Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је пресудна површина собе за одређивање категорије ако остали елементи задовољавају минимум услова?
Да ли може да се промени назив категорисаног објекта, као и мејл адреса и на који начин?
Назив угоститељског објекта не може да се мења имајући у виду да је донето решење са тим називом. Уколико постоји потреба за тим, неопходно је поднети нови захтев. Измена мејл адресе за угоститељски објекат је могућа и за ову измену је потребно обратити се обрађивачу из јединице локалне самоуправе где се објекат налази. Уколико се мења мејл адреса угоститеља, потребно је креирати и нове креденцијале за приступ порталу имајући у виду да је мејл адреса уједно и корисничко име налога.
Да ли локална туристичка организација може да добије своју лозинку тј. приступне податке за портал еТуристуа?
Локалним туристичким организацијама омогућен је приступ порталу еТуриста. Потребно је да са мејла директора туристичке организације пошаљу захтев на мејл eturista@mto.gov.rs. У захтеву је потребно навести име и презиме лица које ће имати приступ порталу и његову мејл адресу.
Да ли у складу са Законом о јавној својини, а приликом доношења аката о располагању јавном својином, исти може бити усвојен од стране општинског Већа, а не, као до сада Скупштине општине?
Према одредбама члана 27. став 10. Закона о јавној својини о прибављању ствари и располагању стварима у својини јединице локалне самоуправе под условима прописаним законом, одлучује орган јединице локалне самоуправе одређен у складу са законом и статутом јединице локалне самоуправе.
Законом о локалној самоуправи ("Сл. гласник бр. 129/07, 83/14-др. закон, 101/16-др. закон, 47/18 и 111/21-др. закон) таксативно су наведене надлежности Скупштине општине, као и председника општине и Општинског већа.
Према одредби члана 46. Закона о локалној самоуправи Општинско веће:
1) предлаже статут, буџет и друге одлуке и акте које доноси скупштина.
2) непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката скупштине општине;
3) доноси одлуку о привременом финансирању у случају да скупштина општине не донесе буџет пре почетка фискалне године;
4) врши надзор над радом општинске управе, поништава или укида акте општинске управе који нису у сагласности са законом, статутом и другим општим актом или одлуком које доноси скупштина општине;
5) решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности општине;
5а) прати реализацију програма пословања и врши координацију рада јавних предузећа чији је општина оснивач;
5б) подноси тромесечни извештај о раду јавних предузећа скупштини општине, ради даљег извештавања у складу са законом којим се уређује правни положај јавних предузећа;
6) стара се о извршавању поверених надлежности из оквира права и дужности Републике, односно аутономне покрајине;
7) поставља и разрешава начелника општинске управе, односно начелнике управа за поједине области;
8) врши и друге послове, у складу са законом.
Чланом 32. став 1. тачка 20. Закона о локалној самоуправи прописано је да Скупштина општине обавља и друге послове у складу са законом, и статутом.
Тумачењем одредбе члана 46. и одредбе члана 32. Закона о локалној самоуправи долазимо до закључка да се статутом могу проширити надлежности Скупштине општине, односно да су надлежности Општинског већа такстативно побројане и не могу се прошитити статутом ЈЛС, односно да Општинско веће може имати неку додатну надлежност осим оних побројаних у члану 32. став 1. тачке 1-7. само ако је таква надлежност дата законом.
Међутим како таква надлежност није дата Законом о јавној својини органу као што је Општинско веће, мишљења смо да надлежност за прибављање и располагање непокретностима у јавној својини ЈЛС треба да остане као надлежност Скупштине општине.
Евенутално може се размислити да се надлежност за прибављање и располагање да Председнику општине који исто као и Скупштина општине може имати надлежности ширу од надлежности постављених у Закону о локалној самоуправи (члан 44. став 1. тачка 6.).
Да ли лицу које је у радном односу на неодређено време са средњом стручном спремном (виши референт), а које је у међувремену стекло 240 ЕСПБ бодова, и обавило волонтерско приправнички стаж са високом стручном спремом у трајању од једне године код другог послодавца може да се распореди на радно место за које се захтева висока стручна спрема у звање млађег саветника у истом органу?
За одговор на ово питање битне су одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) које уређују напредовање службеника. Члан 133. поменутог закона каже да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Од важности је споменути и одредбе члана 133е. истог закона, који каже да руководилац може преместити, односно распоредити на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.
Дакле, без обзира да ли испуњава услове за напредовање, службеник у звању виши референт не може напредовати у звање млађи саветник у оквиру једног напредовања јер се не ради о напредовању у непосредно више звање. Међутим, службеник може учествовати у јавном конкурсу за радно место у звању млађег саветника (уколико испуњава и друге услове прописане конкурсом), те по спроведеном јавном конкурсу, уколико буде кандидат који са најбољим резултатом испуни мерила прописана за избор, бити премештен на то радно место.
У Градској општини се покреће поступак ликвидације Јавног предузећа "Пословни простор". Све запослене преузима Управа градске општуне . Јос увек се не зна да ли ће бити у радном односу на одређено или неодређено време. Уколико буду засновали радни однос на неодређено време, да ли може да се распише интерни конкурс или мора бити јавни конкурс?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) уредио је редослед радњи приликом попуњавања извршилачког радног места и у члану 82. каже да при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега. Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа. Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс. Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.
Чланом 84. истог закона уређено је да на интерном конкурсу могу учествовати службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама код послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.
Дакле, на интерном конкурсу у органу јединице локалне самоуправе или градске општине могу учествовати само службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама те локалне самоуправе или градске општине, не и запослени у јавним предузећима чији је оснивач та локална самоуправа.
