Питања и одговори

Чланом 141. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности, а да је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак у случајевима теже повреде дужности из радног односа. Међутим, Законом се не прописује да чланови дисциплинске комисије примају новчану надокнаду за свој рад.

Чланом 141. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности, а да је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак у случајевима теже повреде дужности из радног односа. Један члан дисциплинске комисије мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а један члан комисије је овлашћени представник репрезентативног синдиката. Дакле, Законом се не прописује обавеза да друга два члана дисциплинске комисије морају да буду запослени у општинској/градској управи.

Да би се дао одговор на ово питање мора се поћи од одредаба Закона о државним службеницима. Члан 92. овог Закона прописује: „Државни службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози“. Дакле, реч је о готово идентичној одредби као и члан 114. Закона о засполенима у АП и ЈЛС. Стога је најболје позвати се на судску праксу. Пресуда Врховног суда Србије, У 3137/2008 од 17.7.2008.године, у свом сижеу предвиђа да трајни премештај државног службеника на друго радно место у истом органу, мора да буде образложен деталјно и прецизно. Део образложења наведене пресуде гласи: "Правилно је тужени орган одбио жалбу тужилје налазећи да је првостепено решење законито донето од стране председника суда, овлашћеног да одлучује о премештају државних службеника због потребе рада, у смислу одредбе члана 92. у вези са чланом 90. став 1. и чланом 140. став 1. Закона о државним службеницима. Наиме, одредбом члана 92. у вези члана 90. став 1. Закона о државним службеницима је прописано да се трајни премештај државног службеника због потребе рада, а на друго одговарајуће радно место у истом државном органу, може извршити ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози. Како је у спроведеном поступку на поуздан начин утврђено да постоји потреба да се рад у парничној писарници организује премештајем државног службеника на друго радно место, због престанка радног односа два референта у тој писарници, а то радно место одговара стручној спреми и радном искуству тужилје, Врховни суд Србије је нашао да премештајем тужилје са радног места уписничар - заменик руководиоца Службе пријема, овере и ескпедиције на радно место за административно-техничке послове у Одсеку парничне писарнице, није повређен закон на њену штету." У погледу овог члана Закона очигледно се ради о дискреционој оцени. Не може се прецизно одговорити на ово питање, али је битно навести да разлози за трајњи премештај морају имати своје валјано упориште и да суд генерално неће ценити квалитет дискреционе оцене, али ће доћи до поништаја решења уколико разлози нису јасно наведени и нису објективне природе. Најзад, уколико дође до трајног премештаја мора се понајвише водити рачуна да то друго радно место буде одговарајуће.

Члан 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС гласи: „Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):

1. ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;
2. због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;
3. на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица;
4. на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, док траје дужност тих лица;
5. на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
6. ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;
7. ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време из става 1. тач. 1), 2), 3), 4) и 5) овог члана заснива се без јавног конкурса.
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит“.
Дакле, ограничење радног односа на одређено време на најдуже шест месеци у току једне календарске године важи за случај привремено повећаног обима посла. Сходно наведеном, не постоје разлози да исто лице не заснује радни однос на одређено време по неком другом од Законом прописаних основа.
Закон прописује да се радни однос може засновати на одређено време у случају привремено повећаног обима посла, у трајању од најдуже шест месеци у току календарске године. То значи да се по протеку рока од шест месеци радног односа на одређено време због привремено повећаног обима посла, за обавлјање тих послова не може поново засновати радни однос на одређено време истој у календарској години.
Међутим, у случају привремено повећаног обима друге врсте послова и на другом радном месту, нема сметњи да се у истој календарској години у којој је већ био заснован радни однос на одређено време по основу привремено повећаног обима посла, поново са истим или са другим лицем заснује радни однос на одређено време.
Сходно наведеном, не постоје разлози да исто лице поново не заснује радни однос на одређено време по неком другом од Законом прописаних основа.
Не треба заборавити на члан 76. Закона, који се односи на кадровски план, а који се састоји и од броја запослених на одређено време због повећаног обима посла. Дакле, кадровски план састоји се од приказа броја запослених према радним местима и звањима, броја запослених са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се доноси Кадровски план, број приправника чији се пријем планира и број запослених чији се пријем у радни однос на одређено време планира у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине као и у кабинету градоначелника, председника општине, односно председника градске општине или због повећања обима посла. 
Наведено значи да се за наредну годину мора планирати број запослених на одређено време због повећања обима посла.

