Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li su budućim Pravilnikom obuhvaćena radna mesta službenika i nameštenika?
Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.
Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
Izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.
Radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.
Izuzetno u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje se i zvanje viši savetnik.
Navedene odredbe ukazuju da su Pravilnikom obuhvaćena i radna mesta službenika i nameštenika.
Da li sekretar skupštine, koji funkciju vrši od 2004.godine, a koji je do postavlјenja na funkciju imao radni odnos na neodređeno vreme u Gradskoj upravi treba od dana primenjivanja Zakona o zaposlenima u AP i JLS da zaklјuči sporazum o mirovanju prava i obaveza koja se stiču na radu i po osnovu rada?
Institut mirovanja radnog odnosa zaposlenih u JLS nije nov i ne treba ga vezivati samo za Zakon o zaposlenima u AP i JLS. Naime, član 79. Zakona o radu propisuje da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, između ostalog, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca. Isti član propisuje da zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca. Dakle, navedeno pravo je zagarantovano Zakonom o radu, koji je lex generalis u odnosu na Zakon o zaposlenima u AP i JLS, kao što je bio i u odnosu na Zakon o radnim odnosima u državnim organima. Najzad, član 12. Zakona o zaposlenima u AP i JLS detalјno govori o mirovanju radnog odnosa i propisuje da funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada. Mirovanje radnog odnosa u ovom slučaju nije stvar izbora poslodavca ili njegovog dogovora odnosno sporazuma sa zaposlenim, pošto je mirovanje radnog odnosa zagarantovano pravo u zakonom navedenim situacijama.
Da li član žalbene komisije u skladu sa članom 173. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, može biti imenovano lice koje je funkcioner, odnosno izabrano, postavlјeno ili imenovano lice, nekog od organa lokalne samouprave?
Član 178. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisuje da najmanje dva člana žalbene komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Dakle, ovim se ne onemogućava da izabrana, postavlјena ili imenovana lica ne mogu da budu članovi žalbene komisije.
Naravno, treba biti obazriv kako se ne bi učestalo primenjivale odredbe iz člana 180. Zakona, a koje se odnose na izuzeće, s obzirom da će predsednik ili član žalbene komisije biti izuzet od vršenja dužnosti u pojedinačnom žalbenom postupku ukoliko postoji lični interes koji on, ili s njime povezano lice, može imati u vezi sa odlukom u čijem donošenju učestvuje.
Da li se je moguće u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS radno mesto internog revizora sistematizovati u okviru Opštinske uprave, ako opština nema službu već posao interne revizije obavlјa jedno lice raspoređeno na navedeno radno mesto?
Član 82. Zakona o budžetskom sistemu propisuje:
“Korisnici javnih sredstava uspostavlјaju internu reviziju.
Za uspostavlјanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.
Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavlјanja revizije i izveštavanju o obavlјenoj reviziji.
Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravlјanja rizikom, kontrole i upravlјanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje cilјeva organizacije.
Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilјu povećanja vrednosti i pobolјšanja procesa upravlјanja datom organizacijom, upravlјanja rizicima i kontrole.
Internu reviziju obavlјaju interni revizori.
Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.
Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka”.
U JLS je prilično čest slučaj da se pojedine službe ne mogu organizovati, već da poslove obavlјa jedno lice. To je posebno izraženo u manjim i JLS srednje veličine. Konkretan odgovor na pitanje je da nema, u ovom kontekstu, razlike u tome da li se posao interne revizije obavlјa od strane službe ili samo jednog zaposlenog.
Da li je probni rad po Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, obavezan za zaposlene koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika i koliko traje?
Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci.
Za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.
Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima iz člana 70. stav 1. tač. 3) i 6) ovog zakona, koji se odnose na radna mesta u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, dok traje dužnost tog izabranog lica odnosno radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta.
S obzirom na priprodu angažovanja pripravnika probnom radu ne podležu pripravnici.