Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Одредбом чл. 19. ст. 2. Уредбе о државном стручном испиту предвиђено је да су лица из чл. 7. ове уредбе дужна да поднесу захтев за полагање државног стручног испита, наредног дана од дана истека рока за подношење пријаве на јавни конкурс за попуњаванке положаја у ЈЛС, у складу са прописима о запосленима у АП и ЈЛС. Законом о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да је службеник, који је у радном односу на неодређено време, дужан да има положен државни стручни испит. Правилником о организацији и систематизацији радних места, један од услова за положај-начелник управе, је положен државни стручни испит. Када кандидат који је поднео пријаву на јавни конкурс, а нема положен државни стручни испит, доставља доказ да је поднео пријаву или доказ да је положио државни стручни испит? Да ли је пријава о поднетом захтеву за полагање државног стручног испита довољна конкурсној комисији?
Чланом 50. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је предвиђено следеће:
„На положај у аутономној покрајини може бити постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг органа, службе или организације, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.
За начелника управе, која је образована као јединствени орган, може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.
За начелника управе за поједине области, када је према посебном закону, градска односно општинска управа организована у више управа, може бити, поред лица из става 1. овог члана, постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.
На радно место службеника на положају у секретаријату Градске управе града Београда, може бити, поред лица из става 2. овог члана, постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг секретаријата, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.
Заменик начелника управе се поставља на исти начин и под истим условима као начелник“.
С обзиром на наведено, услови за постављење службеника на положају су одређени самим законским одредбама, између осталог, и у погледу положеног државног стручног испита.
Међутим, за конкретно питање је посебно значајно указати на одредбе члана 47. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, којим се радна места службеника деле на положаје и извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, овлашћења и одговорности. Одредбама истог члана је предвиђено да се као службеник на извршилачком радном месту може запослити и лице које нема положен државни стручни испит, али је дужан да га положи у року утврђеном овим законом. Из ових одредби произилази да се наведени изузетак односи само на службенике на извршилачким радним местима, али не и на службенике на положају, а што даље наводи на закључак да је потребно да кандидат за службеника на положају достави доказ о положеном државном стручном испиту односно правосудном испиту.
Ради потпуности одговора треба се осврнути на одредбе Уредбе о Државном стручном испиту.
Сходно члану 7. Уредбе о Државном стручном испиту ("Сл. гласник РС", бр. 86/2019) државни стручни испит могу полагати лица која немају положен државни стручни испит, а пријавила су се на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе и граду Београду у складу са прописима о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Чланом 19. Уредбе о Државном стручном испиту је прописано следеће:
Захтев за полагање државног стручног испита подноси се најкасније 60 дана пре дана истека рока у коме је кандидат, сагласно закону или другом пропису, дужан да положи испит.
Изузетно, лица из члана 7. ове уредбе дужна су да поднесу захтев за полагање државног стручног испита, наредног дана од дана истека рока за подношење пријава на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе или града Београда у складу са прописима о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Захтев за полагање државног стручног испита подноси орган у коме је кандидат запослен, а може га поднети и кандидат, ако орган не поднесе захтев за полагање државног стручног испита у року утврђеном ставом 1. овог члана, као и лица из чл 5. и 7. ове уредбе (у даљем тексту: подносилац захтева).
Наведеним одредбама се прописује ко може да полаже државни стручни испит односно у ком року се подноси захтев за полагање државног стручног испита, што нема утицаја на одредбе члана 47. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, које су у горњем тексту образложене.
Да ли председник општине може дати овлашћење помоћнику председника општине да у његовом одсуству потписује налог за пренос средстава, до повратка заменика председника са боловања. Наиме заменик председника који има такво овлашћење је на дужем боловању?
У складу са чланом 43. Закона о локалној самоуправи председника општине бира скупштина општине, из реда одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника скупштине општине. Председник општине има заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност. Председник скупштине општине предлаже кандидата за председника општине. Кандидат за председника општине предлаже кандидата за заменика председника општине из реда одборника, кога бира скупштина општине на исти начин као председника општине.
Председнику општине и заменику председника општине избором на ове функције престаје мандат одборника у скупштини општине. Председник општине и заменик председника општине су на сталном раду у општини.
Сходно члану 44. Закона о локалној самоуправи, који говори о надлежностима председника општине, између осталог председник општине је наредбодавац за извршење буџета.
