Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Уколико је одлуком скупштине ЈЛС прописано се избори за чланове Савета месне заједнице морају спровести најкасније 30 дана пре краја мандата чланова савета месне заједнице којима истиче мандат, да ли то значи да се целокупан изборни процес мора завршити најкасније пре истека мандата или да датум одржавања мора бити најкасније 30 дана пре истека мандата?
Прво, морамо да напоменемо да се Закон о локалним изборима не примењује на изборе за савете месних заједница. Наиме, чланом 1. овог закона прописано је да се њиме уређује избор и престанак мандата одборника скупштина јединица локалне самоуправе.
Даље, чланом 74. став 1. Закона о локалној самоуправи је прописано да се поступак избора савета и других органа месне заједнице (као облика месне самоуправе), као и заштита права у току избора утврђују актом о оснивању месне заједнице, а у складу са статутом општине, односно града.
Указујемо, такође, да је чланом 74. став 4. прописано је да се избори за савет месне заједнице спроводе по правилима непосредног и тајног гласања на основу општег и једнаког изборног права, у складу са актом о оснивању.
Сходно наведеном, одговор који можемо да пружимо заснива се само на тумачењу прописа који се не примењују директно на изборе савета месних заједница.
Мишљења смо да наведену одредбу треба тумачити тако да гласање на изборима треба да се одржи најкасније 30 дана пре пре краја мандата чланова савета месне заједнице којима истиче мандат, а не да пре истека наведеног рока морају да се окончају све изборне радње. Ово стога што изборни поступак, у пракси, може да траје непредвидиво дуго, у случају дужих поступака заштите изборног права, услед чега би тумачење да се све изборне радње морају окончати најкасније 30 дана пре истека мандата подразумевало знатно раније расписивање избора, како би се осигурало да ће наведени рок заиста бити испоштован.
У прилог томе да се под спровођењем избора у конкретном случају треба подразумевати спровођење гласања, треба узети у обзир то да је чланом 2. став 2. Закона о локалним изборима прописано да се „избори за одборнике морају (се) расписати најкасније 45 дана пре краја мандата одборника којима истиче мандат“, док је чланом 8. став 2. истог закона прописано да „од дана расписивања избора до дана одржавања избора не може протећи мање од 45, ни више од 60 дана“. Из наведених одредби, дакле проистиче, да закон дозвољава могућност да се избори одрже чак и након истека мандата „одлазећег“ сазива скупштине општине/града, што би, даље, значило да Закон о локалним изборима дозвољава могућност окончања избора чак и по истеку мандата актуелних одборника.
Такође, треба имати у виду да је Уставом, у погледу избора народних посланика, прописано да „изборе за народне посланике расписује председник Републике, 90 дана пре истека мандата Народне скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана“ (члан 101. став 1. Устава), док је чланом 26. Закона о избору народних посланика прописано да „од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 45 ни више од 60 дана“. Из наведеног проистиче:
- да се, према Уставу, избори за народне посланике морају окончати најкасније 30 дана пре истека мандата „одлазећег“ сазива Народне скупштине,
- да је, према Закону о избору народних посланика, могуће да се избори за народне посланике одрже 30 дана пре истека поменутог мандата.
Из наведеног се намеће закључак да је законодавац сматрао да се под окончањем избора треба подразумевати дан одржавања избора, а не завршетак целог изборног поступка.
Да ли запослени који није био у радном односу у континуитету од 10 година код послодавца (општина) остварује право на јубиларну награду? Наиме, у конкретном слуцају запослени је остварио 10 година али са прекидом у трајању од 13 месеци.
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
- За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
- За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
- За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
- За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
- За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.
Дакле, узастопност година рада није услов за остваривање права на јубиларну награду већ се то право остварује када запослени наврши јубиларне године рада, али се мора водити рачуна да запослени евентуално то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Да ли члан Општинског већа, који ту функцију врши ван радног односа (прима накнаду у складу са одлуком Скупштине општине), може бити лице које је запослено у јавној служби основаној од стране општине (ради се о музејској установи)?
