Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Какав је статус лица која су радни однос засновали на одређено време према ранијем Закону о радним односима у државним органима (на 24 месеца), због повећаног обима посла, а након расписаног огласа, односно да ли је за та лица потребно доносити нова решења (обзиром да сада закон предвиђа максимално 6 месеци)?
Уколико је радни однос на одређено време заснован у складу са одредбама Закона о радним односима у државним органима и Закону о раду, због правоснажности решења о пријему у радни однос (не може се изјавити жалба нити покренути управни спор, а може се поништити, укинути или изменити само у случајевима који су предвиђени законом), правне сигурности и стечених права запослених по ранијим прописима (под условом да испуњавају све посебне услове радног места), и далје остају у том статусу до истека времена, односно рока на који су засновали радни однос на одређено време. Од почетка примене Закона о запосленима у аутономним покраинама и јединицама локалне самоуправе радни однос на одређено време вршиће се у складу са одредбама овог закона.
Да ли се изузетак који се односи на органе аутономне покрајине и град Београд, у којима поред осталих звања, постоји и звање вишег саветника, прописан чланом 59. Став 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, односи и на градске општине а све узимајући у обзир члан 6. Закона о главном граду и Статут града Београда којим су општине формиране као градске општине?
Члан 59. Закона о запосленима у АП и ЈЛС гласи: „Извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад. Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт. Изузетно од става 3. овог члана, у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник“.
Дакле, наведени изузетак се односи на град Београд, али не и на градске општине.
Да ли су запослени која обавлјају послове безбедности (при чему се мисли на безбедност и здравлје на раду и безбедност у смислу противпожарне заштите) службеници?
Да ли основна унутрашња организацона јединица може у свом саставу да има две или више ужих унутрашњих организационих јединица чији је састав такав да је руководилац једне уже унурашње организационе јединице намештеник а друге самостални саветник?
У пракси може доћи до ситуације да руководилац једне уже организационе јединице буде намештеник, а руководилац друге уже организационе јединице службеник. Чланом 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС прописано је да радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници оделјења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта.
Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Чланом 14. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС прописано је да намештеник може да руководи само оном ужом унутрашњом јединицом у којој исклјучиво раде намештеници.
Дакле, уз праћење одреби Закона и наведених уредби не постоје препреке да руководилац једне уже организационе јединице буде намештеник, а руководилац друге уже организационе јединице службеник.
Да ли у Правилнику о систематизацији радних места треба систематизовати радно место за матичаре са средњом стручном спремом, обзиром да имамо матичаре са средњом, вишом и високом стручном спремом а мишлјење управне инспекције је да се они не могу у Правилнику наћи са посебно систематизованим радним местом (већ за њихов број треба увећати број радних места у вишој-високој стручној спреми)?
Како посебан Закон о матичним књигама уређује услове за обавлјње послова матичара и да то може бити лице које има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године (члан 11. Закона о матичним књигама), те да је чланом 89. Закона прописано да матичари и заменици матичара који на дан ступања на снагу овог закона немају високо образовање, наставлјају да обавлјају послове матичара ако положе посебан стручни испит за матичара у року од три године од дана почетка примене овог закона, то значи да није могуће да матичар са средњом стручном спремом обавлја послове матичара у звању сарадника већ ће бити распоређен у складу са стручном спремом и у одговарајућем звању (референта или вишег референта) и у односу на то звање примати плату.
У пракси имаћемо матичаре односно заменике матичара са стеченим високим образовањем од 240 ЕСПБ бодова и одређена звања у складу са тим, високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова и одређена звања у складу са тим (виши сарадник и сарадник), са вишим образовањем и одређено звање у складу са тим (млађи сарадник) и са средњим образовањем и одређена звања у складу са тим (референт и виши референт) и плате у складу са тим звањима.
Да ли и градови који имају више управа доносе јединствени правилник или свака појединачна градска управа доноси свој правилник?
Чланом 58. Закона о запосленима је прописано да се радна места и њихово разврставање по звањима уређују Правилником.
У јединицама локалне самоуправе у којима је орган управе организован у више управа за поједине области, начелник управе у оквиру које се обавлјају општи, правни или нормативни послови, припрема обједињен предлог Правилника из става овог члана, који доставлја Већу на усвајање.
Дакле, свака управа доставлја предлоге правилника за конкретну управу начелнику управе у оквиру које се обавлјају општи, правни или нормативни послови, који потом припрема обједињени предлог Правилника, а који садржи и предлоге правилника правобранилаштва, службе интерне ревизије итд., и доставлја га већу на усвајање.
Молим вас тумачење одредбе члана 4, став 3 Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуоправе, а у вези са радним местом у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, конкретно шеф кабинета (председника Скупштине АПВ), дилема је да ли је шеф кабинета службеник или функционер, с обзиром да су тачно разврстана и наведени радна места службеника на положаја у члану 7 и 8 Уредбе, те истим није обухваћен шеф кабинета , који је тренутно поставлјено лице? Ако је функцинер , да ли се наводи у правилнику у систематизацији ако руководи кабинетом као посебном организационом јединицом?
Како спровести поступак оцењивања за 2016.годину, по ком пропису?
Да ли може бити руководилац уже унутрашње јединице, шеф Одсека, у звању саветник или млађи саветник уз поштовање одредбе да радно место руководиоца не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места?
Сходно члану 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници оделјења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта. Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Да ли се и запосленим у Кабинету утврђују звања у складу са одредбама закона и уредбе или не као што смо чули да за помоћнике председника не утврђујемо звања у акту о систематизацији?
Ко одлучује о правима и обавезама из радног односа запослених на одређено време у Кабинету, ко доноси и потписује решења о заснивању радног односа на одређено време, као и решења о остваривању права на годишњи одмор?
Сходно чл. 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) и на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица, на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, док траје дужност тих лица, на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету). С обзиром да је кабинет организациона јединица у оквиру градске/општинске управе о правима и обавезама запослених у кабинету одлучује начелник управе и у том смислу доноси одговарајуће акте.