Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је пробни рад по Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, обавезан за запослене који су засновали радни однос на одређено време у својству приправника и колико траје?
Сходно члану 72. Закона о запосленима Пробни рад је обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.
Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци.
За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.
Пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на пословима из члана 70. став 1. тач. 3) и 6) овог закона, који се односе на радна места у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица односно ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта.
С обзиром на припроду ангажовања приправника пробном раду не подлежу приправници.
Да ли је секретар скупштине општине-града изабрано или постављено лице?
Члан 28. Закона о локалној самоуправи прописује да се скупштина општине сматра конституисаном избором председника скупштине и постављењем секретара скупштине.
Члан 32. тачка 11. истог Закона прописује да скупштина поставља и разрешава секретара скупштине.
Најзад, чл. 40. Закона о локалној самоуправи предвиђа да се секретар скупштине поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице са завршеним правним факултетом, положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Дакле, на основу свих наведених одредби произилази да се секретар скупштине поставља.
У контексту Закона о запосленима у АП И ЈЛС треба напоменути да у јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, су радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика, дакле не и секретар скупштине општине.
Да ли шеф службе за интерну ревизију треба да буде распоређен у оквиру запослених или именованих (постављених) лица?
Члан 82. Закона о буџетском систему прописује:
“Корисници јавних средстава успостављају интерну ревизију.
За успостављање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран је руководилац корисника јавних средстава.
Интерна ревизија је организационо независна од делатности коју ревидира, није део ни једног пословног процеса, односно организационог дела организације, а у свом раду је непосредно одговорна руководиоцу корисника јавних средстава.
Функционална независност интерне ревизије се обезбеђује самосталним одлучивањем о: подручју ревизије на основу процене ризика, начину обављања ревизије и извештавању о обављеној ревизији.
Интерна ревизија на основу објективног прегледа доказа обезбеђује уверавање о адекватности и функционисању постојећих процеса управљања ризиком, контроле и управљања организацијом да ли ови процеси функционишу на предвиђен начин и омогућују остварење циљева организације.
Интерна ревизија пружа саветодавне услуге које се састоје од савета, смерница, обуке, помоћи или других услуга у циљу повећања вредности и побољшања процеса управљања датом организацијом, управљања ризицима и контроле.
Интерну ревизију обављају интерни ревизори.
Интерни ревизори у вршењу функције, примењују међународне стандарде интерне ревизије, етички кодекс интерне ревизије и принципе објективности, компетентности и интегритета.
Интерни ревизори су обавезни да чувају тајност службених и пословних података”.
Чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС запосленима, у смислу овог закона, сматрају се функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, заснивају радни однос ради вршења дужности, службеници и намештеници.
Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
Службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.
Намештеник је лице које заснива радни однос ради обављања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.
Из свега наведеног произилази да је шеф службе за интерну ревизију запослено лице односно службеник.
Пошто се начелник управе бира на јавном конкурсу, да ли он по новом закону има право на мировање радног односа у другом јавном предузећу из кога долази?
Службеник коме је престао рад на положају (начелник управе/заменик) протеком времена на које је постављен, подношењем писмене оставке и укидањем положаја нема право на мировање радног односа, али има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, а што је прописано чл. 54 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе.
Какав статус у градској управи као јединственом органу имају начелници постојећих управа и њихови заменици, сви изабрани на јавном конкурсу пре доношења Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе?
Даном почетка примене овог закона, лица која су постављена на основу спроведеног јавног конкурса (начелници управа и њихови заменици), а чије радно место постаје положај, могу да наставе са радом на том радном месту до протека времена на који су постављени. До протека овог времена наведена лица задржавају и право на мировање радног односа, што је и прописано чланом 198. Закона. Дакле, не постоји обавеза оглашавања јавног конкурса за службеника на положају до протека времена на који је постављен.
Да ли Веће Градске општине поставлја начелника Управе - службеника на положају на основу јавног конкурса на период од пет година како је предвиђено Законом о локалној самоуправи?
Сходно члану 46. тачка 7. Закона о локалној самоуправи Општинско веће поставлја и разрешава начелника општинске управе, односно начелнике управа за поједине области. Члан 56. истог Закона у ставу 1. прописује да начелника општинске управе, односно управе за поједине области поставлја општинско веће, на основу јавног огласа, на пет година. Дакле, ово су одредбе које ће се и надалје примењивати.
