Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли можете да нам објасните поступак пријема запосленог на одређено време због повећаног обима посла у јединицама локалне самоуправе? Како се формално утврђује да постојећи број запослених не може да изврши послове?
Сходно члану 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године.
У контексту Закона о запосленима у АП и ЈЛС неопходно је поступати у складу са одредбама чл. 76., којим је прописано да се кадровски план састоји од приказа броја запослених према радним местима и звањима, броја запослених са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се доноси Кадровски план, број приправника чији се пријем планира и број запослених чији се пријем у радни однос на одређено време планира у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине као и у кабинету градоначелника, председника општине, односно председника градске општине или због повећања обима посла. Дакле, број запослених на одређено време због повећаног обима посла мора бити планиран и исказан у кадровском плану. Закон о запосленима у АП и ЈЛС не прописује начин за формално утврђивање чињенице да постојећи број запослених не може да изврши послове односно да постоји повећан обим посла, већ се препушта слободи ЈЛС и њеној организацији рада, уз поштовање наведних одредби Закона о запосленима у АП и ЈЛС, као и других прописа, у првом реду Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.
Да ли чланови Жалбене комисије који су запослени у Општинској управи имају право као и остали чланови ван управе на накнаду за свој рад , коју утврди Општинско веће?
Да ли се за попуњавање радних места на одређено време у Кабинету председника градске општине (члан 70 став 1 тачка 5 Закона о запосленима у АП и ЈЛС) мора тражити сагласност Комисије за давање сагласности за ново запошлјавање и додатно радно ангажовање и ако је број у оквиру 10% од броја запослених на неодређено време?
Сходно члану 10. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору укупан број запослених на одређено време, због привремено повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, заклјучених непосредно или преко омладинске или студентске задруге и лица ангажованих по другим основима не може бити већи од 10% броја запослених на неодређено време код организационог облика. Уколико је наведени услов испуњен није потребно давање сагласности за заснивање радног односа на одређено време.
Да ли запослени који ради са пуним радним временом у јавном предузећу или на универзитету може да обавлја послове помоћника градоначелника по уговору о допунском раду и под којим условима?
Чланом 71. Закона о запосленима у АП И ЈЛС је прописано да се радни однос са непуним радним временом може засновати са лицем које није у радном односу или које је у радном односу са непуним радним временом уз испуњење следећих услова:
1) да обим послова не захтева ангажовање запосленог у току пуног радног времена;
2) да укупно радно време лица не прелази пуно радно време утврђено општим прописима о раду.
Закон о раду у чл. 51. прописује:
“Пуно радно време износи 40 часова неделјно, ако овим законом није друкчије одређено”.
Одредбе о допунском раду из чл. 202. Закона о раду предвиђају да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да заклјучи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена.
Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада.
Најзад, сходно Закону о локалној самоуправи, помоћнике председника општине поставлја и разрешава председник општине.
С обзиром на наведене одредбе, а превасходно на чињеницу да послови помоћника председника општине, Законом описани односно конкретним статутом предвиђени, по својој суштини не представлјају допунски рад, то се изводи заклјучак да за радно ангажовање помоћника председника општине не може да се заклјучи уговор о допунском раду. Поред наведеног, законодавац није ни предвидео могућност заклјучивања уговора са помоћницима, што онемогућава радно ангажовање на начин како је то поставлјено у питању.
Да ли помоћник градоначелника може бити ангажован без заснивања радног односа, и без надокнаде, имајући у виду да већ има радни однос на неодређено пуно радно време у приватном сектору?
Сходно члану 58. Закона о локалној самоуправи статутом општине може се предвидети да се у општинској управи поставлјају помоћници председника општине за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, полјопривреда и др.). Помоћнике председника општине поставлја и разрешава председник општине.
Чланом 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Узевши у обзир наведену одредбу долази се до заклјучка да поставлјењем од стране председника општине/градоначелника помоћници председника општине/градоначелника заснивају радни однос и то радни однос на одређено време, па би одговор на поставлјено питање био негативан.