Чланом 46. Закона о спречавању корупције („Сл. гласник РС“, бр. 35/2019, 88/2019 и 11/2021 - аутентично тумачење) је прописано следеће:
„Јавни функционер не може да обавља други посао или делатност за време вршења јавне функције који захтевају рад са пуним радним временом или стални рад.
Изузетно од става 1. овог члана, јавни функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова, односно делатности, јавни функционер је дужан да пријави Агенцији.
Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. овог члана угрожава непристрасно вршење или углед јавне функције, односно да представља сукоб интереса, Агенција одређује рок у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.
Изузев послова, односно делатности из става 2. овог члана, Агенција може, на захтев јавног функционера, да да сагласност за обављање и других послова, односно делатности. Уз захтев јавни функционер доставља позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију. Државни службеник на положају дужан је да, уз захтев, достави сагласност непосредно претпостављеног. О потпуном и уредном захтеву Агенција је дужна да одлучи у року од 15 дана од дана пријема захтева.
У случају да Агенција не одлучи у року из става 4. овог члана, сматра се да је дала сагласност за обављање другог посла или делатности.
Другим законом или прописом могу да буду прописани и други послови или делатности које јавни функционер не може да обавља за време вршења јавне функције“.
Чланом 45. Закона о спречавању корупције је утврђено да јавни функционер који у тренутку ступања на јавну функцију обавља други посао или делатност дужан је да у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију обавести Агенцију о обављању тог посла или делатности.
Агенција, по пријему обавештења, утврђује да ли се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције.
Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. овог члана угрожава непристрасно вршење јавне функције, Агенција доноси одлуку којом одређује рок, који не може бити дужи од 60 дана, у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.
Ако јавни функционер не поступи у року из става 3. овог члана, Агенција спроводи поступак за утврђивање повреде закона.
Ако Агенција не обавести јавног функционера у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана, сматра се да јавни функционер може да настави да обавља други посао или делатност.
Уз уважавање становишта да је у конкретном случају од значаја процена да ли јавни функционер може својим поступањем да утиче на сопствени приватни интерес или на положај службе у којој има заснован радни однос, законска обавеза је да функционер у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију обавести Агенцију о обављању тог посла или делатности, а Агенција, по пријему обавештења, утврђује да ли се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције. Дакле, једино Агенција има законом дата овлашћења да да одговор на постављено питање.
Да ли наручилац може да, путем поступка јавне набавке поштујући важећи Закон о јавним набавкама, набавити услугу бесплатног превоза ученика и повлашћених категорија становништва (пензионери, ученици средњих школа и сл.)?
Најпре указујемо да се добра, услуге и радови по правилу набављају од стране наручилаца (па и јединица локалне самоуправе) у поступку јавне набавке у складу са одредбама Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон).
Ипак, у вези са овим питањем које се односи на услуге превоза треба имати у виду да је чланом 2. став 3. тачка 5) Закона о комуналним делатностима („Службени гласник РС“, бр. 88/2011, 104/2016 и 95/2018) прописано да градски и приградски превоз путника спада у комуналне делатности, те да је чланом 9. став 7. овог закона прописано да се на поступак поверавања обављања комуналне делатности чије се финансирање обезбеђује из буџета јединице локалне самоуправе, односно чије се финансирање обезбеђује у целости или делимично наплатом накнаде од корисника комуналних услуга, примењују одредбе закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.
Законом о јавном приватном партнерству и концесијама („Службени гласник РС“, бр. 88/2011, 15/2016 и 104/2016) прописане су обавезе које јавно тело мора да изврши пре самог поступка доделе јавног уговора (израда предлога пројекта јавног приватног партнерства и др.), при чему се поступак за доделу уговора спроводи најчешће у складу са одредбама Закона, а у прописаним случајевима и у складу са одредбама Закона о јавном приватном партнерству и концесијама.
У том смислу, потребно је утврдити да ли се услуге из питања сматрају услугама градског и приградског превоза путника.