Дакле, имајући у виду наведене одредбе, једини наредбодавац за извршење буџета може бити председник општине, односно заменик председника општине у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност.
У чијој надлежности је доношење правилника о праву на мобилне телефоне за функционере у органима града. Да ли кадровској комисији Скупштине града или неког другог?
Законом о локалној самоуправи прописано је да скупштина доноси прописе и друге опште акте (члан 32. став 1. тачка 6)). Имајући у виду да је поменути Правилник општи акт којим се, између осталог уређује одређени процес унутар органа, мишљена смо да исти доноси Скупштина ЈЛС, осим ако законом није другачије одређено. Уједно, реч је о функционерима и о њиховим правима одлучује скупштинско радно тело, које ће на основу Правилника донети решење којим одлучује о праву функционера на употребу службеног мобилног телефона.
Такође, у Моделу Статута града који је израдила Стална конференција градова и општина се у делу који говори о презумпцији надлежности каже се да „послове Града врше органи Града у оквиру своје надлежности утврђене законом и овим статутом. Ако законом или другим прописом није утврђено који орган је надлежан за обављање послова из надлежности Града, све послове који се односе на уређивање односа из надлежности Града врши Скупштина града, а послове који су по својој природи извршни, врши градоначелник. Ако се према природи посла не може утврдити надлежност у складу са ставом 2. овог члана, надлежна је Скупштина града“.
Дакле, сви интерни акти у ЈЛС којима се уређују права и обавезе, односно процеси унутар органа сматрају се општим актима без обзира на форму акта (правилник, упутства, наредба, итд.) и да је доносилац тог акта искључиво скупштина, осим ако законом није другачије одређено, те стога сматрамо да је и акт о праву односно коришћењу мобилних телефона за функционере у органима града општи акт и да је за његово доношење надлежна скупштина.
Када локална самоуправа распише интерни конкурс, да ли се на тај конкурс за државног службеника, могу пријавити намештеници без обзира у којој су врсти радних места распоређени?
У складу са чланом 84. Закона о запосленима у АП и ЈЛС на интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона код послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.
Из наведених одредби закључујемо да намештеници не могу учествовати у интерном конкурсу. Намештеници, међутим, могу конкурисати на упражњена службеничка места на јавном конкурсу, уколико испуњавају све услове.
Да ли установа за спорт може да се организује као јавно предузеће?
Чланом 110. Закона о спорту („Сл. гласник РС“, бр. 10/2016) којим је прописано да ЈЛС у складу са законом којим се уређују јавне службе може оснивати установе у области спорта и да у свом буџету може да обезбеди средства за рад конкретне установе, у складу са законом. Такође, наведеним законом је прописано и да привредна друштва за обављање спортске делатности могу оснивати физичка или правна лица у складу са законом.
Полазећи о ових одредби које не садрже правни основ за оснивање установе као јавног предузећа, закључак је да установа у области спорта не може да се оснује као јавно предузеће.
Да ли се приликом утврђивања права на прековремени рад за службенике на положају, односно начелнике управа, примењује члан 25. Закона о систему плата запослених у јавном сектору који предвиђа ограничење права на увећање плате?
Чланом 25. Закона о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 86/2019 и 157/2020) је прописано:
„Запослени који раде на радним местима која су актом Владе из члана 10. овог закона утврђена као руководећа радна места и запослени који раде на радним местима чији опис послова укључује одговорност везану за руковођење органом, организацијом или другим организационим обликом у јавном сектору, за време проведено на раду на пословима руководећег радног места, као и државни службеници на положају, односно службеници на положају у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и функционери, немају право на увећање плате из члана 18. став 1. тачка 1)-4) и ст. 3. и 4. овог закона“.
Дакле, наведеним одредбама члана 25. се указује да ова лица немају право на увећање плате, између осталог, за прековремени рад (чл. 18 ст. 1 тач. 3 Закона о систему плата запослених у јавном сектору).
Чланом 48. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да је положај радно место на коме службеник има овлашћења и одговорности у вези са руковођењем и усклађивањем рада органа, службе или организације аутономне покрајине, односно градске, општинске управе или управе градске општине и да су у јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика.
Дакле, чланом 25. Закона о систему плата запослених у јавном сектору је прописано да службеници на положају у јединицама локалне самоуправе (начелник и заменик начелника управе) немају право на увећање плате на основу прековременог рада.
