Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je obaveza da se lokalni akti objavljuju u službenom glasniku ili može u službenom listu JLS?
Statuti i opšti akti JLS objavljuju se u lokalnom službenom glasilu (član 196. stav 3. Ustava), što je uslov za njihovo stupanje na snagu.
Za razliku od ovih akata, akti koje JLS donosi na osnovu poveravanja, objavljuju se u „Službenom glasniku RS“, što je u ovom slučaju uslov za njihovo stupanje na snagu.
Koji su akti po poveravanju a koje donosi lokalna samouprava?
To su akti koje na osnovu izričito datog ovlašćenja sadržanog u zakonu kojim se poveravaju poslovi JLS, donosi skupština JLS, objavljuju se u „Službenom glasniku RS“, a donose se po posebnom, zakonom propisanom postupku. Ovi akti su sastavni deo državnog prava.
Primer takvog akta je odluka o određivanju matičnih područja, koja je doneta u najvećem broju JLS.
Prema Zakonu o državnoj upravi, JLS može donositi opšte akte iz nadležnosti organa državne uprave, koji po prirodi i nazivu moraju odgovarati propisima koje donose organi državne uprave, dakle u formi pravilnika, uputstva ili naredbe.
Koji aktom se utvrđuje predlog? Praksa je da gradsko/opštinsko veće Zaključkom utvrđuje predlog Odluke i isti upućuje odbornicima na razmatarnje i usvajanje u datom tekstu. Ako to nije zaključak koji je onda akt?
Moguće je, ali nije nužno da opštinsko/gradsko veće utvrđuje predlog odluke i drugog opšteg akta posebnim zaključkom.
Predlog odluke utvrđen je kada ga opštinsko/gradsko veće glasanjem usvoji u datom tekstu, što se u zapisniku konstatuje. Tako utvrđen predlog odluke može se dostaviti skupštini na usvajanje uz propratno pismo u kojem se navodi činjenica da je utvrđen predlog odluke i datum održavanja sednice na kojoj je predlog utvrđen.
U svakom slučaju, način utvrđivanja predloga odluke trebalo bi da bude uređen poslovnikom veća, pa svaka JLS treba da postupa u skladu sa tim aktom i ustaljenom praksom u toj JLS.
Da li se ishodovanje prethodne saglasnosti na odluku (a traži se zakonom da se ishoduje prethodna saglasnost pre donosenja skupštinske odluke) vrši pre usvajanja od strane gradskog veća? U slučaju da se ne dobije prethodna saglasnost a odluka je upućena na gradsko veće, kako se postupa dalje?
Ako je zakonom predviđeno da se određena odluka JLS donosi po prethodno pribavljenoj saglasnosti nadležnog organa, to znači da se predlog te odluke ne može uputiti skupštini, odnosno da skupština o tom aktu ne može odlučivati niti doneti odluku, bez te saglasnosti. Podsećamo da preambula akta koji se donosi po prethodno pribavljenoj saglasnosti drugog organa, treba da sadrži i naziv organa koji je dao saglasnost, kao i naznaku o datoj saglasnosti.
Saglasnost nadležnog organa pribavlja se na tekst u formi predloga odluke (sa nepotpunom preambulom), a pribavlja se pre upućivanja predloga odluke na skupštinu.
Ukoliko nadležni organ odbije saglasnost na predlog te odluke, iz razloga koji bi trebalo da budu obrazloženi i sa predlogom kako uočene nedostatke treba otkloniti, predlagač odluke će vratiti tekst odluke obrađivaču na doradu, odnosno promenu odluke u skladu sa predlozima organa nadležnog za davanje saglasnosti. Nakon dobijanja tražene saglasnosti, opštinsko/gradsko veće utvrđuje konačan tekst predloga koji (zajedno sa datom saglasnošću) dostavlja skupštini na usvajanje.
Preporuka je da se već u postupku izrade takve odluke ostvari saradnja se nadležnim organom, kako bi se izbegle ovakve situacije.
Da li rešenja o obrazovanju i imenovanju radnih tela skupstine opštine treba da imaju obrazloženje?
Mišljenja smo da sva pomenuta rešenja treba da sadrže obrazloženje.
Akt o izboru, imenovanju, postavljenju ili razrešenju ima karakter upravnog akta, a samim tim mora da sadrži obrazloženje. Akt o obrazovanju radnog tela skupštine donosi se u formi odluke i kao i svaki drugi opšti akt, mora da bude obrazložen. Akt o imenovanju članova radnih tela skupštine JLS, koji se donosi u formi rešenja, takođe treba da sadrži obrazloženje razloga zbog kojih se određena lica imenovana, naročito u slučajevima imenovanja tih lica nakon sprovedenog javnog konkursa.
Podsećamo da su akti o izboru ili razrešenju dugi niz godina donošeni u formi odluke i prema ranijim pravnim stavovima Vrhovnog suda, nisu predstavljali pravni/upravni akt već akt političkog karaktera. Uspostavljanjem Upravnog suda i njegovom nadležnošću da odlučuje o svim pojedinačnim aktima u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita, sudska praksa je utvrdila stav da se radi o upravnom aktu i da se izbor i razrešenje utvrđuje rešenjem, sa svim obaveznim elementima rešenja koje utvrđuje Zakon o opštem upravnom postupku.