Наиме, уколико се ове услуге не сматрају услугама градског и приградског превоза путника, односно нису комунална делатност, наручилац би био у обавези да поступи у складу са одредбама Закона, без обавезе поступања у складу са одредбама Закона о јавном приватном партнерству и концесијама. Наведено би се могло по правилу утврдити за услуге превоза ученика основних и средњих школа, које спадају у услуге посебног линијског превоза путника у смислу Закона о превозу путника у друмском саобраћају („Службени гласник РС“, бр. 68/2015, 41/2018, 44/2018 - др. закон, 83/2018, 31/2019 и 9/2020).
С друге стране, претпоставка је да се у случају услуга превоза повлашћених категорија становништва (пензионери и др.) ради о саставном делу линијског превоза путника у тзв. редовном саобраћају, односно о услугама градског и приградског превоза путника које су једна од комуналних делатности у смислу Закона о комуналним делатностима.
Уколико је ова претпоставка тачна, приликом организовања градског и приградског превоза путника, наручилац би био у обавези да поступа у складу са одредбама Закона, али и Закона о јавном приватном партнерству и концесијама.
Да ли покретање поступка и закључење уговора може (у складу са Законом о јавним набавкама) да се спроведе без преноса средстава од стране Министарства, само на основу решења о додели средстава, а да се средства пренесу по закљученом уговору са достављањем документације из поступка јавне набавке?
Члан 88. Закона о јавним набавкама регулише доношење плана јавних набавки, па је тако прописано да је наручилац дужан да донесе годишњи план јавних набавки који садржи следеће податке:
1) предмет јавне набавке и ЦПВ ознаку;
2) процењену вредност јавне набавке;
3) врсту поступка јавне набавке;
4) оквирно време покретања поступка.
Наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки.
Чланом 91. ЗЈН регулисано је покретање поступка јавне набавке, па је прописано да наручилац доноси одлуку о спровођењу поступка јавне набавке која нарочито садржи податке о предмету јавне набавке, врсти поступка и процењеној вредности јавне набавке укупно и за сваку партију посебно, као и податке о саставу комисије за јавну набавку, односно лицу које спроводи поступак јавне набавке.
Том одредбом је предвиђено да се поступак јавне набавке сматра покренутим слањем на објављивање јавног позива и других огласа који се користе као јавни позив, осим у случају преговарачког поступка без објављивања јавног позива када се поступак сматра покренутим даном слања позива за подношење понуда.
Поступак јавне набавке може бити покренут само на основу Плана јавних набавки, дакле без расположивих средстава у том моменту. Треба водити рачуна о Закону о буџетском систему и одредби чл. 54. којом се регулише преузимање обавеза.
Препоручујемо да се са ресорним министарством провери да ли је могуће да се трансфер средстава изврши пре закљученог уговора, нпр. са коначношћу одлуке о додели уговора, како би постојао основ да се преузме обавеза уговором о јавној набавци по основу Закона о буџетском систему.
Да ли ИРК има право да Паркинг сервису предложи/наложи бесплатно коришћење паркинг места за децу, која имају мишљење ИРК?
Обезбеђивање бесплатног паркинга није наведено као посебна мера подршке, а свака иницијатива за увођење додатне подршке којом се повећава укључивање је добродошла. Уколико постоји спремност свих заинтересованих страна да се донесе одлука о бесплатном паркирању, треба бити опрезан у дефинисању критеријума на основу којих би за неко дете ИРК препоручила ову меру, као и под којим условима би се остваривало ово право. Сматрамо да не треба радити по аутоматизму - да свако дете које се образује по ИОП-у може да добије ову повластицу, већ нпр. деца која имају тешкоће у кретању и сл.
Пошто се у оквиру друге групе мера према Правилнику о додатној подршци детету, ученику и одраслом налази и мера: (10) обезбеђивање превоза детета, ученика и одраслог који не може да користи средства јавног превоза, а по потреби и његовог пратиоца, за похађање образовања или коришћења других услуга социјалне и здравствене заштите, без обзира на удаљеност од места становања, могуће решење је да се надокнадом трошкова превоза надокнаде и трошкови паркирања.
Да ли је у ЈЛС дозвољено да се лице које је било запослено на одређено време на 6 месеци због повећаног обима посла на једној позицији-радном месту, по истеку 6 месеци-уговора, поново ангажује на одређено, али на другој позицији-радном месту у оквиру управе?
Сходно члану 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) и због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године.
