Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa interni konkurs za radno mesto za koje je potrebna viša stručna sprema – 180 ESPB bodova, prijavio se zaposleni koji ima visoku stručnu spremu - 240 ESPB bodova. Da li ovaj kandidat može biti izabran na internom konkursu, s obzirom na to da poseduje više od zahtevane stručne spreme?
Način popunjavanja izvršilčkih radnih mesta u organima JLS utvrđen je članom 81. Zakona o zaposlenim u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon). U navednom članu se kaže da se izvršilačko radno mesto popunjava trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovenog javnog konkuraa. Stav 2. člana 81. utvrđuje da se radno mesto službenika na položaju popunjava postavljenjem. Članom 82. nalaže organima JLS da se načini popunjavanja radnih mesta sprovede prema utvrđenom redosledu, tako da prednost pri popunjavanju ima trajni premeštaj (sa napredovanjem ili bez njega), zatim sledi interni konkurs, ako on ne uspe radno mesto može da se popuni preuzimnjem službenika od drugog poslodavaca (poslodavca iz člana 4. Zakona o zaposlenima u AP i JLS), a ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Interni konkurs kao način popunjavanja radnih mesta u organima JLS uređen članovima 83.-90. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, a postupak sprovođenja internog konkursa Uredbom o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS" broj 95/2016 i 12/2022). Sprovođenje internog konkursa je obavezno. Kada se radi o pravu učešća na internom konkursu, važno je imati u vidu odredbe člana 84. Zakona o zaposelnima u AP i JLS. U stavu 1. navednog člana se kaže da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama kod poslodavca koji oglašava interni konkurs, dok se u stavu 2. utvrđuje da pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dakle, zvanje službenika je bitan elemenat za pravo učešća na internom konkursu.
Članom 59. Zakona utvrđeno je da se izvršilačka radna mesta razvrstavaju po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad. Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent, s tim da se u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje i zvanje viši savetnik. Kriterijumi na osnovu kojih se radna mesta razvrstavaju u zvanja utvrđena su Uredom o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016, 12/2022, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon).
Merila za razvrstavanje radnih mesta po zvanjima su: složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kvalifikacije. Kvalifikacije su merilo koje izražavaju znanja i radno isto potrebno za delotovoran rad na radnom mestu. Kvalifikacije se sastoje od stečenog obrazovanja i radnog iskustva. Stepen obrazovanja od 240 ESPB bodova (na odgovrajućim fakultetima), uz propisano radno iskustvo, uslov je za zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, savetnika i mlađeg savetanika, dok je stepen obrazovanja od 180 ESPB bodova uslov za zvanja saradnika i mlađeg saradnika. Shodno tome, službenik sa stepenom obrazovanja od 180 ESPB bodova ne može steći zvanja za koja je propisan stepen obrazovanja od 240 ESPB bodova.
Kako je već navedeno, na internom konkursu može da učestvuje službenik zaposlen na neodređeno radno vreme, u istom zvanju u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjavnja ili službenik koji ispunjava uslove za napredovanje u zvanje u koje to radno mesto razvrstano. U konkretnom slučaju, zavisno od toga u kom je zvanju razvrstano radno mesto (saradnik ili mlađi saradnik) na internom konkursu mogu da učestvuju službenici u zvanjima saradnika ili mlađeg saradnika (ako je radno mesto koje se popunjava u razvrstano u zvanje saradnika, službenici u zvanju mlađeg saradnika mogu da učestvuju, ako su, pored ostalih uslova, stekli i najmanje tri godine radnog iskustva u struci). Službenik sa 240 ESPB bodova, koji je razvrstan u jedno od zvanja predviđeno za taj stepen obrazovanja, ne može da bude izabran na internom konkursu u konkretnom slučaju.
Da li je potrebno formirati radnu grupu za izradu Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti? Ako jeste, ko formira radnu grupu? Da li je donošenje Plana uslovljeno imenovanjem Saveta i Komisije ili nezavisno od toga može da se pristupi izradi Plana? Ko izrađuje Akcioni plan jedinice lokalne samouprave koji usvaja skupština JLS?
