Pitanja i odgovori

Izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava koriscenja u pravo svojine na gradjevinskom zemljistu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, broj 9/20) prošren je krug lica čije se pravo korišćenja može konvertovati u pravo svojine i na: 

1a) lica koja su pravo korišćenja na zemljištu stekla posle 11. septembra 2009. godine, kupovinom objekta sa pripadajućim pravom korišćenja, od lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, a koja nisu njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu.

Imajući u vidu da se u vašem slučaju radi o prometu prava svojine na objektu sa pripadajućim pravom korišćenja na parceli na kojoj se objekat nalazi, i da je promet obavljen 2015. godine, dakle nakon stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (posle 2009. godine) lica koja su podnela zahtev za konverziju, a pravo su stekla kupovinom jesu aktivno legitimisana u smislu Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Naravno potrebno je da se radi o zahtevu za konverziju koji je podnet posle februara 2020. godine.

Obzirom da se radi o suvlasničkom odnosu više lica, neophodno je da se reši prethodno pitanje - razvrgnuće suvlasničke zajednice saglasno članu 106. Zakona o planiranju i izgradnji. Dakle, u konkretnom slučaju, neophodno je da se postupak prekine do rešavanja prethodnog pitanja i pozovu stranke da dostave dokaze o razvrgnuću suvlasničke zajednice, nakon čega se postupak nastavlja prema odredbama Zakona o konverziji.

Zakonom o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) u članu 2. definisan je pojam komunalne delatnost, te su komunalne delatnosti u smislu ovog zakona delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem. U stavu 2. istog člana navedene su komunalne delatnosti od opšteg interesa, među koje spada i gradski i prigradski prevoz putnika (tačka 5).

Članom 9. stavom 7. Zakona regulisano je poveravanje obavljanja komunalnih delatnosti:

“Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.”

Imajući u vidu da materijalno pravni propis kojim je uređena oblast komunalnih delatnosti direktno upućuje na primenu odredaba Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama mišljenja smo da se usluga gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji JLS ne bi mogla pribavljati u postupku javne nabavke, već isključivo na način predviđen članom 9. stav 7. Zakona o komunalnim delatnostima.

Uslovi koje jedno lice mora da ispuni da bi moglo da obavlja poslove građevinskog inspektora i da bi moglo da rukovodi građevinskom inspekcijom propisani su Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o inspekcijskom postupku.

Poslove građevinskog inspektora može da obavlja lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke odnosno smera na studijama drugog stepena građevinarstva (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno diplomirani inženjer građevinarstva ili lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera na studijama drugog stepena arhitekture (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno diplomirani inženjer arhitekture koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

Poslove inspekcijskog nadzora koji su Zakonom o planiranju i izgradnji povereni opštini može da obavlja i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena građevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje ima višu školsku spremu arhitektonske ili građevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, položen stručni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

Osim propisanog obrazovanja, inspektor mora imati radno iskustvo u struci, položen državni stručni ispit i ispit za inspektora, i mora da ispunjava druge uslove propisane za rad u organima državne uprave:

1. u zvanju višeg savetnika, samostalnog savetnika ili savetnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom – za vođenje postupka i izricanje upravnih mera u inspekcijskom nadzoru;

2. u zvanju mlađeg savetnika, saradnika ili mlađeg saradnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom – za vođenje postupka ili preduzimanje radnji u inspekcijskom nadzoru.

Pravo na promenu ličnog imena, u skladu sa članom 346. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015), ima svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje.

U vezi sa članom 347. stav 3. nema pravo na promenu ličnog imena “lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu”. Fizičko lice, ukoliko promeni lično ime, u obavezi je da nakon menjanja lične karte i promena u istoj, u vezi sa svim obavezama izvrši izmenu podataka u evidencijama organa koji vode određene nadležnosti nad poreskim obavezama.

U skladu sa članom 29. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020), postoji obaveza organa i organizacija nadležnih za upis u registar da obaveštavaju Poresku upravu, lokalni poreski organ o svim promenama.  Ukoliko organ ne dostavi informacije o promenama značajnim za oporezivanje, fizičko, pravno lice, preduzetnik je dužan da ih podnese lično, putem elektronske ili redovne pošte.

