Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се, према одредбама члана 141. Закона о запосленима у АП и ЈЛС комисији може поверити само вођење поступка, уз задржавање надлежности за овлашћено лице послодавца да утврди одговорност и изрекне мере по окончаном поступку?
Сходно чл. 141. Закона о запосленима у АП и ЈЛС послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере.
Послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности.
Послодавац је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак у случајевима теже повреде дужности из радног односа.
На основу овог члана се закључује да комисија води и одлучује о дисциплинској одговорности, а да је послодавац тај који изриче меру. Дакле, на вођење поступка се надовезује утврђивање одговорности од стране комисије, али не и изрицање мере.
Да ли у случају теже повреде дужности из радног односа дисциплинска комисија мора само да води поступак или је увек и у обавези да утврди одговорност и изрекне меру?
Чланом 141. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере.
Послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности.
Послодавац је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак у случајевима теже повреде дужности из радног односа.
Дакле, у случају теже повреде дужности из радног односа обавеза послодавца је да образује дисциплинску комисију. Комисија у овом случају спроводи поступак и кроз њега утврђује одговорност, али је послодавац тај који изриче одговарајућу меру.
Да ли лице које има засновани радни однос на неодређено време у Градској управи има право на мироване радног односа у ЈЛС, уколико након ступања на снагу Закона о запосленима у АП и ЈЛС буде изабрано за помоцника градоначелника?
Сходно члану 58. Закона о локалној самоуправи статутом општине може се предвидети да се у општинској управи постављају помоћници председника општине за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.).
Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове утврђене актом о организацији општинске управе.
Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине.
У општинској управи може бити постављено највише три помоћника председника општине.
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време), између осталих разлога, и на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Сходно чл. 79. Закона о раду запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.
Запослени коме мирују права и обавезе има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца.
Чланом 12. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано:
“Даном избора, именовања, односно постављења, функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца код кога је био у радном односу до избора, именовања, односно постављења на функцију.
Функционер коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана, има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције, врати на рад код послодавца.
Уколико је функционеру пре избора, именовања, односно постављења, послодавац била аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, права и обавезе из става 1. овог члана, мирују у органу, служби или организацији у којој је био распоређен на извршилачком радном месту, до избора, именовања, односно постављења на функцију.
Уколико функционер није у могућности да се врати на рад код послодавца због укидања органа, службе или организације, функционер из става 3. овог члана, има право да се врати на рад код послодавца у орган, службу, односно организацију која је преузела послове укинутог органа, службе, односно организације”.
С обзиром на наведене одредбе члана 58. Закона о локалној самоуправи лицима која су постављена за помоћнике председника општина мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада.
Какав је правни статус лица у кабинету Председника општине након престанка радног односа?
Сходно члану 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време), између осталих разлога, и на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Истим чланом је прописано да се радни однос на одређено време из наведеног разлога заснива без јавног конкурса, као и да радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.
Дакле, истеком трајања лицима у кабинету, напросто, престаје радни однос и не постоје друге, посебне, обавезе послодавца према лицима која су засновала радни однос у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине.
Да ли чланови комисије за спровођење јавног конкурса морају да буду искључиво чланови општинског већа?
Сходно чл. 173. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе жалбену комисију образује Веће.
На основу члана 178. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци. Чланови жалбених комисија имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Веће.
Дакле, висину накнаде за рад чланова комисије одређује веће и жалбену комисију образује веће, али не из сопствених редова.
Како поставити циљеве запосленима, који су примљени на једно радно место, а раде на потпуно другим пословима, који нису у опису тог радног места?
Распоређивање службеника се спроводи у складу са правилником о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са Законом и пратећим подзаконским актима.
Сходно чл. 3. Уредбе о оцењивању државних службеника државни службеник оцењује се за период од 1. јануара до 31. децембра (у даљем тексту: период за оцењивање), с тим што се резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују квартално.
На основу чл. 6. наведене Уредбе државном службенику који подлеже оцењивању утврђује се за сваки период за оцењивање највише пет радних циљева. Радни циљеви морају да произлазе из описа и сврхе радног места, да буду остварљиви и мерљиви и да имају реалне рокове.
Дакле, законом и подзаконским актима није дата могућност пријема у радни однос односно распоређивања службеника на једно радно место, а обављање послова другог радног места.
Најзад, радни циљеви произилазе из описа и сврхе радног места на које је службеник распоређен и другачије утврђивање циљева није у складу са наведеним прописима.
Да ли се помоћницима председника општине утврђују звања?
Чланом 58. Закона о локалној самоуправи је прописано да се статутом општине може предвидети да се у општинској управи постављају помоћници председника општине за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.).
Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине.
Сходно чл. 59. Закона о запосленима у АП и ЈЛС извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.
С обзиром на наведено, места помоћника председника општине се не могу сматрати извршилачким радним местима, па се, стога, помоћницима председника општине не утврђују звања.
Ко доноси решења о распоређивању за службенике који заснивају радни однос на одређено време у кабинету председника општине?
Сходно чл. 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Чланом 3. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника АП и ЈЛС је прописано да су извршилачка радна места радна места у кабинету изабраног лица, који је посебна организациона јединица.
Будући да је кабинет председника општине посебна организациона јединица, а у оквиру општинске управе, решења о распоређивању за службенике у кабинету доносу начелник управе.
