Питања и одговори

Изменама и допунама Закона о претварању права корисцења у право својине на грађевинском земљисту уз накнаду („Сл. гласник РС“, број 9/20) прошрен је круг лица чије се право коришћења може конвертовати у право својине и на: 

1а) лица која су право коришћења на земљишту стекла после 11. септембра 2009. године, куповином објекта са припадајућим правом коришћења, од лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, а која нису њихови правни следбеници у статусном смислу.

Имајући у виду да се у вашем случају ради о промету права својине на објекту са припадајућим правом коришћења на парцели на којој се објекат налази, и да је промет обављен 2015. године, дакле након ступања на снагу Закона о планирању и изградњи (после 2009. године) лица која су поднела захтев за конверзију, а право су стекла куповином јесу активно легитимисана у смислу Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду. Наравно потребно је да се ради о захтеву за конверзију који је поднет после фебруара 2020. године.

Обзиром да се ради о сувласничком односу више лица, неопходно је да се реши претходно питање - развргнуће сувласничке заједнице сагласно члану 106. Закона о планирању и изградњи. Дакле, у конкретном случају, неопходно је да се поступак прекине до решавања претходног питања и позову странке да доставе доказе о развргнућу сувласничке заједнице, након чега се поступак наставља према одредбама Закона о конверзији.

Законом о комуналним делатностима („Сл. гласник РС“, бр. 88/2011, 104/2016 и 95/2018) у члану 2. дефинисан је појам комуналне делатност, те су комуналне делатности у смислу овог закона делатности пружања комуналних услуга од значаја за остварење животних потреба физичких и правних лица код којих је јединица локалне самоуправе дужна да створи услове за обезбеђење одговарајућег квалитета, обима, доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем. У ставу 2. истог члана наведене су комуналне делатности од општег интереса, међу које спада и градски и приградски превоз путника (тачка 5).

Чланом 9. ставом 7. Закона регулисано је поверавање обављања комуналних делатности:

“На поступак поверавања обављања комуналне делатности чије се финансирање обезбеђује из буџета јединице локалне самоуправе, односно чије се финансирање обезбеђује у целости или делимично наплатом накнаде од корисника комуналних услуга, примењују се одредбе закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.”

Имајући у виду да материјално правни пропис којим је уређена област комуналних делатности директно упућује на примену одредаба Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама мишљења смо да се услуга градског и приградског превоза путника на територији ЈЛС не би могла прибављати у поступку јавне набавке, већ искључиво на начин предвиђен чланом 9. став 7. Закона о комуналним делатностима.

Услови које једно лице мора да испуни да би могло да обавља послове грађевинског инспектора и да би могло да руководи грађевинском инспекцијом прописани су Законом о планирању и изградњи и Законом о инспекцијском поступку.

Послове грађевинског инспектора може да обавља лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке односно смера на студијама другог степена грађевинарства (мастер академских студија, мастер струковних студија, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно дипломирани инжењер грађевинарства или лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, односно смера на студијама другог степена архитектуре (мастер академских студија, мастер струковних студија, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно дипломирани инжењер архитектуре који има најмање три године радног искуства у струци и положен стручни испит и који испуњава и друге услове прописане законом.

Послове инспекцијског надзора који су Законом о планирању и изградњи поверени општини може да обавља и лице које има високо образовање на студијама првог степена грађевинске или архитектонске струке, односно лице које има вишу школску спрему архитектонске или грађевинске струке, најмање три године радног искуства у струци, положен стручни испит и које испуњава и друге услове прописане законом.

Осим прописаног образовања, инспектор мора имати радно искуство у струци, положен државни стручни испит и испит за инспектора, и мора да испуњава друге услове прописане за рад у органима државне управе:

1. у звању вишег саветника, самосталног саветника или саветника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом – за вођење поступка и изрицање управних мера у инспекцијском надзору;

2. у звању млађег саветника, сарадника или млађег сарадника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом – за вођење поступка или предузимање радњи у инспекцијском надзору.