U skladu sa članom 33. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, “Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019 i 144/2020), fizičko lice dužno je da kao obveznik poreza na imovinu za određenu nepokretnost ili preko javnog beležnika izvrši promenu podataka za potrebe oporezivanja, a kod JLS tj. lokalne poreske administracije ili lično u roku od 30 dana od promene podataka. Obveznik prijavu promene podataka može da se podnese i preko obrazaca PPI, u kojem se obeležava polje - izmenjena poreska prijava, i popunjavaju polja na koja se izmene odnose.

U vezi sa članom 347. stav 3. Porodičnog zakona, nema pravo na promenu ličnog imena “lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine. U pogledu ove odredbe, zakonodavac je zadržao nešto veću fleksibilnost u mogućim tumačenjima zbog raznolikosti običaja i shvatanja, shodno kulturološkim specifičnostima različitih sredina. Vređanje ličnosti davanjem pogrdnih imena svakako nije dopušteno, niti davanje imena koja su opšte neprihvatljiva sa aspekta morala.

Prema članu 271. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara postupak utvrđivanja, kontrole i naplate naknade koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda, a što nije propisano ovim Zakonom vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija. Utvrđivanje naknade ili obaveze se obavlja donošenjem poreskog rešenja u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. 

Stranka u skladu sa članom 58. Zakona o opštem upravnom postupku može da podnese zahteve, predloge, obrasce, prijave, molbe, žalbe, predstavke, prigovore, obaveštenja, saopštenja i druge vrste pisanog obraćanja nadležnom organu.

Prvostepeni postupak se pokreće u skladu sa članom 90. Zakona o opštem upravnom postupku po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti.

Stranka može potpuno ili delimično da odustane od zahteva za utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta dok ne bude obaveštena o rešenju drugostepenog organa u skladu sa članom 98. Zakona o opštem upravnom postupku. Pored toga smatra se da je stranka odustala od zahteva i ako njeno ponašanje očigledno ukazuje da više nema interesa da učestvuje u postupku.

Kad stranka odustane od zahteva, organ nadležan u jedinici lokalne samouprave rešenjem obustavlja postupak, izuzev u slučaju kada se protivna strana protivi obustavljanju postupka ili kada je nastavljanje postupka, koji je mogao biti pokrenut i po službenoj dužnosti, u javnom interesu.

Stranka koja je odustala od zahteva snosi troškove koji su nastali, odnosno ako su nastali do obustavljanja postupka, ako nije drukčije propisano.

Članom 20. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) propisano je da se jedinica lokalne samouprave, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom, između ostalog, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje). Dakle ne postoji prepreka da JLS razvije program podrške obrazovanju dece koji podrazumeva smeštaj u učenički dom. Svakako ne postoji smetnja da ovim programom budu obuhvaćena deca sa smetnjama u razvoju, deca koja su smeštena u hraniteljske porodice kao i deca u drugim životnim okolnostima. Uslovi za korišćenja ovakvog vida podrške kao i postupak u kom se takva podrška odobrava učenicima sa teritorije određene JLS su u potpunosti u nadležnosti organa JLS.

Prema članu 107. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) kao jedan od vidova materijalne podrške utvrđena je Pomoć za osposobljavanje za rad koja, između ostalog, obuhvata troškove smeštaja u učenički dom. Ukoliko dete ostvari pravo na pomoć za osposobljavanje za rad u vidu troškova smeštaja u učenički dom, izdvajanje JLS za iste troškove bi nesumnjivo predstavljalo nenamensko trošenje javnih sredstava jer bi se u opisanom slučaju obezbeđivala sredstva za istu vrstu troškova iz dva izvora javnih sredstava. Takođe, istovremeni ugovorni odnos doma učenika sa Centrom za socijalni rad i sa JLS za pružanje usluge smeštaja u učenički dom istom detetu, bio bi ozbiljan prekršaj u poslovanju te ustanove. Međutim, ukoliko prethodno nije detetu priznato pravo na pomoć za osposobljavanje za rad u vidu troškova smeštaja u učenički dom, ne postoji prepreka da sredstva u ovu svrhu budu izdvojena iz budžeta JLS u skladu sa odgovarajućim odlukama nadležnih organa JLS.

