U analizi lokalne privrede mogu se koristiti primarni i sekundarni, kvalitativni i kvantitativni podaci. Primarni podaci su oni koje sami prikupljamo koristeći različite metode prikupljanja podataka kao što su ankete, intervjui i fokus grupe. Sekundarni podaci su oni koji su već raspoloživi, odnosno dostupni u različitim statističkim i drugim bazama, izveštajima i publikacijama kao npr. u publikacijama Republičkog zavoda za statistiku. Kvantitativni podaci su objektivni, numerički, dok su kvalitativni podaci subjektivni i deskriptivni. Određene manjkavosti kvantitativnih podataka su uslovile potrebu za primenom kvalitativnih metoda, odnosno prikupljanje podataka metodama kao što su intervjui, posmatranje, upitnici. Odabir vrste i metoda za prikupljanje podataka zavisiće od predmeta i cilja istraživanja koji se želi sprovesti.

Upravljanje podacima se odnosi na obradu podataka za vreme i nakon istraživačkog procesa i ono obuhvata dokumentovanje, formatiranje, skladištenje, poverljivost, etiku i deljenje podataka. Dokumentovanje se odnosi na način na koji ćemo organizovati podatke kako bi drugi mogli da ih razumeju i koriste; formatiranje se odnosi na odluku o formatu u kojem ćemo čuvati podatke; skladištenje podrazumeva čuvanje podataka na više sigurnih lokacija, odnosno tzv. ,,back-up"; poverljivost i etičnost treba obezbediti kada podaci sadrže osetljive informacije, kada je potrebno obezbediti pisani pristanak ispitanika ili kada ih je neophodno učiniti anonimnim; deljenje podrazumeva mogućnost korišćenja podataka od strane drugih lica. Za efikasno upravljanje podacima je neophodno utvrditi ko je odgovoran za koju aktivnost upravljanja podacima; obezbediti raspolaganje svim potrebnim veštinama; obezbediti sve potrebne resurse (ljudi, vreme, novac); planirati troškove skladištenja.

Efikasnost instrumenata i mera lokalnih politika u značajnoj meri je uslovljena njihovom zasnovanošću na podacima. Da bi se donele ispravne odluke, npr. u pogledu odabira prioritetnog sektora čiji će se razvoj posebno podržavati, tokom planiranja lokalnog ekonomskog razvoja treba koristiti određene analitičke tehnike i metode. Rezultati istraživanja i analiza se koriste da bi se unapredio proces donošenja odluka i bolje koristila već postojeća znanja i prikupile nove informacije za buduće odluke. Donošenje odluka i kreiranje politika na bazi dokaza (podataka, rezultata analiza) je važan alat za ostvarivanje ciljeva lokalnog ekonomskog razvoja. Analize lokalne privrede pružaju odgovore na sledeća pitanja: kakvo je trenutno stanje lokalne ekonomije; koji sektori (delatnosti) su najznačajniji, odnosno koji imaju najjaču konkurentsku poziciju u lokalnoj ekonomiji; koji sektori čine tzv. ekonomsku bazu lokalne privrede u smislu da kreiraju najveći broj radnih mesta ili najviše doprinose vrednosti proizvodnje; koji sektori u lokalnoj ekonomiji rastu najbrže, kreirajući rastući broj novih radnih mesta i razvojnih šansi; da li u lokalnoj ekonomiji postoje klasteri i u kojim delatnostima; kakve su performanse lokalne ekonomije u poređenju sa drugim područjima.

Cirkularna ekonomija predstavlja regenerativni ekonomski sistem u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisija otpada i energetski odliv bitno umanjuju usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa (životnih ciklusa proizvoda). To se ostvaruje pre svega osmišljavanjem i stvaranjem proizvoda na takav način da im se maksimalno produži životni vek, ali i održavanjem, servisiranjem i reciklažom.

Model cirkularne ekonomije u potpunoj je suprotnosti u odnosu na trenutno dominantnu linearnu ekonomiju koja promoviše koncept proizvodnje nazvan “uzmi (iz prirode), napravi (u procesu proizvodnje), iskoristi, odbaci (na otpad)”.