Чланом 163. став 1. тачка 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС уређено је да службенику престаје радни однос по сили закона ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место наредног дана од протека два месеца откад је постао нераспоређен, а чл. 164. Закона да се претанак радног односа утврђује решењем, као и да против решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор. Укидањем ЈП „Дирекција за изградњу“ Арилје сви запослени су преузети у Општинску управу општине Арилје и добили решења о распоређивању, а осталима је престао радни однос по истеку два месеца од када су постали нераспоређени. Да ли се на решење о престанку радног односа у конкретном случају примењују одредбе чл. 163.ст.1 тачка 3. и чл. 164. Закона о запосленима у АП и ЈЛС односно да ли то значи да се у овом случају не може поднети приговор жалбеној комисији?
Сходно члану 163. став 1. тачка 3. службенику престаје радни однос по сили закона ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место - наредног дана од протека два месеца откад је постао нераспоређен.
О престанку радног односа по сили закона, што у претходном пасусу описана ситуација јесте, послодавац доноси решење којим утврђује разлог због кога је радни однос престао и дан кад је радни однос престао.
Против решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.
Дакле, у конкретном случају постоји могућност покретања управног спора, а жалба жалбеној комисији није допуштена.
Да ли помоћник председника општине може бити у радном односу на том радном месту са 30% радног времена, с тим што би задржао раније радно место са 100% радног времена? Питање поставлјам због различите праксе општина.
Чланом 71. Закона о запосленима у АП И ЈЛС је прописано да се радни однос са непуним радним временом може засновати са лицем које није у радном односу или које је у радном односу са непуним радним временом уз испуњење следећих услова:
1) да обим послова не захтева ангажовање запосленог у току пуног радног времена;
2) да укупно радно време лица не прелази пуно радно време утврђено општим прописима о раду.
Закон о раду у чл. 51. прописује:
“Пуно радно време износи 40 часова неделјно, ако овим законом није друкчије одређено”.
Одредбе о допунском раду из чл. 202. Закона о раду предвиђају да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да заклјучи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена.
Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада.
Најзад, сходно Закону о локалној самоуправи, помоћнике председника општине поставлја и разрешава председник општине.
С обзиром на наведене одредбе, а превасходно на чињеницу да послови помоћника председника општине, Законом описани односно конкретним статутом предвиђени, по својој суштини не представлјају допунски рад, то се изводи заклјучак да за радно ангажовање помоћника председника општине не може да се заклјучи уговор о допунском раду. Поред наведеног, законодавац није ни предвидео могућност заклјучивања уговора са помоћницима, што онемогућава радно ангажовање на начин како је то поставлјено у питању.
Поштовани, у градској општини Младеновац се до доношења новог Закона о запосленима у ап и јлс, примењивао Закон о запосленима у државним органима као посебан закон поред важећег Закона о раду. Такође, смо као lex специалис примењивали и Анекс посебног колективног уговора за државне органе. Након доношења новог Закона о запосленима у ап и јлс дотадашњи запослени су стекли статус службеника и намештеника. Како се Анекс не односи на те категорије запослених већ се на државне службенике и намештенике примењивао Посебан колективни уговор за државне органе, а не његов Анекс моје питање је да ли од сада треба као lex специалис примењивати Посебан колективни уговор. Питање је и практичне природе обзиром да рецимо у погледу дужине годишњих одмора Посебан колективни уговор даје шира права, него Анекс, а ми ускоро приступамо изради решења о годишњим одморима. Молим Вас за хитан одговор.
Чл. 1а Посебног колективног уоговора за државне органе (“Сл.гласник РС”, број 25/15 и 50/15) је прописано да се на права и обавезе из радног односа запослених у органима покрајинске аутономије и органима јединице локалне самоуправе, као и на поједина питања од значаја за учеснике овог уговора, примењују одредбе Анекса овог колективног уговора.
