Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeČlanom 173. stav 2. i 3. Zakona o prekršajima propisan je Model - obrazac za konačnost i izvršnost prekršajnog naloga. S titim u vezi, da li je dovoljan štambilj i pečat i gde se stavlja na obrascu? Da li je potrebno dodatno pojašnjenje kroz propratni akt? Postoji li obrazac za izvod iz računa za plaćanje novčane kazne po prekršajnom nalogu i ko ga izdaje ? Da li se račun za neplaćenu novčanu kaznu dostavlja prekršajnom sudu sa nalogom ili ne mora ako ima štambilj konačnosti?
Članom 173. st. 2 i 3. Zakona o prekršajima (ZOP) propisano je da ako lice protiv koga je izdat prekršajni nalog u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga ne plati izrečenu kaznu ili ne podnese zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu, smatraće se da je prihvatilo odgovornost propuštanjem, a prekršajni nalog će postati konačan i izvršan. U tom slučaju, prekršajni nalog sa konstatacijom konačnosti i zabeleškom da novčana kazna nije plaćena ovlašćeni organ dostavlja nadležnom prekršajnom sudu da izrečenu novčanu kaznu unese u registar i sprovede postupak izvršenja u skladu sa zakonom.
Sadržina prekršajnog naloga propisana je odredbama člana 170. Zakona o prekršajima, a njegova forma Pravilnikom o obrascu prekršajnog naloga („Službeni glasnik RS”, broj 13/14). Pravilnik propisuje izgled i sadržinu prekršajnog naloga, dok izgled zabeleške o konačnosti naloga i konstataciji da li je nalog plaćen, nije propisan.
Konstatacija konačnosti i zabeleška da li je novčana kazna plaćena stavlja se na vidnom mestu na kopiji prekršajnog naloga, pa je za to većina izdavalaca prekršajnih naloga-inspekcija izradila štambilj u koji upisuje podatke, potpisuje i overava pečatom.
Prekršajni nalog sa konstatacijom konačnosti i zabeleškom da li je novčana kazna plaćena dostavlja se nadležnom prekršajnom sudu. Zakon ne propisuje obavezu da se nalog dostavlja uz drugi akt, ali u praksi, radi preciznosti i prglednosti, nalog se dostavlja u prilogu dopisa u kojem se naznačava da se dostavlja ne/plaćeni prekršajni nalog uz navođenje neophodnih podataka.
Model štambilja i dopisa dat je u Vodiču za kažnjiva dela u inspekcijskom nadzoru.pdf (pogeldaj i preuzmi)
Pre nego što dostavi konačan prekršajni nalog sudu, lice koje ga je izdalo utvrđuje da li je nalog plaćen ili ne, pribavljanjem dokaza o tome od organizacione jedinice nadležne za javne prihode, na način koji međusobno urede odnosne organizacione jedinice (dnevno ili periodično dostavljanje podataka ili uvid u uplatni račun ako za to postoje mogućnosti).
U deo prekršajnog naloga koji se odnosi na podatke od značaja za uplatu izrečene kazne, obavezno se unose podaci o tome u korist kog budžeta se vrši uplata, uplatni račun i poziv na broj. (Računi za plaćanje novčanih kazni po prekršajnom nalogu određeni su Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa. Istim pravilnikom, u članu 13, definisana je struktura elementa poziv na broj odobrenja). Samim tim, dostavljanjem prekršajnog naloga prekršajnom sudu, dostavljaju se i podaci o broju računa i pozivu na broj za uplatu .
Kada je reč o odbijnju potpisivanja prekršajnog naloga potrebno je imati u vidu član 172. Zakona o prekršajima, koji uređuje dostavljanje prekršajnog naloga. Način dostavljanja prekršajnog naloga zavisi od okolnosti da li je lice kojem se izdaje prekršajni nalog prisutno ili odsutno.
Kada je lice za koje se smatra da je učinilo prekršaj prisutno, prekršajni nalog se uručuje u momentu otkrivanja prekršaja. Tada lice protiv koga je izdat prekršajni nalog svojim potpisom na odgovarajućem mestu u nalogu potvrđuje njegov prijem (član 172. stav 2. ZOP-a). Ako to lice odbije da primi nalog, odnosno da svojim potpisom potvrdi njegov prijem, službeno lice (inspektor) će ga upozoriti na posledice odbijanja prijema, uneti u nalog zabelešku o odbijanju prijema, dan i čas kada je prijem odbijen čime se smatra da je prekršajni nalog uručen (član 172. stav 2. ZOP-a). Zabeleška o odbijanju prijema se unosi u deo naloga koji glasi: „Zabeleška službenog lica”.