Право на промену личног имена, у складу са чланом 346. став 1. Породичног закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 - др. закон и 6/2015), има свако лице које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање.

У вези са чланом 347. став 3. нема право на промену личног имена “лице које променом личног имена намерава да избегне неку своју обавезу”. Физичко лице, уколико промени лично име, у обавези је да након мењања личне карте и промена у истој, у вези са свим обавезама изврши измену података у евиденцијама органа који воде одређене надлежности над пореским обавезама.

У складу са чланом 29. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002, 84/2002 - испр., 23/2003 - испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - др. закон, 62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - др. закон, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - испр., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - аутентично тумачење, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 и 144/2020), постоји обавеза органа и организација надлежних за упис у регистар да обавештавају Пореску управу, локални порески орган о свим променама.  Уколико орган не достави информације о променама значајним за опорезивање, физичко, правно лице, предузетник је дужан да их поднесе лично, путем електронске или редовне поште.

У складу са чланом 33. Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001, “Сл. лист СРЈ”, бр. 42/2002 - одлука СУС и “Сл. гласник РС”, бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС, 47/2013, 68/2014 - др. закон, 95/2018, 99/2018 - одлука УС, 86/2019 и 144/2020), физичко лице дужно је да као обвезник пореза на имовину за одређену непокретност или преко јавног бележника изврши промену података за потребе опорезивања, а код ЈЛС тј. локалне пореске администрације или лично у року од 30 дана од промене података. Обвезник пријаву промене података може да се поднесе и преко образаца PPI, у којем се обележава поље - измењена пореска пријава, и попуњавају поља на која се измене односе.

У вези са чланом 347. став 3. Породичног закона, нема право на промену личног имена “лице које намерава да промени име у погрдно име, име којим се вређа морал или име које је у супротности са обичајима и схватањима средине. У погледу ове одредбе, законодавац је задржао нешто већу флексибилност у могућим тумачењима због разноликости обичаја и схватања, сходно културолошким специфичностима различитих средина. Вређање личности давањем погрдних имена свакако није допуштено, нити давање имена која су опште неприхватљива са аспекта морала.

Према члану 271. Закона о накнадама за коришћење јавних добара поступак утврђивања, контроле и наплате накнаде који спроводи орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода, а што није прописано овим Законом врши се у складу са одредбама закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација. Утврђивање накнаде или обавезе се обавља доношењем пореског решења у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији. 

Странка у складу са чланом 58. Закона о општем управном поступку може да поднесе захтеве, предлоге, обрасце, пријаве, молбе, жалбе, представке, приговоре, обавештења, саопштења и друге врсте писаног обраћања надлежном органу.

Првостепени поступак се покреће у складу са чланом 90. Закона о општем управном поступку по захтеву странке или по службеној дужности.

Странка може потпуно или делимично да одустане од захтева за утврђивање накнаде за промену намене пољопривредног земљишта док не буде обавештена о решењу другостепеног органа у складу са чланом 98. Закона о општем управном поступку. Поред тога сматра се да је странка одустала од захтева и ако њено понашање очигледно указује да више нема интереса да учествује у поступку.

Кад странка одустане од захтева, орган надлежан у јединици локалне самоуправе решењем обуставља поступак, изузев у случају када се противна страна противи обустављању поступка или када је настављање поступка, који је могао бити покренут и по службеној дужности, у јавном интересу.

Странка која је одустала од захтева сноси трошкове који су настали, односно ако су настали до обустављања поступка, ако није друкчије прописано.

Чланом 20. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) прописано је да се јединица локалне самоуправе, преко својих органа, у складу с Уставом и законом, између осталог, стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање). Дакле не постоји препрека да ЈЛС развије програм подршке образовању деце који подразумева смештај у ученички дом. Свакако не постоји сметња да овим програмом буду обухваћена деца са сметњама у развоју, деца која су смештена у хранитељске породице као и деца у другим животним околностима. Услови за коришћења оваквог вида подршке као и поступак у ком се таква подршка одобрава ученицима са територије одређене ЈЛС су у потпуности у надлежности органа ЈЛС.