Да ли се код писања нове Одлуке о управи Градске општине можемо позивати на нов закон и уградити оне одредбе које до сада нису биле: нпр.услови за поставлјење начелника - члан 50. Закона?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ступа на снагу осмог дана од дана објавлјивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. децембра 2016. године. Наведено не важи за одредбе које се односе на стручно усавршавање и одредбе којима се уређују питања у вези са лјудским ресурсима, јер се ове одредбе примењују већ од наредног дана од ступања на снагу Закона. Поред овога, одредбе о образовању и раду жалбене комисије се примењују такође од наредног дана од дана ступања на снагу закона, што значи да жалбену комисију која одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса треба да образује општинско/градско веће.
Далја обавеза до 1. децембра 2016. године је да се изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима.
Што се тиче намештеника, са њима до наведеног датума морају да буду заклјучени уговори о раду којима се наставлја њихов радни однос.
Изузетак у погледу рока распоређивања је везан за рад на пословима у звању млађег саветника, с обзиром да овај службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.
Изузетак је везан и за рад на пословима у звању млађег сарадника, јер овај службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит.
Још конкретнији одговор на ово питање би био да је позивање на Закон о запосленима у АП и ЈЛС могућ, али уз обавезно навођење да ће се таква одлука о општинској управи примењивати од 1. децембра 2016. године.
Да ли се Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у ОУ, који ће бити донет на основу Закона о запосленима у АП и ЈЛС могу за једно радно место предвидети две алтернативне стручне спреме (службеничка места), нпр. ВИ и ВИИ? Или постоји могућност само на основу чл. 197. Закона?
За једно радно место се по правилу не могу предвидети алтернативне стручне спреме (службеничка места). Ово из разлога јер се сва службеничка радна места разврставају у звања, а свако звање има утврђене услове у погледу стручне спреме. Правилном применом Уредбе о мерилима за опис и разврставање радних места службеника би посао одређеног радног места морао да буде описан на јасан начин, а на основу описа звања из ове Уредбе, а тиме би и уједно било дефинисано службеничко звање. Дакле, други услови друго радно место. Наведено ће бити још израженије ако се буде применило правило из Закона о систему плата у јавном сектору где би било извршено вредновање свих радних места и звања тако да не постоји алтернатива у погледу услова за обавлјање послова одређеног радног места.
Поред тога, Закон о раду има карактер lex генералис закона у односу на Закон о радним односима у државним органима. Исто важи и када је реч о Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалних самоуправа. Дакле, у случају када нешто није прописано одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС примењује се Закон о раду. У конкретном случају чл. 24. Закона о раду прописује следеће:
- „Радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова (у далјем тексту: правилник).
- Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца.
- За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом.
- Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца.
- Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање запослених“.
- Сходно наведеним одредбама, правилником се само изузетно, у складу са законом, могу утврдити за рад на одређеним пословима два узастопна степена стручне спреме односно образовања.
По овом питању, дакле, никакве измене неће наступити применом Закона о запосленима у АП и ЈЛС, већ ће разлози који онемогућавају предвиђање две алтернативне стручне спреме бити још бројнији и очигледнији.
Ради правилне примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, молимо за мишлјење у вези са чланом 70.Закона, наиме да ли се лица из члана 70 став1 тачка 5 ( помоћници председника Градске општине и други запослени у Кабинету председника Градске општине на одређено време) рачунају у укупан број запослених на одређено време у смислу члана 10 Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, односно у ограничење од 10% од броја запослених на неодређено време?
Једна од дилема, у поступку примене новог Закона о запосленима у АП и ЈЛС, јесте положај помоћника који су поставлјени пре дана ступања на снагу новог закона. Одредбама члана 198. наведеног Закона уређен је положај лица која су поставлјена на основу јавног конкурса а чије радно место постаје положај као и право на мировање радног односа до истека тог периода. Одредбама члана 70. новог Закона Прописано је да радни однос заснива на одређано време на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или градске општине, док траје дужност тих изабраних лица, па су ту између осталог наведени помоћници председника. Да ли је потребно таквим лицима, пошто су актом о поставлјењу засновала радни однос по старом Закону, уколико остану да обавлјају и далје наведену функцију, издати некакав нов појединачни акт, решење,којим би се све то уредило и јасно утврдио њихов статус, пошто смо у досадашњој пракси највише проблема имали са функционерима јер је досадашњи закон то врло штуро обрађивао то ће нам ваша помоћ добро доћи?