Saglasno navedenim odredbama, odbijanje lica da primi nalog, odnosno da svojim potpisom potvrdi prijem naloga, ne sprečava inspektora da prekršajni nalog sa zabeleškom o odbijanju prijema, po nastupanju konačnosti, dostavi prekršajnom sudu.
Dostavljanje prekršajnog naloga putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa vrši se odsutnom licu, ali i licu koje je bilo prisutno u vreme vršenja inspekcijskog nadzora, ali okolnosti otkrivanja i priroda prekršaja zahtevaju da se nalog dostavi naknadno poštom ili preko dostavne službe. Ovo je čest slučaj u praksi kada zbog prirode ili složenosti prekršaja inspektor nema još uvek sve činjenice i podatke neophodne za izdavanje prekršajnog naloga. To može biti slučaj i kad prisutno lice napusti mesto izvršenja prekršaja. U ovom slučaju dostavljanje se vrši u skladu sa odredbama o dostavljanju iz zakona koji uređuje opšti upravni postupak (član 172. stav 5. ZOP-a).
Da li je moguće radno mesto popuniti putem internog ili javnog konkursa pre donošenja novog pravilnika usklađenog sa izmenama i dopunama Zakona?
Član 7. stav 1 Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji govori o sadržini oglasa o internom konkursu, kaže da se u oglasu o internom konkursu za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta navode podaci o: organu, organizaciji ili službi, uslovima za rad na radnom mestu, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na interni konkurs, imenu i prezimenu lica zaduženog za davanje obaveštenja o internom konkursu, adresi na koju se podnose prijave, datumu oglašavanja, dokazima koji se prilažu uz prijavu, mestu, danu i vremenu kada će se obaviti provera stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku.
Član 13. stav 1 iste Uredbe, koji govori o sadržini oglasa o javnom konkursu, kaže da oglas o javnom konkursu sadrži podatke o: radnom mestu preuzete iz Pravilnika i uslovima za zaposlenje na radnom mestu kao i stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na javni konkurs, telefon i ime osobe zadužene za davanje dodatnih obaveštenja o javnom konkursu, adresi na koju se prijave podnose kao i podatke o dokazima koji se podnose i pribavljaju uz prijavu.
Iz navedenih odredbi proizilazi da je preduslov za raspisivanje oglasa internog i javnog konkursa da se odrede kompetencije za radno mesto za koje se raspisuju ovi oglasi, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS i Uredbom o određivanju kompetencija za rad službenika u organima AP i JLS.
U skladu sa članom 47. stav 5 Zakona o zaposlenima u AP i JLS radna mesta službenika, uslovi za rad na njima, potrebne kompetencije i broj službenika određuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Kompetencije za radno mesto utvrđene u obrascu kompetencija čine sastavni deo pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, u skladu sa članom 35. Uredbe o određivanju kompetencija za rad službenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.
Na koji način se vrši odabir profesionalnog upravnika? Ukoliko je potrebno da službeno lice odabere upravnika sa liste profesionalnih upravnika, naravno vodeći računa o teritorijalnoj udaljenosti, ako na teritoriji JLS nema registrovanih profesionalnih upravnika, da li je potrebno prethodno pribaviti saglasnost profesionalnog upravnika koga smo odabrali ili je dovoljno doneti rešenje koje se dostavlja odabranom profesionalnom upravniku?
Postupak uvođenja prinudne uprave vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.
Odabir profesionalnog upravnika sa liste ovlašćenih profesionalnih upravnika koji vodi Privredna komora Srbije vrši lice koje sprovodi postupak uvođenja prinudne uprave.
Iako zakon ne propisuje ovaj postupak, iz prakse drugih lokalnih samouprava nam se čini da je bolje obaviti preliminarni razgovor sa profesionalnim upravnikom pre dostavljanja rešenja. Pribavljanje pismene saglasnosti upravnika nije predviđeno.
Da li je u smislu odredbi člana 133đ i 133e Zakona o zaposlenima u AP i JLS moguć trajni premeštaj službenika (koji ispunjava uslove za napredovanje u pogledu ocena) sa izvršilačkog radnog mesta koje je razvrstano u zvanje savetnik na radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice koje je razvrstano u zvanje samostalni savetnik?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
S obzirom na navedeno, kada lice ispunjava uslove za napredovanje a radno mesto na koje se trajno premešta ili raspoređuje je rukovodeće radno mesto u neposredno višem zvanju u odnosu na zvanje u kojem službenik trenutno, radi se o jednom napredovanju.