Према члану 107. Закона о социјалној заштити („Сл. гласник РС“, бр. 24/2011) као један од видова материјалне подршке утврђена је Помоћ за оспособљавање за рад која, између осталог, обухвата трошкове смештаја у ученички дом. Уколико дете оствари право на помоћ за оспособљавање за рад у виду трошкова смештаја у ученички дом, издвајање ЈЛС за исте трошкове би несумњиво представљало ненаменско трошење јавних средстава јер би се у описаном случају обезбеђивала средства за исту врсту трошкова из два извора јавних средстава. Такође, истовремени уговорни однос дома ученика са Центром за социјални рад и са ЈЛС за пружање услуге смештаја у ученички дом истом детету, био би озбиљан прекршај у пословању те установе. Међутим, уколико претходно није детету признато право на помоћ за оспособљавање за рад у виду трошкова смештаја у ученички дом, не постоји препрека да средства у ову сврху буду издвојена из буџета ЈЛС у складу са одговарајућим одлукама надлежних органа ЈЛС.

Члан 10а. Правилник о критеријумима и мерилима за утврђивање цена услуга у области социјалне заштите које финансира Република („Сл. гласник РС", бр. 15/92, 100/93, 12/94, 51/97, 70/2003, 97/2003, 99/2004, 100/2004, 25/2005, 77/2005, 60/2006, 8/2011) предвиђа да се хранитељу исплаћује накнада за издржавање детета у хранитељској породици, као и накнада за рад хранитеља. Хранитељу припадају наведене накнаде и за време док се дете налази на интернатском смештају ради школовања, с тим што је хранитељ у обавези да од износа средстава ових накнада редовно измирује трошкове интернатског смештаја. Издвајање средстава из буџета ЈЛС за интернатски смештај детета које користи услугу хранитељства би представљало ненаменско трошење јавних средстава јер је обавеза хранитеља да подмирује ову врсту трошкова, претходно утврђена. ЈЛС може да издвоји средства за смештај детета у дом ученика уколико висина трошкова смештаја у дом ученика прелази висину накнада које се исплаћују хранитељу и то у износу разлике између висине накнада хранитељу и износа трошкова смештаја у ученички дом.

На основу члана 34. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, Правилником може да буде одређено да на радним местима у звању вишег саветника ради највише до 10% службеника, а у звању самосталног саветника да ради највише до 20% службеника. Дакле, реч је о 20% у односу на број службеника и то у односу на број систематизованих радних места.

Сходно члану 3. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе извршилачка радна места су радна места у кабинету изабраног лица, који је посебна организациона јединица.

С обзиром да је кабинет изабраног лица посебна организациона јединица унутар управе број службеника са звањем самосталног саветника улази у 20% службеника који могу имати ово звање.

Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединцима локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и  86/2019 - др. закон) је прописано следеће:

„Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):

1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;

2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;

3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;

4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;

5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);

6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;

7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;

8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;

9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.

Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит“.

Чланом 57. истог закона је прописано да су извршилачка радна места  сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица.

Услед наведеног не постоји препрека да се на извршилачком радном месту руководиоца унутрашње организационе јединице заснује радни однос за време чије је трајање унапред одређено.

Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је прописано да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено, а послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.

Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.

Дакле, запослени, било да је руководилац одељења или не, има право на додатак за прековремени рад, уз испуњење горе наведених услова. Такође, иста лица могу остваривати више пута ово право уколико по писменом налогу послодавца раде дуже од пуног радног времена. Од наведног је свакако изузет период коришћења годишњег одмора, с обзиром да се током коришћења годишњег одмора не остварује рад односно не остварује прековремени рад.

Члан 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да ће се распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршит до почетка примене овог закона. Уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, биће закључени до почетка примене овог закона. Изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит. Изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит.

У вези са наведеним, важно је напоменути да се радило о прелазним и завршним одредбама закона и да су распоређивања и изузеци предвиђени овим чланом важили за распоређивања вршена до почетка примене овог закона, тј. до 1. децембра 2016. године.