Како и на који начин власник објекта уписује право над земљиштем испод објекта тј. стиче право над земљиштем за редовну употребу у процесу озакоњења и да ли исто плаћа?
Чланом 70. Закона о планирању и изградњи прописан је поступак одређивања земљишта за редовну употребу објекта.
Ако је за објекат поднет захтев за легализацију или је по службеној дужности покренут поступак озакоњења објекта, а надлежни орган у току оцене испуњености услова за озакоњење предметног објекта утврди да лице које је власник објекта истовремено није и власник земљишта на коме се објекат налази, надлежни орган који спроводи поступак озакоњења може одредити грађевинско земљиште испод објекта као земљиште за редовну употребу објекта.
Дакле, у току поступка озакоњења, служба за озакоњење, применом става 2. и става 7. члана 70. одређује земљиште за редовну употребу објекта. Служба за озакоњење доноси решење о прекиду поступка озакоњења до решавања имовинско-правних односа. Истим тим решењем којим се прекида поступак озакоњења ова служба, на основу копије плана и елабората геодетских радова, одређује површину земљишта испод објекта који је предмет озакоњења као земљиште за редовну употребу објекта. Ово решење се доставља инвеститору и служби за имовинско-правне односе, која, након правноснажности решења, треба да спроведе поступак отуђења предметног земљишта.
На овај начин инвеститор стиче право да непосредном погодбом од јединице локалне самоуправе откупи земљиште испод објекта, које је одређено као земљиште за редовну употребу објекта. Инвеститор је дужан да, након откупа земљишта, формира катастарску парцелу у служби за катастар непокретности и након тога стиче услов за озакоњење свог објекта, али истовремено стиче и обавезу да у року од 5 година од дана правноснажности решења о озакоњењу поднесе захтев за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта у складу са ЗПИ. Решење о прекиду поступка и одређивању земљишта за редовну употребу објекта, сагласно ставу 9. члана 70, представља исправу подобну за формирање катастарске парцеле.
Напомињемо да је након поступка одређивања земљишта за редовну употребу објекта, потребно спровести и поступак утврђивања земљишта за редовну употребу објекта, што се врши у складу са правилима парцелације из важећег урбанистичког плана.
Посебно напомињемо, да треба проверити да ли је власник објекта истовремено и власник земљишта, тј. да ли је и на који начин стекао право коришћења на земљишту. Ако је право коришћења стечено ради изградње (отуда грађевинска и употребна дозвола на објекту), онда је власник имао право да конвертује право коришћења у право својине на земљишту складу са Законом о планирању и изградњи. Уколико власник објекта није био власник земљишта, орган управе ће исправно поступити тако што ће одредити земљиште под објектом као земљиште за редовну употребу објекта.
Електропривреда Србије обратила се Општинској управи за захтевом за установљење службености а ради изградње трафостанице јачине 10kw на парцели у јавној својини општине. Да ли је службеност подобно право за изградњу? Уколико није, у ком поступку би требало да се решава по захтеву? Да ли је ЕПС у обавези да плаћа службеност када се ради о земљишту у јавној својини?
Најпре је неопходно сагледати неколико прописа који регулишу ову област. Ту су пре свих Закон о планирању и изградњи, Закон о експропријацији, Закон о јавној својини, као и Закон о енергетици.
Наиме, питање које се односи на “подобно право за изградњу” претпоставка је да се мисли на одговарајуће право на земљишту за издавање грађевинске дозволе за изградњу објекта трафостанице. Чланом 135. Закона о планирању и изградњи под одговарајућим правом на земљишту сматра се право својине или право закупа на земљишту у јавној својини, односно друго право прописано законом. У та друга права прописана законом улази и право службености установљено у складу са законом, а на основу закључног уговора за изградњу објеката линијске инфраструктуре (став 4. истог члана Закона). С тим у вези ако је питање да ли се право службености може сматрати одговарајућим правом у смислу Закона о планирању и изградњи да би се издала грађевинска дозвола, одговор је да може уколико се граде објекти линијске инфраструктуре и уколико је закључен одговарајући уговор о праву службености.
Код другог питања неопходно је да посматрамо два прописа.