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/2021 i Pravilnikom o izradi i sprovođenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 67/2022) nije propisana obaveza obrazovanja radne grupe za izradu ovog plana, ali takva mogućnost nije isključena.
Prema odredbi člana 2. stav 9. navedenog Pravilnika, rukovodilac organa dužan je da obavesti zaposlene o početku izrade, cilju i značaju donošenja plana upravljanja rizicima, što može učiniti isticanjem obaveštenja na vidno mesto u instituciji, slanjem obaveštenja svim zaposlenima putem elektronske pošte i sl. U cilju što boljeg mapiranja potencijalnih rizika i pružanja mogućnosti zaposlenima da se aktivno uključe u proces pružanja doprinosa prepoznavanju i proceni rizika, korisno je sprovesti anketiranje zaposlenih. Anketni upitnik može da obuhvati pitanja koja omogućavaju merenje rasprostranjenosti rodnih stereotipa i predrasuda među zaposlenima, utvrđivanje njihovih stavova i procena u pogledu dostignutog nivoa rodne ravnopravnosti u organu, rizicima od povrede rodne ravnopravnosti i sl.
Ukoliko se gradska/opštinska uprava opredeli da obrazuje radnu grupu za izradu Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti (PUR), odluku o obrazovanju radne grupe donosi načelnik gradske/opštinske uprave.
Donošenje PUR-a je proces koji nije uslovljen prethodni imenovanjem Saveta za rodnu ravnopravnost i Komisije za rodnu ravnopravnost.
Nacrt akcionog plana za rodnu ravnopravnost JLS priprema radna grupa, koju svojom odlukom obrazuje gradonačelnik/predsedni opštine. Ne postoje utvrđena pravila o broju i sastavu radne grupe. Praksa je pokazala da radnu grupu obično čine pojedinci/pojedinke iz različitih organa javne vlasti, kao i organizacija civilnog društva.
S obzirom na to, da je akcioni plan za rodnu ravnopravnost JLS planski dokument, u pogledu njegove pripreme, sadržaja, pokazatelja učinka, načina praćenja i dr. relevantne su odredbe Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/18) i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika sa prilozima („Sl. glasnik RS, br. 8/19).
Da li Zapisnik upravne inspekcije može da proizvodi pravno dejstvo u upravnom postupku, te da li je kao takav osporiv?
Članom 193. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da nadzor nad primenom ovog zakona vrši organ državne uprave nadležan za lokalnu samoupravu. Inspekcijski nadzor vrši organ državne uprave nadležan za poslove upravne inspekcije – preko upravnih inspektora.
Članom 19. Zakona o upravnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 87/2011) propisano je da upravna inspekcija u obavljanju inspekcijskog nadzora nad primenom propisa u organima jedinica lokalne samouprave nadzire naročito:
1) usklađenost unutrašnje organizacije sa zakonom, drugim propisom i opštim aktom;
2) zakonitost raspoređivanja, premeštaja, preuzimanja i napredovanja zaposlenih i druga pitanja vezana za radne odnose;
3) obezbeđenje javnosti rada organa i tela;
4) postupanje po pritužbama na rad.
Način rada upravnih inspektora utvrđen je istim zakonom, članovima 21-37. U ovom konkretnom slučaju važno je spomenuti da je članom 29. istog Zakona predviđeno da upravni inspektor sačinjava zapisnik o sprovedenom inspekcijskom nadzoru u koji se obavezno unose:
1) nalaz činjeničnog stanja sa opisom utvrđenih nezakonitosti, nepravilnosti i nedostataka u radu;
2) predlog mera za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, nepravilnosti i nedostataka u radu;
3) obaveza izveštavanja upravnog inspektora o preduzetim merama i rok za dostavljanje izveštaja.