Član 10a. Pravilnik o kriterijumima i merilima za utvrđivanje cena usluga u oblasti socijalne zaštite koje finansira Republika („Sl. glasnik RS", br. 15/92, 100/93, 12/94, 51/97, 70/2003, 97/2003, 99/2004, 100/2004, 25/2005, 77/2005, 60/2006, 8/2011) predviđa da se hranitelju isplaćuje naknada za izdržavanje deteta u hraniteljskoj porodici, kao i naknada za rad hranitelja. Hranitelju pripadaju navedene naknade i za vreme dok se dete nalazi na internatskom smeštaju radi školovanja, s tim što je hranitelj u obavezi da od iznosa sredstava ovih naknada redovno izmiruje troškove internatskog smeštaja. Izdvajanje sredstava iz budžeta JLS za internatski smeštaj deteta koje koristi uslugu hraniteljstva bi predstavljalo nenamensko trošenje javnih sredstava jer je obaveza hranitelja da podmiruje ovu vrstu troškova, prethodno utvrđena. JLS može da izdvoji sredstva za smeštaj deteta u dom učenika ukoliko visina troškova smeštaja u dom učenika prelazi visinu naknada koje se isplaćuju hranitelju i to u iznosu razlike između visine naknada hranitelju i iznosa troškova smeštaja u učenički dom.

Na osnovu člana 34. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Pravilnikom može da bude određeno da na radnim mestima u zvanju višeg savetnika radi najviše do 10% službenika, a u zvanju samostalnog savetnika da radi najviše do 20% službenika. Dakle, reč je o 20% u odnosu na broj službenika i to u odnosu na broj sistematizovanih radnih mesta.

Shodno članu 3. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave izvršilačka radna mesta su radna mesta u kabinetu izabranog lica, koji je posebna organizaciona jedinica.

S obzirom da je kabinet izabranog lica posebna organizaciona jedinica unutar uprave broj službenika sa zvanjem samostalnog savetnika ulazi u 20% službenika koji mogu imati ovo zvanje.

Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedincima lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i  86/2019 - dr. zakon) je propisano sledeće:

„Radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme):

1) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka;

2) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine;

3) na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, najduže dok traje dužnost tog izabranog lica;

4) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, najduže dok traje dužnost tih lica;

5) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu);

6) radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta;

7) radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravničkog staža;

8) radi zamene službenika koji je postavljen za vršioca dužnosti, dok traje njegova dužnost;

9) radi zamene službenika kome miruje radni odnos zbog obavljanja pripravničkog staža.

Radni odnos na određeno vreme zasniva se bez obaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa, izuzev radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa ovim zakonom i ako je potreba zapošljavanja prikazana u kadrovskom planu.

Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit“.

Članom 57. istog zakona je propisano da su izvršilačka radna mesta  sva radna mesta koja nisu položaji, uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica.

Usled navedenog ne postoji prepreka da se na izvršilačkom radnom mestu rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice zasnuje radni odnos za vreme čije je trajanje unapred određeno.

Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) je propisano da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.

Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno, a poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate.

Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.

Dakle, zaposleni, bilo da je rukovodilac odeljenja ili ne, ima pravo na dodatak za prekovremeni rad, uz ispunjenje gore navedenih uslova. Takođe, ista lica mogu ostvarivati više puta ovo pravo ukoliko po pismenom nalogu poslodavca rade duže od punog radnog vremena. Od navednog je svakako izuzet period korišćenja godišnjeg odmora, s obzirom da se tokom korišćenja godišnjeg odmora ne ostvaruje rad odnosno ne ostvaruje prekovremeni rad.