Са једне стране ту је Закон о енергетици који прописује у члану 218. став 6. да оператери система електричне енергије немају обавезу плаћања накнаде за службеност на земљишту које је у јавној својини. Међутим, овде се поставља питање да ли довољно утврдити службеност ако се ради о изградњи објекта трафостанице који објекат је трајног карактера, као и каква је судбина осталог земљишта у јавној својини по питању даљег одржавања предметног далековода.
Закључак је да, имајући у виду врсту објекта који се гради, сматрамо да установљење службености није довољно, већ треба спровести поступак експропријације/административног преноса са једног на другог титулара јавне својине, где јединици локалне самоуправе припада право на накнаду уколико у поступку докаже да је земљиште стечено теретним правним послом.
За сва званична тумачења прописа препоручујемо обраћање ресорним министарствима.
Како је чланом 174. Закона о запосленима у уутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, између осталог, прописано да жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса, да ли је жалбена комисија надлежна и да одлучује о жалбама намештеника односно ко је другостепени орган надлежан за поступање по жалбама на решења којима се одлучује о правима и дужностим из радног односа намештеника?
Чланом 6. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалних самоуправа је утврђено да се на права и дужности из радног односа намештеника примењују општи прописи о раду и колективни уговори, ако овим или посебним законом није другачије одређено.
Чланом 170. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано следеће:
„Жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.
Жалбена комисија примењује закон којим се уређује општи управни поступак“.
Најзад, чланом 195. Закона о раду, који представља lex генералис, је прописано:
„Против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом.
Рок за покретање спора јесте 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права“.
Дакле, жалбена комисија није надлежни другостепени орган у случају намештеника, већ они могу против конкретног решења да покрену радни спор пред надлежним судом у року од 60 дана од дана његовог достављања.
За које објекте се плаћа такса за озакоњење и колики је износ те таксе?
Чланом 33. Закона о озакоњењу објеката утврђено је да се за све објекте у поступку озакоњења плаћа такса за озакоњење, пре издавања решења о озакоњењу. Истим чланом утврђени су износи висине таксе за озакоњење у складу са класом, површином и наменом објекта, као и у складу са начином његовог коришћења. Ставом 3. истог члана утврђено је да се за озакоњење породичног објекта или стана, корисне површине до 100 м2, помоћне и економске објекте, производне и складишне објекте, као и све друге објекте и радове из члана 145. Закона о планирању и изградњи плаћа такса у износу од 5.000 динара.
Извештај о затеченом стању објекта, у складу са чланом 18. Закона о озакоњењу, садржи податке о класи, површини, намени и начин коришћења објекта, на основу којих ће надлежни орган утврдити висину таксе у конкретном случају.
Да ли службеник у локалној самоуправи који ради на основу уговора о раду на одређено време до повратка запосленог са боловања може учествовати на јавном конкурсу за радно место на неодређено време а који је расписан у истој управи?
Сходно члану 94. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) јавни конкурс се спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
На основу члана 104. истог закона конкурсна комисија саставља списак кандидата који испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак. У изборном поступку се врши оцењивање стручне оспособљености, знања и вештина кандидата који учествују у изборном поступку, према критеријумима и мерилима прописаним за избор.
Чланом 16. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 95/2016) се такође прописује да се изборни поступак спроводи међу оним кандидатима који испуњавају оглашене услове за рад на радном месту које се попуњава.
Дакле, потребно је да кандидат испуњава оглашене услове за запослење на радном месту, а не постоје препреке да на јавном конкурсу учествује лице које је засновало радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка.
Да ли и под којим условима запослени у општинској управи намештеник: пета врста радних места, може да заснује радни однос (споразумом) у установи или служби (туристичка организација) чији је оснивач општина?
Члановима 91. односно 92. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да орган, служба или организација из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона може преузети, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време у другом органу, служби или организацији код истог послодавца.
Послодавац може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време.
Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима.
Пре преузимања из ст. 1. и 2. овог члана може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
У наведеним случајевима, службеник може бити преузет на радно место које је разврстано у исто, ниже или више звање. Службеник може бити преузет на радно место разврстано у непосредно више звање уколико испуњава услове за напредовање.
Међутим, наведене одредбе се не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису, што даље значи да се у конкретном случају не могу применити одредбе у погледу споразума о преузимању.
На права и дужности из радног односа запослених у установама које оснива локална самоуправа или јавним предузећима примењују се општи прописи о раду и колективни уговори.