Чл. 1а Анекса Посебног колективног уоговора за државне органе је прописано да се Анексом Посебног колективног уговора за државне органе (у далјем тексту: Анекс), уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца.
Дакле, на запослене у АП и ЈЛС се и далје примењују одредбе Анекса Посебног колективног уоговора за државне органе.
Одлуком Скупштине града формиране су: Служба за послове Скупштине града, Служба за послове градоначелника, Служба за послове Градског већа и Канцеларија за локални економски развој и пројекте. Наведеном Одлуком прописано је да радом Службе руководи начелник службе, кога поставлја Градско веће на период од 5 година, на основу јавног конкурса, осим руководиоца Службе за послове Скупштине града којом руководи секретар Скупштине града. У ком статусу су у смислу Закона о запосленима у АП и ЈЛС наведени начелници служби: функционери, службеници на положају или службеници? Да ли се начелници ових служби поставлјају након спроведеног јавног конкурса?
Чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописано је да је функционер изабрано, именовано, односно поставлјено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
Сходно чл. 4. истог Закона за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине.
Чланом 48. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је утврђено да је положај радно место на коме службеник има овлашћења и одговорности у вези са руковођењем и усклађивањем рада органа, службе или организације аутономне покрајине, односно градске, општинске управе или управе градске општине. Ставом 3. истог члана Закона је прописано да су у јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика.
Поред наведеног, одредбама чл. 1. став 2. Закона прописано је да се одредбе овог закона сходно примењују на запослене у органима градских општина, као и службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону, с тим да се у смислу овог закона сужбама и организацијама из ст. 2. овог члана сматрају стручне службе и организације које су основане за обавлјање послова управе.
Имајући у виду напред наведено, један од цилјева Закона је обједињавање свих стручних послова у оквиру градске управе, осим када је посебним прописом предвиђено оснивање посебног организационог облика за обавлјање послова управе, али изван ње, по ком основу и постоје стручне службе или посебне организације из чл. 1. Закона. У прилог томе је и чињеница да је у предстојећој измени Закона о локалној самоуправи предложено да управа обавлја стручне и административно-техничке послове за потребе рада скупштине, већа и председника општине.
Далје, имајући у виду да је одредбама чл. 8.став 2. Закона предвиђено да се избор, именовање, поставлјење, као и разрешење функционера у ЈЛС врши у складу са посебним прописима и овим законом, статутом ЈЛС и одлукама ЈЛС којима се уређује оснивање служби и организација, указујемо да се питање статуса функционера уређује на основу посебног прописа (закона или подзаконског акта заснованог на закону) и на основу статута и одлука скупштине који представлјају опште акте којима се спроводе прописи у ЈЛС. С тим у вези, смисао ове одредбе је да се статус, број и овлашћења функционера оправдавају разлозима који су наведени у посебним прописима којима се уређују одређена питања, а који се примењују у ЈЛС (Закон о буџетском систему-буџетска инспекција, Закон о правобранилаштв-градско правобранилаштво, Закон о улагањима – Канцеларија за ЛЕР и др.). Такође, надлежност за поставлјење односно именовање руководилаца ових служби је тим конкретним прописима или експлицитно дато извршном органу ЈЛС (градоначелнику, већу) или скупштини, с тим да уколико посебан пропис то није уредио примењује се одредба Закона о локалној самоуправи (“Сл.гласник РС” бр. 129/07, 83/04-др.закон, 101/16), којом су дефинисане надлежности скупштине из чл.32. закона у смислу да слупштина може, у складу са законом, између осталог, именује и разрешава управни одбор, надзорни одбор, именује и разрешава директоре јавних предузећа, установа, организација и служби чији је оснивач и даје сагласност на њихове статуте, у складу са законом. С тим у вези, указујемо и да су одредбама чл. 46.овог закона уређене надлежности општинског, градског већа, у оквиру којих нису дефинисана и овлашћења за поставлјења односно именивања (изузев овлашћена за поставлјење начелника управе).
