne zadovoljava" na vanrednom ocenjivanju;
4) sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije;
5) drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Službenik se razrešava s položaja i ako:
1) organ jedinice lokalne samouprave nadležan za njegovo postavljenje na položaj prihvati javnu preporuku za razrešenje gradskog, odnosno opštinskog zaštitnika prava građana;
2) dva puta, bez obzira na redosled ocena, rešenjem bude određena ocena "ne zadovoljava".
Tačkom 5. člana 52. Zakona o zaposlenima u AP i JLS se upućuje na odredbe Zakona o radu i to čl. 176. Zakona o radu, kojim je propisano da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
Iz navedenog se zaključuje da nije reč o proizvoljnim razlozima, već onim koji su precizirani Zakonom o radu.
Kako će se utvrditi odgovornost nameštenika za štetu kada se protiv njih ne može voditi disciplinski postupak?
Članom 151. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se odredbe ovog zakona o disciplinskoj odgovornosti službenika shodno primenjuju i na nameštenike. S druge strane, utvrđivanje odgovornosti službenika za štetu je postupak koji je odvojen od disciplinske odgovornosti.
Konkretno, čl. 153. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da postojanje štete, visinu štete i okolnosti pod kojima je šteta prouzrokovana utvrđuje poslodavac ili lice koje on za to pismeno ovlasti.
Ukoliko bi utvrđivanje visine štete prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visina štete može da se odredi u paušalnom iznosu.
Ako službenik odbije da nadoknadi štetu, pravo na nadoknadu štete može da se ostvari u parničnom postupku.
Poslodavac i službenik mogu da zaključe pismeni sporazum kojim određuju visinu i način naknade štete, koji ima snagu izvršne isprave.
Najzad, čl. 157. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da se odredbe ovog zakona o odgovornosti službenika za štetu shodno primenjuju i na nameštenike.