Законске одредбе не садрже препреку да се са истим лицем поново заснује радни однос на одређено време због привремено повећаног обима посла, а на другом радном месту.
Уједно треба додати да радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.
Одлуком о поступку доделе и контроле коришћења средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса предвиђено је да члан комисије за спровођење јавног позива за финансирање програма ОЦД, поред представника локалне самоуправе буде и члан стручне јавности, који има високо образовање и најмање три године рада у струци. За члана стручне комисије именована је особа чије је занимање дипл. економиста али се дужи низ година бави новинарством и водитељским послом, за који рад је и награђиван од стране града и студентске организације. Дошло је до два опречна става: један да особа не испуњава услов да буде стручни члан комисије јер нема три године искуства у струци и други да именовани испуњава услов с обзиром да се бави новинарством, што је област којом се могу бавити особе које су различитог формалног образовања – занимања. Како поступити и који став заузети у овом конкретном случају?
Модел Одлуке о поступку доделе и контроле коришћења средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава коју је израдила СКГО у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са организацијама цивилног друштва представља неопходну разраду одредби Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења ( март, 2018). Истовремено, Модел одлуке претпоставља највише стандарде поступања који се, сходно контексту деловања сваке ЈЛС прилагођавају како на нивоу Одлуке, тако и у конкретним условима расписивања конкурса, доношење одлуке о (су)финансирању, праћењу и слично.
Конкретно, Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења ( у дељем тексту Уредба) предвиђа да у комисију за избор програма од јавног интереса могу бити именована и лица представници стручне јавности, док се ближа мерила, критеријуми и поступак одабира стручњака прописује актом надлежног органа приликом утврђивања конкурсних услова (чл. 10).
Моделом одлуке најпре се предвиђа (чл. 9) да се позив одговарајућим удружењима , односно стручњацима заинтересованим за учешће у конкурсној комисији објављује истовремено кад и конкурс. Даље, Моделом одлуке предвиђа се да се конкурсом упућује позив организацијама и стручњацима да доставе предлоге за чланове комисије, односно да се самостално кандидују за чланове комисије са биографијом (чл. 11). Напомињемо да је и Моделом Одлуке предвиђено да се комисија именује решењем за сваки конкурс посебно (чл. 11). Моделом Одлуке је предвиђено да се предлози подносе најкасније 15 дана од објављивања конкурса, а да право на подношење предлога имају организације које су регистроване најмање три године пре објављивања конкурса, чија је област деловања у вези са конкурсом и која нису учесници у конкурсу. О условима за појединачне стручњаке Модел одлуке није прецизирао услове остављајући самим ЈЛС да се определе за стандарде који су у конкретној ситуацији оправдани и одговарајући. Ипак, у истом члану Моделом је предвиђено да услови за избор представника стручне јавности треба да буду објављени у самом конкурсу и да се на основу пристиглих предлога они бирају одлуком председника општине, односно градоначелника. Модел одлуке такође оставља могућност да председник општине, односно градоначелник бира лице из редова истакнутих стручњака који су активни на територији ЈЛС уколико у одређеном року не пристигну пријаве кандидата, односно предлози удружења. У овом другом случају, Модел одлуке предвиђа да избор за члана комисије треба да буде пропраћен сагласношћу стручњака.
У прилозима који су дати у Водичу за транспарентно финансирање организација цивилног друштва.ПДФ налази се и Модел јавног конкурса за суфинансирање – финансирање удружења који садржи и део који се односи на представнике стручне јавности (Прилог 6 страна 91-92). У делу који се односи на представнике стручне јавности, предложени су следећи стандарди: високо образовање, доказ о поседовању стручних резултата и да имају одређен број година радног искуства у струци (поље је остављено празно).