Правилником о систематизацији је предвиђено место канцеларијски послови - пословни секретар. Радно место је у оквиру максималног броја запослених. Да ли се то радно место може попунити на одређено време без конкурса?
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Радни однос на одређено време из овог разлога заснива се без јавног конкурса, а што је, такође, прописано овим чланом Закона.
Дакле, за конкретно радно место у кабинету се не спроводи јавни конкурс и заснива се радни однос на одређено време, док траје дужност изабраног лица.
С обзиром да се у поступку овењивања примењује Уредба о оцењивању државних службеника и да се само два члана Закона о запосленима у АП и ЈЛС односе на оцењивање, моје питање је шта са намештеницима, да ли се и њихов рад оцењује, с обзиром да они немају законски основ за напредовање, учешће на интерном конкурсу...?
На основу чл. 133. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеника оцењује руководилац покрајинског органа, начелник управе, односно руководилац који руководи организацијом или службом из члана 1. овог закона на основу предлога непосредног руководиоца.
Службеника на положају у покрајинском органу, организацији или служби оцењује функционер који руководи органом, организацијом или службом.
Начелника управе и заменика начелника управе оцењује градоначелник, односно председник општине или председник градске општине.
Чл. 134. истог Закона је прописано да у погледу циља и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби која нису уређена овим законом, сходно се примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника.
Дакле, наведени члан Закона упућује на сходну примену Уредбе о оцењивању државних службеника.
Овом уредбом уређују се мерила за оцењивање и поступак оцењивања државних службеника у свим државним органима.
Из наведеног се закључује да се поступак оцењивања спроводи само за службенике, а не и за намештенике.
Да ли запослени може самим премештајем да добије више звање односно више извршилачко радно место или уколико то није могуће да ли је то изводлјиво по интерном конкурсу? За случај да ниједна од ове две опције не даје такву могућност, да ли може добити више звање тек уколико му је две године узастопно одређена оцена “нарочито се истиче”?
Чланом 20. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано “Службеник има право да напредује у служби стицањем вишег звања утврђеног овим законом и стицањем вишег платног разреда утврђених законом којим се уређују плате запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе”.
Чланом 82. Закона се прописује:
“При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс. Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс”.
Дакле, поштовањем редоследа радњи за попуњавање радних места премештај представлја прву могућност, али не и обавезу, за разлику од следеће радње и то интерног конкурса, што представлја обавезни корак.
Међутим, ни премештај, ни интерни конкурс као радње за попуњавање радних места не доводе саме по себи до стицања вишег звања, а с обзиром на одредбе чл. 84. Закона:
“На интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време код послодавца који оглашава интерни конкурс.
Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава”.
Чланом 134. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано:
“У погледу цилја и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби која нису уређена овим законом, сходно се примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника”.
Горе наведено упућује на Закон о државним службеницима и то чл. 87.:
“Државни службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место или поставлјењем на положај или виши положај, у истом или другом државном органу.
Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању, или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице у државном органу.
Државни службеник може да напредује и преласком у виши платни разред, без промене радног места, према закону којим се уређују плате у државним органима”.
Наредни значајан члан Закона о државним службеницима је члан 88., којим је прописано: “Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "нарочито се истиче" или четири пута узастопно "истиче се", ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, државни службеник који је премештен на непосредно више радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "нарочито се истиче" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство, да буде премештен на непосредно више радно место ако му опет буде одређена оцена "нарочито се истиче".
Оцене на којима је засновано напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање”.
Из наведеног се долази до заклјучка да је напредовање односно стицање вишег звања могуће уколико је запосленом најмање два пута узастопно одређена оцена "нарочито се истиче" или четири пута узастопно "истиче се".
Наше питање је да ли постоји правни основ за усвајање захтева запослених за стицање вишег звања и новог коефицијента за обрачун плата?
Сходно чл. 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, требало је да се изврши до почетка примене овог закона, дакле до 1.децембра 2016. године.
Уговори о раду са намештеницима, којима се наставлја њихов радни однос, требали су да буду заклјучени, такође, до почетка примене овог закона.
Чланом 172.истог Закона је прописано да је жалбена комисија у јединици локалне самоуправе колегијални орган који у другом степену одлучује о жалбама службеника. Далје је прописано да жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима и да је дужна да одлучи о жалби у року од 15 дана од дана њеног пријема ако овим законом није друкчије одређено.
Против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор.
С друге стране, немштеници, уколико сматрају да им је повређено неко право, могу да покрену спор пред надлежним судом, а сходно Закону о раду.
Дакле, прописано је да се до 1. децембра 2016. године изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима и да се са намештеницима заклјуче уговори о раду, што далје значи да се не поступа по захтевим запослених за стицање виших звања односно коефицијената, већ је реч о законској обавези да се распоређивање изврши. Уколико службеници или намештеници сматрају да им је повређено неко право подносе жалбу жалбеној комисији односно покрећу спор пред надлежним судом.
Сходно члану 20. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник има право да напредује у служби стицањем вишег звања утврђеног овим законом и стицањем вишег платног разреда утврђених законом којим се уређују плате запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе, али ће се одредбе члана 20. које се односе на напредовање у платне разреде примењивати по доношењу прописа којим ће се уредити платни разреди за запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.