Члан 198. Закона о запосленима у АП и ЈЛС гласи :“Даном почетка примене овог закона, лица која су поставлјена на основу спроведеног јавног конкурса, а чије радно место постаје положај, могу да наставе са радом на том радном месту до протека времена на који су поставлјени.
До протека времена из става 1. овог члана, лица чије радно место постаје положај, задржавају право на мировање радног односа“.
Цитирани члан се не односи на помоћнике председника општине/градоначелника, већ на начелнике управа и њихове заменике. За помоћнике председника општине/градоначелника се не спроводи јавни конкурс, нити њихово радно место, у складу са овим Законом, постаје положај.
Чланом 70. Закона је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) и на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету). У сваком случају и за ова лица је потебно сачинити појединачни акт којим се регулише њихов радно-правни положај.
Чланом 23 Уредбе о интерном конкурсу (“Сл.гласник РС” бр. 17/16) прописано је да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац у организационој јединици у којој се попуњава радно место, запослени који је стручан у области за коју се попуњава радно место и запослени који обавлја послове из области управлјања лјудским ресурсима. да ли то значи да ће бити више конкурсних комисија, односно ако је расписан интерни конкурс за више радних места који су у разлишитим основним организационим јединицама у градкој управи (општа управа, заштита животне средине, стамбено комунални послови...) да ли је непосредни руководилац начелник градске управе или руководилац основне организационе јединице и да ли се у сваком случају мора се мањати и други члан који је стручан за област за коју се попуњава радно место?
У наредном периоду, јединице локалне самоуправе ће бити у могућности да организују две врсте интерних конкурса са различитим процедурама, намењене различитим врстама запослених. Наиме, интерни конкурс који се спроводи у оквиру интерног тржишта рада у јединици локалне самоуправе предвиђен је за попуњавање непопуњених радних места у организационим облицима у систему локалне самоуправе, који омогућава да запослени у једном организационом облику који има вишкове запослених или престаје са радом, могу путем интерног конкурса, засновати радни однос на непопуњеном радном месту у другом организацином облику у оквиру система једнице локалне самоуправе. Ова процедура уређена је Законом о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору ("Сл.гласник РС", бр. 17/2016) и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.
Са друге стране, интерни конкурс који се спроводи на основу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС је намењен само за службенике и то оне на извршилачким радним местима, који су запослени на неодређено време код оног послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. Ова процедура уређена је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.
Дакле, ради се о два потпуно различита поступка који имају различите цилјеве и односе се на различите врсте запослених.
За питање у контексту Закона о запосленима у АП и ЈЛС потребно је осврнути се на одредбе члана 85, које гласе :” Интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана. Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавлја послове из области управлјања лјудским ресурсима”. Сходно овим одредбама конкурсну комисију именује начелник управе. Комисију чине, дакле, не начелник управе, већ начелник оделјења, шеф одсека, руководилац групе... У сваком случају, у питању је непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место. Следећи члан је службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место. Ова два члана комисије се мењају уколико је реч о интерним конкурсима за различите организационе јединице односно различите области за које се попуњава радно место. Својеврсна константа је службеник који обавлја послове из области управлјања лјудским ресурсима.
Да ли чланови жалбене комисије, које су локалне самоуправе у обавези да образују до почетка примене Закона о запосленима у АП и ЈЛС, морају да буду лица запослена у ЈЛС или то могу бити и лица која испуњавају услове за чланство у наведеној комисији а нису запослена у ЈЛС?
Сходно члану 178 Закона о запосленима у АП и ЈЛС најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци.
У погледу изузећа члана жалбене комисије је прописано да председник или члан жалбене комисије ће бити изузет од вршења дужности у појединачном жалбеном поступку уколико постоји лични интерес који он, или с њиме повезано лице, може имати у вези са одлуком у чијем доношењу учествује.
Дакле, Законом није прописано ко не може бити члан жалбене комисије, а да при том испуњава законске услове.