Zapisnik se po pravilu sačinjava u službenim prostorijama upravne inspekcije, najkasnije u roku tri dana od dana završenog inspekcijskog nadzora. Zapisnik se dostavlja rukovodiocu nadziranog organa, obavezno se dostavlja i državnom organu koji vrši nadzor nad radom nadziranog organa, odnosno kome nadzirani organ odgovara za rad.
Članom 30. je dalje predviđeno da rukovodilac nadziranog organa ima pravo da stavi primedbe u pisanom obliku na zapisnik o obavljenom inspekcijskom nadzoru u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika. Ako se zapisnik sastavlja na mestu i u toku obavljanja inspekcijskog nadzora, primedbe se stavljaju istovremeno sa sačinjavanjem zapisnika. Primedbe na zapisnik, odnosno izjava nadziranog organa da nema primedbi, unose se u zapisnik. Upravni inspektor je dužan da razmotri primedbe na zapisnik o obavljenom inspekcijskom nadzoru i da, prema potrebi, dopuni inspekcijske radnje na koje se primedbe odnose, odnosno da izmeni ili odustane od predložene mere. O primedbama na zapisnik upravni inspektor ne odlučuje posebno, već ih ceni sve zajedno i svaku posebno u obrazloženju rešenja donetog u predmetu inspekcijskog nadzora.
Član 31. dalje kaže da ako nadzirani organ u ostavljenom roku nije otklonio zapisnikom utvrđene nezakonitosti, nepravilnosti i nedostatke, upravni inspektor je dužan da donese rešenje kojim nalaže mere i određuje rok za njihovo otklanjanje. Rešenje se donosi ako se u kontrolnom inspekcijskom nadzoru utvrdi da nezakonitosti, nepravilnosti i nedostaci nisu otklonjeni - u roku od osam dana od dana okončanja kontrolnog inspekcijskog nadzora. Pomenutim rešenjem može se, zavisno od predmeta nadzora i prirode utvrđenih nezakonitosti, nepravilnosti i nedostataka u radu:
1) naložiti donošenje, stavljanje van snage ili odlaganje izvršenja odgovarajućeg akta i preduzimanje drugih odgovarajućih mera i radnji potrebnih radi otklanjanja utvrđenih nezakonitosti, nepravilnosti i nedostataka u radu;
2) zabraniti preduzimanje radnji koje su u suprotnosti sa zakonom ili drugim propisom;
3) zabraniti preduzimanje radnji službenom licu koje ne ispunjava propisane uslove za vođenje upravnog postupka i donošenje rešenja u upravnom postupku;
4) predložiti pokretanje postupka zbog povrede radne dužnosti; privremeno udaljenje sa rada, odnosno prestanak radnog odnosa lica zatečenog u obavljanju službeničkih poslova bez zakonitog akta o prijemu u radni odnos ili akta o raspoređivanju na radno mesto ili koje ne ispunjava uslove propisane zakonom ili drugim propisom; postupka za ukidanje ovlašćenja za vođenje upravnog postupka i donošenje rešenja u upravnom postupku ili drugog postupka radi otklanjanja utvrđenih nezakonitosti, nepravilnosti i nedostataka u radu.
Na ovo rešenje može se uložiti žalba glavnom upravnom inspektoru koja ne odlaže izvršenje rešenja (član 32. istog Zakona).
Dakle, imajući sve u vidu, rukovodilac u nadziranom organu je dužan da postupi po predloženim merama za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, nepravilnosti i nedostataka u radu, naročito imaju u vidu da nepostupanje po rešenju upravnog inspektora povlači prekršajnu odgovornost rukovodioca nadziranog organa.
Da li je neophodno izvršiti preparcelaciju zemljišta/promenu namene zemljišta odnosno kako postupiti u slučaju izdavanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova za izgradnju male solarne elektrane na dve katastarske parcele različitih vlasnika. Sa svakim od vlasnika zaključen je i priložen ugovor o dugoročnom zakupu.
Član 69. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) reguliše odstupanja od opštih pravila propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji koji se tiču:
Solarna elektrana spada u kategoriju objekata definisanih u članu 2. tač. 44) ZPI.