Појам „радног искуства“ према ставу Врховног касационог суда Рев2 212/2015 из 2015. године https://vk.sud.rs/sr-lat/rev2-2122015-radno-iskustvo може имати шире и уже значење, а у конкретној ситуацији би се везивало за рад на пословима из домена струке односно стручне спреме. Иако се одлука Врховног касационог суда односи на заснивање радног односа у ЈЛС и има другачији правни основ, сматрамо да указује на кључне елементе „радног искуства у струци“. Према овом тумачењу ради се о послу који је лице обављало након стицање одређеног стручног звања, а који је у складу са пословима из домена стручне спреме. Уколико је у јавном конкурсу био наведен услов да представник стручне јавности мора имати најмање 3 године радног искуства у струци, мишљења смо да кандидати који су засновали радни однос за послове за које им је потребно високо образовање, а које су обављали минимум 3 године могу бити чланови конкурсне комисије. Имајући у виду да се ради о лицу које обавља послове из новинарске професије које могу обављати лица различитог образовања, сматрамо да би услов био задовољен уколико је радни однос заснован пре 3 године.
Такође, о појму „радно искуство у струци“ говори и Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон), који у члану 68а каже да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. Иако се одредбе овог закона не примењују у конкретној ситуацији, цитиране одредбе могу послужити као аналогија.
На крају напомињемо да су и у прилогу који се односи на модел јавног конкурса предложени највиши стандарди који се у свакој појединачног ситуацији објављивања конкурса прилагођавају области за коју се конкурс расписује, потребама и капацитетима локалних самоуправа да ангажују представнике стручне јавности.
Да ли запосленом који је у току календарског месеца користио дане годишњег одмора или био на боловању, може да се исплати прековремени рад?
Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је прописано да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.
Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено, а послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.
Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.
Дакле, запослени, било да је руководилац одељења или не, има право на додатак за прековремени рад, уз испуњење горе наведених услова. Такође, иста лица могу остваривати више пута ово право уколико по писменом налогу послодавца раде дуже од пуног радног времена уз вођење рачуна о ограничењима која предвиђа Закона о раду а то су да прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно и да запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад (члан 53).
Од наведног је свакако изузет период коришћења годишњег одмора или боловања, с обзиром да се током коришћења годишњег одмора или боловања не остварује рад односно не остварује прековремени рад.
Да ли о коришћењу услуга социјалне заштите треба да одлучи Центар за социјални рад (конкретно о праву на коришћење услуге народне кухиње) у случају када услугу обезбеђује јединица локалне самоуправе?
Чланом 119. Закона о социјалној заштити („Сл. гласник РС“, бр. 24/2011) прописано је да Центар за социјални рад одлучује о остваривању права корисника утврђених овим Законом и о коришћењу услуга социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе и врши друге послове утврђене законом и прописима донетим на основу закона. Имајући у виду да јединица локалне самоуправе може, на основу Закона о социјалној заштити, предвидети и друге врсте материјалне помоћи грађанима на својој територији, које нису експлицитно наведене у Закону, у које спада и обезбеђивање оброка у форми народне кухиње (члан 111. Закона о социјалној заштити) нема сумње да центар за социјални рад може и треба да одлучује о признавању права на овај вид подршке. Сходно цитираној законској одредби, испорука оброка путем народне кухиње није услуга социјалне заштите, већ материјална помоћ у натури лицима у стању социјалне потребе о којој се стара јединица локалне самоуправе.
Чланом 62. Закона о социјалној заштити, Центар за социјални рад је јавна служба коју оснива јединица локалне самоуправе (члан 10. Закона о социјалној заштити)). Према одредбама Закона о јавним службама (члан 6.), Република, аутономна покрајина, град и општина могу обезбедити обављање делатности односно послова од јавног интереса из оквира својих права и дужности оснивањем установа, односно предузећа или поверавањем вршења тих делатности односно послова другим правним и физичким лицима. Имајући у виду да је јединица локалне самоуправе оснивач центра за социјални рад, примарни послови ове установе потичу из оквира права и дужности јединице локалне самоуправе. Дакле, Центар за социјални рад води поступак за коришћење свих права из области социјалне заштите а које су у надлежности локалне самоуправе укључујући и услуге социјалне заштите.