Имајући у виду напред наведено, мишлјења смо да све стручне службе и административно-техничке послове за потребе рада скупштине, већа и председника општине треба објединити у градској управи као делу јединственог органа управе (унутрашње организационе јединице са начелником као службеником) или у оквиру посебне управе за ове области којима би руководио начелник управе као службеник на положају, уз испуњење услова за поставлјење, односно да одлуке којима се уређује организациона структура градске управе треба ускладити са напред изнетим, посебно имајући у виду примену Закона о запосленима у АП и ЈЛС.
*мишлјење МДУЛС број 011-00-00060/2017-20
Да ли се у случају одсуства помоћника председника због коришћења породилјског боловања, који је поставлјен на одређено време у складу са одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС, може до његовог повратка поставити ново лице на исту функцију, и да ли би то у том случају било повећање броја помоћника изнад законом дозволјеног, ако је већ искоришћено право на поставлјење 3 помоћника?
Сходно чл. 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Међутим, чл. 58. Закона о локалној самоуправи је прописано да се статутом општине може предвидети да се у општинској управи поставлјају помоћници председника општине за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, полјопривреда и др.).
Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишлјења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су поставлјени и врше друге послове утврђене актом о организацији општинске управе.
Помоћнике председника општине поставлја и разрешава председник општине.
У општинској управи може бити поставлјено највише три помоћника председника општине.
Чл. 66. Закона о локалној самоуправи је прописано да у градској управи може бити поставлјено највише пет помоћника градоначелника.
Дакле, наведеним одредбама Закона о локалној самоуправи је прописан број помоћника у општинској односно градској управи, што далје значи да не постоји могућност да буде поставлјен већи број помоћника него што је Законом предвиђено, а до чега би дошло уколико би поставили другог помоћника ради замене одсутног до његовог повратка.
Да ли је Управни суд надлежан да одлучује у споровима око поставлјења и разрешења помоћника председника општине који по новом Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе има статус фунционера (заштита права по основу мандата, односно спорови око поставлјења и разрешења), и у ком року се подноси тужба?
У наведеним ситуацијама може се покренути управни спор, а у погледу рокова важе чланови 18. и 19. Закона о управним споровима, који гласе:
Тужба се подноси у року од 30 дана од дана доставлјања управног акта странци која је подноси или у законом прописаном краћем року.
Рок из става 1. овог члана важи и за орган овлашћен за подношење тужбе, ако му је управни акт доставлјен.
Ако органу овлашћеном за подношење тужбе, односно заинтересованом лицу није доставлјен управни акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана доставлјања управног акта странци.
Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у далјем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.
Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозволјена жалба, а не донесе га ни у далјем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.
Да ли су намештеници у обавези да полазу државни испит, с обзиром да члан 3. став 4. Закона о запосленима у АП и јединицама локалне самоуправе каже да је намештеник лице које заснива радни однос ради обавлјања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе и самим тим није службеник? Чланом 3. Уредбе о програму и начину полагања државног стручног испита прописује се: Државни стручни испит обавезан је да полаже државни службеник који је засновао радни однос на неодређено време, ако нема положен државни стручни испит, односно други одговарајући испит у складу са законом или се налази на пробном раду и приправник у органу из члана 1. ове уредбе (у далјем тексту: кандидат).
Члановима 131. и 132. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано:
Службеник, који је у радном односу на неодређено време дужан је да има положен државни стручни испит.
Службеник који има положен стручни испит за запослене у државним органима не полаже државни стручни испит.
Уз државни стручни испит, као услов за заснивање радног односа може се предвидети и полагање посебног стручног испита, односно другог одговарајућег испита у складу са законом.
Посебан стручни испит, осим правосудног испита, не замењује државни стручни испит.
Државни стручни испит се полаже на начин, у поступку, пред органом, односно комисијом и у роковима који су прописани актом Владе којим се уређују програм и начин полагања државног стручног испита за све државне органе.
Дакле, сходно одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС, као и Уредбе о програму и начину полагања државног стручног испита, намештеници немају обавезу полагања државног стручног испита.