Član 69. stav 2. i stav 4. određuje da se ne formira posebna građevinska parcela samo za objekte nabrojane u tim odredbama člana 69. ZPI ali ne i za objekte iz člana 2. tač. 44) ZPI, dakle ne i za solarne elektrane.
Za sve druge objekte, među kojima su i objekti iz člana 2. tačka 44) ZPI, postoji obaveza formiranja građevinske parcele ali ta građevinska parcela može odstupati od opštih pravila za parcelaciju utvrđenih ZPI (član 65. stav 1. ZPI) i to odstupanje može biti u pogledu površine ili položaja parcele koji je propisan važećim planskim dokumentom samo pod uslovom da postoji pristup planiranom objektu odnosno uređajima na drugi način a ne direktnim pristupom na javnu saobraćajnu površinu: ugovor o službenosti, rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji ili rešenje suda o ustanovljavanju službenosti prolaza.
Dakle, u konkretnom slučaju, radi izgradnje solarne elektrane od dve postojeće kat. parcele u vlasništvu različitih lica treba formirati građevinsku parcelu, s tim što je potrebno, ukoliko ta građevinska parcela nema direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, da se pristup planiranim objektima obezbedi putem službenosti prolaza.
Istovremeno, ukoliko ugovor o zakupu zaključen sa vlasnicima kat. parcela u privatnoj svojini ne sadrži izričitu saglasnost vlasnika za formiranje građevinske parcele na osnovu projekta preparcelacije niti saglasnost za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova zakupcu, onda nisu ispunjeni uslovi u smislu člana 66. stav 2. ZPI za sprovođenje projekta preparcelacije niti su ispunjeni uslovi iz člana 135. ZPI za izdavanje odobrenja za izgradnju objekta. Naravno, ova saglasnost može biti data i u formi posebne izjave na kojoj su potpisi vlasnika dve kat. parcele overeni od strane javnog beležnika.
Pored napred navedenih uslova, pre izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na izgradnji solarne elektrane potrebno je da investitor u smislu člana 135. stav 10. ZPI pribavi energetsku dozvolu u skladu sa Zakonom o energetici.
Na koji način se može ostvariti pravo na novčanu nadoknadu na ime prevoza dece do škole i nazad? Da li važe isti uslovi za decu u osnovnim i srednjim školama?
Član 189. Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja definiše da se iz budžeta jedinice lokalne samouprave obezbeđuju i sredstva za prevoz dece i učenika i to:
„Prevoz dece i njihovih pratilaca radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra, učenika osnovne škole na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole; prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole; prevoz dece i učenika koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole i u slučajevima kada učenici osnovne škole pohađaju školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave - ako je škola koju pohađaju najbliža mestu prebivališta učenika; prevoz učenika na republička i međunarodna takmičenja;
U budžetu jedinice lokalne samouprave mogu da se obezbede sredstva za prevoz učenika srednjih škola i učenika koji pohađaju nastavu u dualnom obrazovanju koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od škole,odnosno od prostorija poslodavca kod kojeg obavljaju učenje kroz rad, kao i u slučajevima kada su škola, odnosno prostorije poslodavca kod kojeg učenici obavljaju učenje kroz rad na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave.”
Kako ovim članom Zakona nije definisana vrsta prevoza svaka jedinica lokalne samouprave može svojim aktima da bliže definiše i kriterijume. Ima primera gde pojedine opštine odlukom Opštinskog veća donose rešenja o isplati sredstava iz budžeta jedinice lokalne samouprave direktno roditeljima ako se utvrdi da ne postoji ni jedan javni prevoz koji može da obezbedi prevoz učenika do škole. Opštnsko veće ovu odluku donosi na osnovu pravilnika koji je sačinjen za teritoriju svoje nadležnosti pa to npr. može da bude Pravilnik o prevozu učenika ili Pravilnik o finansijskoj podršci porodici. Takođe, za donošenje odluke Opštinskog veća postoji i zakonski osnov u Zakonu o finansijskoj podršci roditelju.