Pojavio se problem kako izabrati najpovoljnijeg ponuđača kao korisnika javne površine kroz postupak oglašavanja, tj. bez neposrednog davanja javne površine na korišćenje radi postavljanja kioska i pokretnih tezgi. Da li se javnim oglasom može predvideti početni iznos vrednosti prava na lokaciju koji bi najpovoljniji ponuđač tj. ponuđač sa najviše ponuđenim iznosom za pravo na lokaciju platio nezavisno od plaćanja naknade za korišćenje javne površine?
Postavljanje i uklanjanje objekata privremenog karaktera uređeno je članom 146. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09...52/21), a u okviru poglavlja 11. Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola. U skladu sa istim članom stavovima 1. i 2. propisano je:
„Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.
Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.“
U smislu postavljenog pitanja, odredbe Zakona o planiranju i izgradnji ne ukazuju posebno na utvrđivanje iznosa vrednosti prava na lokaciju (naknade u postupku dobijanja prava na postavljanje manjih montažnih objekata u postupku javnog nadmetanja i sl.).
Naknade za korišćenje javnih površina uređene su odredbama članova 236. – 242. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara („Sl. glasnik RS“, br. 95/18... 5/21 - dop. usklađenih din. izn.).
Članom 236. ovog zakona taksativno su navedene vrste naknada za korišćenje javne površine, i to:
Nadalje, u skladu sa članom 239. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, najviši iznos naknade za korišćenje javne površine propisan je u Prilogu 12. ovog zakona.
Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja prostora, zona u kojoj se nalazi prostor koji se koristi, ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, kao i tehničko-upotrebne karakteristike objekta, ukoliko se javna površina koristi za postavljanje objekata.
Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje se visina naknade u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu koji utvrđuje obavezu plaćanja naknade.
U skladu sa članom 240. utvrđivanje naknade za korišćenje javne površine vrši se prema površini korišćenog prostora, srazmerno vremenu korišćenja tog prostora ili prema tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta.
Naknadu iz ovog člana, utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda rešenjem.
Obaveznik naknade dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15. u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Napominjemo da su se do 31.12.2018. godine za korišćenje javnih površina plaćale lokalne komunalne takse.
Shodno navedenom, jedinica lokalne samouprave u skladu sa različitim zakonima ima nadležnost da posebnim aktima uređuje uslove za postavljanje privremenih objekata (npr. pravo učešća, prijava na konkurs, rok za prijavljivanje), donosi plan postavljanja privremenih objekata, određuje lokacije koje se daju na korišćenje za određene namene, kriterijume za odabir korisnika - pri čemu ovi postupci nisu u nadležnosti lokalne poreske administracije, kao i visinu naknada za korišćenje javnih površina – koje se utvrđuju rešenjima LPA i plaćaju u mesečnim iznosima.
Primenljivi zakoni nisu eksplicitni u pogledu razdvajanja postupaka, odnosnih plaćanja/finansijskih obaveza korisnika, ili međusobnog odnosa postupaka koji se sa jedne strane odnose na sticanje prava za korišćenje javne površine, a sa druge strane na samo korišćenje javne površine. Kada se posmatra postupanje lokalnih samouprava, situacija se razlikuje u zavisnosti od važenja lokalnih akata i ugovornih odnosa koji su po njima nastali. U ovom pogledu može se konstatovati potreba za dodatnim tumačenjem propisa od strane nadležnih institucija.
U trenutnoj postavci regulatornog okvira, smatramo da je ispravno postupati striktno u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006,… 99/2021 - usklađeni din. izn. i 111/2021 - dr. zakon) koji u članu 6. propisuje da jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji – koji su taksativno pobrojani, a među njima i naknade za korišćenje javnih dobara, u skladu sa zakonom i druge naknade u skladu sa zakonom.
Polazeći od navedenih odredbi, proizilazi da uslov za uvođenje prihoda u formi (jednokratne) naknade u vezi sa pravom na lokaciju – ne postoji, odnosno isti nije predviđen posebnim zakonom. Stoga nema ni osnova da JLS predvidi takvu naknadu/plaćanje/prihod lokalnim aktima (u nekim uporedivim slučajevima konstatujemo postojanje Rešenja Upravnog suda koji je takve akte JLS oglasio neustavnim).