Da li početkom potpune primene novog ZUP-a ugovore o javnoj nabavci treba tretirati kao upravne ugovore iz ZUP-a ili ipak sačekati eventualne izmene Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da je članom 22. ZUP-a upravni ugovor definisan kao "dvostrano obavezan pisani akt koji, kad je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari"?
Definicija samog upravnog ugovora je sledeća: „dvostrano obavezan pisani akt, koji kada je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka (javnopravni i privatnopravni subjekt) kojim se menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari“. Naime, samom definicijom određeni su, ako ih možemo tako nazvati, parametri za upravni ugovor. Znači, ZUP je upravni ugovor definisao na najopštiji način, odnosno u ZUP-u su predviđeni osnovni elementi pravnog uređenja upravnog ugovora, dok je posebnim zakonima predviđeno detaljno regulisanje pojedinih tipova ugovora.
S tim u vezi, određena vrsta ugovora može da se uvede u pravni režim upravnog ugovora tek posebnim zakonom. U konkretnom primeru, to znači da mora da se izmeni Zakon o javnim nabavkama i da se njime izričito propiše da se ugovor o javnim nabavkama ima smatrati upravnim ugovorom, kako bi se na njega primenjivale odredbe ZUP-a o upravnim ugovorima.
Koji podaci o nadziranim subjektima sa „crne liste“ mogu biti objavljeni na internet stranicama (naziv firme, ime preduzetnika i sl.) 2. Ko procenjuje i kako utvrđuje da li je rizik neznatan kada su u pitanju svakodnevne predstavke građana koje u organ stižu npr. elektronskom poštom.3. Da li pogrešno utvrđeno činjenično stanje čiji uzrok može bi nekompetentnost zaposlenih, nedovoljno poznavanje propisa, dvosmislena i neprecizna zakonska regulativa može biti RIZIK koji za posledicu može imati pogrešnu primenu materijalnog prava na štetu prava i interesa nadziranih subjekata ili zainteresovanih lica, odugovlačenje upravnih postupaka, ćutanje administracije i sl. Treba li planovima predvidete i unutrašnje rizike i korektivne mere (Rizici koji se odnose na zaposlene i organizaciju) ili se to ostvaruje kroz liste poslovnih procesa.
1. Poslovno ime, mat. broj i PIB
2. Procenu vrši inspektor, koristeći se ovlašćenjima stručne i slobodne ocene, imajući u vidu cilj inspekcijskog nadzora iz člana 2. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru i uzimajući u obzir prirodu i obim navodne štete i verovatnoću njenog nastanka, kao i da li iz predstavke i prethodne istorije koja je dokumentovana i iskustvena proizlazi da su štetne posledice odsutne ili neznatne. Može se u okviru inspekcije/inspekcijskog organa odrediti službeno lice koje bi se bavilo predstavkama – “filtriralo” ih, što bi tom licu bilo u opisu poslova i ono bi imalo ta ovlašćenja.
3. Rizik u smislu Zakona o inspekcijskom nadzoru, odnosi se na štetne posledice koje mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta. Pitanja „unutrašnjeg rizika“ nisu pitanja koja se unose u plan inspekcijskog nadzora, nego su to pitanja za unutrasnje planove, programe i procedure inspekcije/inspekcijskog organa, kako bi se, u skladu sa mogucnostima, pravilno i pravovremeno upravljalo ovim unutrasnjim rizicima inspekcije. Jesu za program strucnog usavrsavanja (clan 50. Zakona o inspekcijskom nadzoru), za planove integriteta (Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije), za kadrovski plan i pravilnik o sistematizaciji i organizaciji poslova i radnih mesta (Zakon o zaposlenima u AP i JLS) i dr.
Sa aspekta plana inspekcijskog nadzora, ova pitanja/rizike treba sagledati u svetlu clana 10. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim je, pored ostalog, propisano da ovaj plan sadzi i podatke o resursima inspekcije koji ce biti opredeljeni za vrsenje inspekcijskog nadzora. Sledstveno, opredeljuje se koliko inspektora i kojih kompetencija i kog iskustva ce vrsiti koje nadzore. Naravno, vise inspektora za slozenije nadzore, odgovarajuceg strucnog znanja i iskusniji za slozenije nadzore...
U okviru "unutrasnjih rizika" inspekcije (tzv. rizika organizacije) valja voditi racuna o tzv. riziku kljucnog coveka, kada, prakticno ceo sistem/organizacija ili njen pretezni deo ili kljucne funkcije zavise od jednog kvalitetnog coveka.