Одредбама члана 122. Закона о социјалној заштити, прописано је да Центар за социјални рад пружа услуге процене и планирања, а друге услуге социјалне заштите може пружати само у оквиру своје посебне организационе јединице. Такође, стручни радник центра за социјални рад који је распоређен на радно место на ком се обављају послови јавних овлашћења не може у радно време да ради на пружању услуга које по овом закону обезбеђује јединица локалне самоуправе. Како је већ наведено, признавање права на „народну кухињу“ није пружање услуге социјалне заштите, те не може никако бити у колизији са чланом 122. Напротив, уколико признавање права на коришћење „народне кухиње“ подразумева утврђивање потребе на основу претходно пружене услуге процене и планирања, онда је неопходно да центар за социјални рад обави тај посао.
Поднет је захтев за озакоњење посебног дела објекта - гараже у ком је извршена промена намене у стамбени део објекта. Подносилац захтева за предметну гаражу поседује лист непокретности из кога се утврђује да је уписан на истој са приватном својином, на основу уговора о купопродаји. На стамбеној згради за колективно становање у којој се налази предметна гаража, уписани су имаоци права на посебним деловима објекта и Општина, са заједничком својином и као држаоци. Зграда поседује употребну дозволу и иста се налази на парцели која је уписана са јавном својином на Општину, али део зграде пада и на две суседне парцеле, једну у јавној својини Општине и другој у приватној својини. Подносилац захтева је приложио оверене сагласности за озакоњење свих власника посебних делова зграде, односно станара. Шта је све неопходно прибавити у поступку озакоњења у смислу доказа, односно чија је све сагласност потребна и да ли је потребно да Општина да сагласност за озакоњење посебног дела објекта, имајући у виду да је уписана као држалац на самом објекту и са јавном својином на грађевинском земљишту на ком се налази објекат односно стамбена зграда за колективно становање у којој је и гаража која је предмет озакоњења?
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020) чланом 105. став 1. прописано је да власник објекта, односно посебног физичког дела објекта који није уписан као носилац права коришћења на грађевинском земљишту на коме је тај објекат, односно део објекта изграђен, стиче право својине на катастарској парцели на коме је тај објекат изграђен, у циљу успостављања јединства непокретности из члана 106. овог закона, због чега смо мишљења да сте у обавези да тражите сагласност од свих уписаних имаоца права на објекту, односно посебним деловима објекта.
Овакав закључак може се извести и на основу одредаба члана 135. став. 8, истог закона, којим је прописано да се за изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву прилаже и оверена сагласност тих лица.
Такође, указујемо да имајући у виду да је општина уписана као држалац на објекту, без уписаног права својине на неком од посебних делова објекта да се у том случају не тражи сагласност општине за озакоњење, већ само сагласност власника посебних делова објекта.
Да ли објекти уписани у катастру непокретности као зграда комуналних делатности или зграда водопривреде (-магацин, -гаража, -баждарница, -портирница, -радионица и сл.) представљају део комуналне мреже или непокретности из члана 20. став 2. Закона о јавној својини? Да ли постоји препрека да наведени објекти буду уписани у јавну својину ЈЛС, а притом имајући у виду да је у катастру непокретности као ималац права на наведеним објектима уписано Јавно предузеће чији је оснивач ЈЛС, као врста права уписана је својина, а као облик својине друштвена? Да ли је довољно, у овом случају, у захтеву за упис јавне својине у корист ЈЛС, који би био упућен катастру непокретности позвати се на члан 72. Закона о јавној својини или је потребно прибавити и потврду Агенције за реституцију, или је потребно и неко уверење Јавног предузећа да наведени објекти представљају део комуналне мреже?
Према одредбама Закона о јавној својини под комуналном мрежом се сматра комунални вод са припацима, који могу бити подземни (шахтови, црпне станице) и надземни.
Код подношења захтева катастру не би било сувишно набавити изјашњење ЈКП да ваши објекти представљају целину и део јединствене комуналне мреже.
Из разлога комплетирања захтева могуће да ће тражити потврду Агенције за реституцију тако да се и она прибавља у одређеном року, јер може да се деси да у изјашњењу ЈКП не стоји јасно да се такви објекти сматрају делом комуналне мреже, посебно ако су издвојени и имају неку другу намену.
Уколико се испостави да су објекти део комуналне мреже, путем надлежног правобраниоца подноси се захтев надлежној СКН за упис права својине локалне самоуправе сагласно члану 77а Закона о јавној својини.