Чланом 133ђ Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Даље је чланом 133е прописано да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

У вези са тим, чланом 79. истог закона је предвиђено да се радно место може попунити кад се испуне два услова: да је радно место предвиђено Правилником и да је његово попуњавање предвиђено Кадровским планом за текућу годину. Кад се оба услова испуне, руководилац органа, службе или организације одлучује да ли је потребно да се радно место попуни.

С обзиром да је чланом 197. став 4 истог закона предвиђено као услов за распоређивање у звање млађи сарадник и то да лице има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и како је протекло 2 године од распоређивања тог лица на радно место у наведеном звању, том лицу се неће утврђивати својство приправника јер испуњава услове за обављање послове у звању млађи сарадник (члан 65. закона).

Уколико се објекат налази парцели која је у државној својини Републике Србије, као одговарајуће право на грађевинском земљишту сматра се и право коришћења на грађевинском земљишту у јавној својини, како је то прописано чланом 10. Закона о озакоњењу објеката.

Као одговарајуће право, у смислу овог закона, за објекат изграђен на грађевинском земљишту, сматра се и уговор о преносу права коришћења који је закључен и оверен од стране надлежног суда између тадашњег корисника и подносиоца захтева.

Уколико објекат, који је предмет озакоњења, прелази на суседну парцелу, потребно је најпре извршити препарцелацију суседне парцеле како би се одвојио део парцеле на којој се део објекта налази и припојио парцели на којој се налалази објекат, а потом извршити и одговарајући пренос права, одређен према томе да ли се објекат налази у јавној или приватној својини.

Чланом 33. Закона о локалној самоуправи прописано је да:

(1) Скупштина општине одлучује ако седници присуствује већина од укупног броја одборника.

(2) Одлуке се доносе већином гласова присутних одборника, уколико законом или статутом није друкчије одређено.

(3) О доношењу статута, буџета, просторних и урбанистичких планова одлучује се већином гласова од укупног броја одборника.

Чланом 46. Закона о локалним изборима прописано је да:

(1) Одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран:

1) подношењем оставке;

2) доношењем одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе;

3) ако је правноснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци;

4) ако је правноснажном одлуком лишен пословне способности;

5) преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника;

6) ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе;

7) губљењем држављанства;

8) ако наступи смрт одборника.

(2) Одборник може поднети оставку усмено на седници скупштине јединице локалне самоуправе, а између две седнице подноси је у форми оверене писане изјаве.

(3) После подношења усмене оставке одборника, скупштина без одлагања, на истој седници утврђује да је одборнику престао мандат.

(4) О оставци коју је одборник поднео између две седнице, скупштина је дужна да одлучи на првој наредној седници.

(5) Одборник може опозвати поднету оставку све док скупштина не утврди престанак његовог мандата.

(6) Ако одборнику престаје мандат наступањем случаја из става 1. овог члана тач. 2) до 8), скупштина јединице локалне самоуправе на првој наредној седници, после обавештења о наступању таквог случаја, утврђује да је одборнику престао мандат.

Чланом 49. ст. 1. и 2. Закона о локалним изборима прописано је да:

(1) На одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о престанку мандата одборника, као и о потврђивању мандата новом одборнику, допуштена је жалба Управном суду.

(2) Жалба је допуштена и у случају када скупштина пропусти да донесе одлуке из става 1. овог члана.

Из цитираних законских одредби проистиче да је скупштина јединице локалне самоуправе у свим случајевима престанка мандата одборника пре истека времена на које је изабран, па и у случају оставке, дужна да донесе одлуку којом утврђује престанак мандата, да се та одлука доноси гласањем и да је одлука донета ако је за њу гласала већина присутних одборника, осим ако је статутом јединице локалне самоуправе предвиђена нека друга, квалификована већина.

Ако скупштина општине пропусти да одлучи о оставци, односно донесе одговарајућу одлуку, у том случају је дозвољена жалба Управном суду, како је то прописано чланом 49. став 2. Закона о локалним изборима.