Član 197. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da će se raspoređivanje službenika prema pravilnicima o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, donetim u skladu sa ovim zakonom i pratećim podzakonskim aktima, izvršit do početka primene ovog zakona. Ugovori o radu sa nameštenicima, kojima se nastavlja njihov radni odnos, biće zaključeni do početka primene ovog zakona. Izuzetno, za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik može biti raspoređen najduže do isteka perioda od četiri godine, ako do stupanja na snagu ovog zakona, ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu u istoj gradskoj, opštinskoj upravi ili upravi gradske opštine, sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i položen državni stručni ispit. Izuzetno, za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik može biti raspoređen najduže do isteka perioda od četiri godine, ako do stupanja na snagu ovog zakona, ima najmanje četiri godine provedenih u radnom odnosu u istoj gradskoj, opštinskoj upravi ili upravi gradske opštine sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju i položen državni stručni ispit.

U vezi sa navedenim, važno je napomenuti da se radilo o prelaznim i završnim odredbama zakona i da su raspoređivanja i izuzeci predviđeni ovim članom važili za raspoređivanja vršena do početka primene ovog zakona, tj. do 1. decembra 2016. godine.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je članom 133e propisano da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

U vezi sa tim, članom 79. istog zakona je predviđeno da se radno mesto može popuniti kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predviđeno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predviđeno Kadrovskim planom za tekuću godinu. Kad se oba uslova ispune, rukovodilac organa, službe ili organizacije odlučuje da li je potrebno da se radno mesto popuni.

S obzirom da je članom 197. stav 4 istog zakona predviđeno kao uslov za raspoređivanje u zvanje mlađi saradnik i to da lice ima najmanje četiri godine provedenih u radnom odnosu u istoj gradskoj, opštinskoj upravi ili upravi gradske opštine sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju i kako je proteklo 2 godine od raspoređivanja tog lica na radno mesto u navedenom zvanju, tom licu se neće utvrđivati svojstvo pripravnika jer ispunjava uslove za obavljanje poslove u zvanju mlađi saradnik (član 65. zakona).

Ukoliko se objekat nalazi parceli koja je u državnoj svojini Republike Srbije, kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu smatra se i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kako je to propisano članom 10. Zakona o ozakonjenju objekata.

Kao odgovarajuće pravo, u smislu ovog zakona, za objekat izgrađen na građevinskom zemljištu, smatra se i ugovor o prenosu prava korišćenja koji je zaključen i overen od strane nadležnog suda između tadašnjeg korisnika i podnosioca zahteva.

Ukoliko objekat, koji je predmet ozakonjenja, prelazi na susednu parcelu, potrebno je najpre izvršiti preparcelaciju susedne parcele kako bi se odvojio deo parcele na kojoj se deo objekta nalazi i pripojio parceli na kojoj se nalalazi objekat, a potom izvršiti i odgovarajući prenos prava, određen prema tome da li se objekat nalazi u javnoj ili privatnoj svojini.

Članom 33. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da:

(1) Skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.

(2) Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno.

(3) O donošenju statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.

Članom 46. Zakona o lokalnim izborima propisano je da:

(1) Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:

1) podnošenjem ostavke;

2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave;

3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;

5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;

6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

7) gubljenjem državljanstva;

8) ako nastupi smrt odbornika.

(2) Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici skupštine jedinice lokalne samouprave, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.

(3) Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.

(4) O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.

(5) Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.

(6) Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tač. 2) do 8), skupština jedinice lokalne samouprave na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.

Članom 49. st. 1. i 2. Zakona o lokalnim izborima propisano je da:

(1) Na odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena je žalba Upravnom sudu.

(2) Žalba je dopuštena i u slučaju kada skupština propusti da donese odluke iz stava 1. ovog člana.

Iz citiranih zakonskih odredbi proističe da je skupština jedinice lokalne samouprave u svim slučajevima prestanka mandata odbornika pre isteka vremena na koje je izabran, pa i u slučaju ostavke, dužna da donese odluku kojom utvrđuje prestanak mandata, da se ta odluka donosi glasanjem i da je odluka doneta ako je za nju glasala većina prisutnih odbornika, osim ako je statutom jedinice lokalne samouprave predviđena neka druga, kvalifikovana većina.

Ako skupština opštine propusti da odluči o ostavci, odnosno donese odgovarajuću odluku, u tom slučaju je dozvoljena žalba Upravnom sudu, kako je to propisano članom 49. stav 2. Zakona o lokalnim izborima.