Пре свега треба имати у виду одредбе самог Закона о запосленима у АП и ЈЛС. Конкретно, члан. 59. прописује да су звања: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.

Изузетно од наведеног, у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник. Дакле, звање вишег саветника се утврђује само у орагнима аутономне покрајине и града Београда, али не и органима других јединица локалне самоуправе.

Послодавац може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време.

Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима.

Службеник може бити преузет на радно место које је разврстано у исто, непосредно ниже или непосредно више звање.

Службеник може бити преузет на радно место разврстано у непосредно више звање уколико испуњава услове за напредовање.

У наредном периоду, јединице локалне самоуправе ће бити у могућности да организују две врсте интерних конкурса са различитим процедурама, намењене различитим врстама запослених. Наиме, интерни конкурс који се спроводи у оквиру интерног тржишта рада у јединици локалне самоуправе предвиђен је за попуњавање непопуњених радних места у организационим облицима у систему локалне самоуправе, који омогућава да запослени у једном организационом облику који има вишкове запослених или престаје са радом, могу путем интерног конкурса, засновати радни однос на непопуњеном радном месту у другом организацином облику у оквиру система једнице локалне самоуправе. Ова процедура уређена је Законом о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору ("Сл.гласник РС", бр. 17/2016) и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.

Са друге стране, интерни конкурс који се спроводи на основу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС је намењен само за службенике и то оне на извршилачким радним местима, који су запослени на неодређено време код оног послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. Ова процедура уређена је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.

Дакле, ради се о два потпуно различита поступка који имају различите цилјеве и односе се на различите врсте запослених.

Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету) и њихов број се свакако урачунава у укупан број запослених односно урачунава се у број запослених на одређено време, а тиме и у смислу одредби члана 10. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.

Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору прописано је доношење посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да се право на плату и друга примања из радног односа запослени на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона.

Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника.

Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места правобранилаштва предлаже општински/градски правобранилац. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места правобранилаштва је део обједињеног Правилника, који потом усваја Веће.

Радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником.

Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.

Извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.

Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.

Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.

Изузетно у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник.

Наведене одредбе указују да су Правилником обухваћена и радна места службеника и намештеника.

Члан 58. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописује да се радна места и њихово разврставање по звањима уређују Правилником. Истим чланом је прописано да у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, Правилник усваја Веће. Наведене одредбе су у супротности са одредбама чл. 59. Закона о локалној самоуправи, који прописује да акт о унутрашњем уређењу и систематизацији општинске управе доноси начелник уз сагласност општинског већа. Убудуће ће се примењивати одредбе члана 58 Закона о запосленима у АП и ЈЛС, у складу са начелом lex постериор дерогат леги приори, што далје значи да Правилник усваја Веће, а не даје само сагласност, као што је до сада био случај.

Члан 82. Закона о буџетском систему прописује:
“Корисници јавних средстава успостављају интерну ревизију.

За успостављање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран је руководилац корисника јавних средстава.

Интерна ревизија је организационо независна од делатности коју ревидира, није део ни једног пословног процеса, односно организационог дела организације, а у свом раду је непосредно одговорна руководиоцу корисника јавних средстава.

Функционална независност интерне ревизије се обезбеђује самосталним одлучивањем о: подручју ревизије на основу процене ризика, начину обављања ревизије и извештавању о обављеној ревизији.

Интерна ревизија на основу објективног прегледа доказа обезбеђује уверавање о адекватности и функционисању постојећих процеса управљања ризиком, контроле и управљања организацијом да ли ови процеси функционишу на предвиђен начин и омогућују остварење циљева организације.

Интерна ревизија пружа саветодавне услуге које се састоје од савета, смерница, обуке, помоћи или других услуга у циљу повећања вредности и побољшања процеса управљања датом организацијом, управљања ризицима и контроле.

Интерну ревизију обављају интерни ревизори.

Интерни ревизори у вршењу функције, примењују међународне стандарде интерне ревизије, етички кодекс интерне ревизије и принципе објективности, компетентности и интегритета.

Интерни ревизори су обавезни да чувају тајност службених и пословних података”.

У ЈЛС је прилично чест случај да се поједине службе не могу организовати, већ да послове обавља једно лице. То је посебно изражено у мањим и ЈЛС средње величине. Конкретан одговор на питање је да нема, у овом контексту, разлике у томе да ли се посао интерне ревизије обавља од стране службе или само једног запосленог.