Akt o malom biznisu (Small Business Act - SBA) predstavlja okvir za politiku razvoja privrede u Evropskoj uniji (2008.) – Odnosi se na preduzeća sa manje od 250 zaposlenih, koji čine 99,8% EU privrede (“Mislite prvo o malima“). Za Republiku Srbiju ima ogroman značaj za usaglašaanje propisa i postupaka u procesu EU integracija.

Novi regulatorni okvir Republike Srbije je u postupku usklađivanja je sa novim regulatorni mokvir EU za unapređenje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj malih i srednjih preduzeća za period 2021-2027. godine.

Prilikom izrade Plana razvoja i Programa razvoja LER, sektorskih programa i planova JLS, potrebno je da se vodi računa da postoji vertikalna i horizontalna usklađenost politika podrške razvoju privrede.

Akt o malom biznisu je najvažniji u cilju kreiranja inkluzivne privrede, koja podrazumeva stvaranje okruženja povoljnog za razvoj specifičnih grupa unutar lokalne privrede -preduzetnika i porodičnih firmi, privrednih subjekata koji imaju poteškoće u poslovanju, početnika u biznisu, malh, osetljivih i ranjivih privrednika. ženskog preduzetništva, mladih, itd.

Sa druge strane, obaveza je javne uprave da redovno odgovara na zahteve privrede, da nudi jasne informacije i pojednostavljene procedurePrilagoditi sredstva javne politike potrebama M, da poštuje jednakost ponuđača i konkurenciju  u postupcima javnih nabavki, kao i da dodeljuje državnu pomoć na transparentan način, u skladu sa antikorupcijskim pravilima.

Akt o malom biznisu značajan je i kada se govori o podršci inovacijama, pristupu jedinstvenom tržište (standardizacija, patenti), unapređivanju veština malih i srednjih preduzeća, i podsticanja svih vrsta inovacija (umrežavanje istraživačkih institucija, podrška inoviranju, zaštita intelektualne svojine).

Otvoreni podaci su od ključnog značaja za LER, naročito u kontekstu pametnog grada, zelene ekonomije i uključivanja građana, privatnog sektora i akademske zajednice u život lokalne zajednice. Otvoreni podaci nisu isto što i transparentni podaci. Otvoreni podaci su mašinski čitljivi i dostupni svim zainteresovanim stranama u LER-u – lokalnim MMSP, investitorima, mladim preduzetnicima, istraživačima, itd. Ideja je da se dostupni i ažurirani podaci iskoriste od strane privrednika koji rade na unapređenju tehnološkog razvoja i inoviranju.

Prema Zakonu o elektronskoj upravi i odgovarajućem podzakonskom aktu – Uredbi o načinu rada Portala otvorenih podataka, JLS imaju obavezu da otvoren nalog na ovom Portalu i veliki broj podataka iz raznih oblasti javnog interesa objavljuju na ovom Portalu. Podaci iz oblasti LER-a, koji se mogu objaviti su brojni (od troškova poslovanja u industrijskoj zoni, registra MSP, dodeljenih subvencija, podataka o lokacijama, investicijama, do profila privrede, itd.). Bitno je da budu u mašinski čitljivom obliku, spremni za preuzimanje i ponovnu upotrebu kao deo novog istraživanja, celine, ili inovativnog rešenja.

Danas se govori o različitim aspektima „pameti“ jednog grada – pametnoj ekonomiji (smart economy), pametnom građaninu (smart citizen), pametnim servisima (smart services), pametnim rešenjima (smart solutions), pametnim aplikacijama (smart applications) itd.

Elektronska uprava i pametan grad su „otvoreni“ koncepti i podrazumjevaju izlazak svih bitnih aktera iz zone komfora koju nude zaokruženi, izolovani sistemi. Digitalizacija se zasniva na otvaranju i razmeni podataka, koja je omogućena putem komunikacije između različitih sistema. Prednosti ovakvog integrisanog sistema su brojne – smanjuje se birokratija, direktno se pristupa bazama podataka koje su otvorene, štedi se vreme i novac. Ali, da bi različiti sistemi mogli međusobno da komuniciraju, neophodno je da budu interoperabilni, a to znači, da se poštuju univerzalni standardi, koji će omogućiti njihovu nesmetanu i potpunu komunikaciju, u bezbednom, sigurnom okruženju.

Digitalna transformacija je izrazito dinamičan proces, koji zahteva stalno učenje, praćenje trendova i inoviranje, a saradnja sa privredom je ključna.