Закон о запосленима у АП и ЈЛС прокламовао је једнаку доступност радних места у органима јединице локалне самоуправе и у члану 19. каже да су при запошљавању свим кандидатима под једнаким условима доступна сва радна места. Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама, односно провери компетенција. При запошљавању води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова и број особа са инвалидитетом, одражава међу запосленима, у највећој могућој мери, структуру становништва. Из ових одредби произилази да су и запосленима у јавним предузећима под једнаким условима доступна радна места у органима локалне самоуправе, тако да они могу учествовати у јавном конкурсу уколико испуњавају услове за оглашена радна места.
Предуслови за попуњавање радних у органима јединица локалне самоуправе је да је то радно место предвиђено Правилником о организацији и систематизацији радних места и да је његово попуњавање предвиђено Кадровским планом., Такође, треба напоменути и да су Законом о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 и 118/2021 - др. закон), чланом 27к, предвиђени механизми за контролу новог запошљавања и додатног радног ангажовања код корисника буџетских средстава, то јест процедуру за добијање дозвола и сагласности за ново запошљавање.
Да ли се запослени у Општинкој управи на неодређено време може поставити на положај вршиоца дужности начелника Општинске управе без сагласности, односно против воље запосленог, односно да ли је запослени у обавези да прихвати рад на положајт?
Чланом 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника у радном односу на неодређено време који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности.
У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. Изузетно, вршилац дужности може бити постављен и ради замене службеника на положају који одсуствује са рада дуже од 30 дана, а најдуже до његовог повратка на рад. Службенику који је постављен за вршиоца дужности мирују права и обавезе из радног односа на радном месту на које је био распоређен пре постављења. По истеку рока из ст. 1, 2, 4. и 5. овог члана постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења и наставља да остварује право на плату коју је имао на том радном месту.
Дакле, за постављење вршиоца дужности начелника управе није предвиђено да се службеник сагласи са тим постављењем. Против решења Већа о постављењу вршиоца дужности начелника управе није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
Да ли представке (пријаве, иницијативе и сл.) инспекцији треба да се на писарници општинске управе заводе као вануправни предмети, а да инспектор након што утврди да је пријава основана покрене поступак по службеној дужности (формира се управни предмет по службеној дужности) или се таква представка одмах заводи као управни предмет по службеној дужности или захтеву странке?
Управни поступак и поступак инспекцијског надзора као посебан управни поступак покрећу се: захтевом странке или по службеној дужности, у складу са чланом 90. став 1. Закона о општем управном поступку поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/23) и чланом 18. став 1. Закона о инспекцијском надзору ("Службени гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018).
Представке имају дејство иницијативе за покретање поступка, а подносилац представке нема својство странке у поступку инспекцијског надзора који се покреће по службеној дужности, односно који се може покренути на основу те иницијативе, у складу са чланом 18. ст. 2. и 3. ЗоИН у вези са чланом 90. став 4. ЗУП, осим ако му се на његов захтев призна својство странке, у складу са чланом 93. ЗУП. Како представка није исто што и захтев, то се на њу не примењује управни законски режим који важи за захтев, и не може се у Писарници органа завести као захтев.
Такође је, у досадашњој инспекцијској пракси, неспорно да када инспекција разматра представку ради доношења одлуке о томе да ли ће покренути поступак инспекцијског надзора по службеној дужности или ће поступити на други начин, тада управни поступак (поступак инспекцијског надзора) није покренут, јер је правило да поступак инспекцијског надзора започиње, односно да се покреће уручењем, достављањем, односно предочавањем налога за инспекцијски надзор, предузимањем прве радње ако налог није издат односно обавештавањем о акту о покретању поступка, у складу са чланом 18. ст. 8. и 9. ЗоИН и чланом 91. став 3. ЗУП. Дакле, по пријему представке инспектор или покреће поступак или предузима друге радње (позива подносиоца представке да уреди представку; обвештава подносиоца да неће покренути поступак због незнатног ризика, уступа представку надлежном органу и о томе обавештава подносиоца представке и др). Ове радње, према нашем мишљењу, представљају управне радње у смислу члана 27. ЗУП-а и чине управну ствар према члану 2. наведеног закона, те има основа да се представка заведе као управни предмет – управно поступање.
Да ли у Одлуци о буџету за 2024. годину треба приказати активност ПА 0701-0005 Унапређење безбедности саобраћаја која се односи на реализацију активности из Програма безбедност саобраћаја и средстава од новчаних казни за прекршаје која припадају општини, иако изменама Закона сада припадају буџету Републике?
Измене Закона о безбедности саобраћаја („Сл. гласник РС“, бр. 76/2023) у којем је измењен члан 17. и 18. по којем средства од новчаних казни за прекршаје и привредне прступе предвиђене прописима о безбедности саобраћаја припадају буџету Републике Србије (примена од 01.01.2024. године), не утичу на то да ли ће се приказати приограмска активност ПА 0701-0005 Унапређење безбедности саобраћаја, већ превасходно одлука јединице локалне самоправе да ли ће финанисрати активности које имају за циљ унапређење безбедности саобараћаја.
Дакле, ако се ЈЛС одлучи да их финансира из сопствених извора, приказаће ту програмску активност, а ако не, она се неће налазити у одлуци о буџету.
Да ли службеници који су засновали радни однос на неодређено време у мају текуће године могу да буду оцењени за 2023. годину, с обзиром да је Уредбом прописан период оцењивања (1. јануар до 31. децембра 2023. ) и да се радни циљеви одређују пре почетка периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање?
Чланом 133а. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да се службеник оцењује једном у календарској години, најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину. Не оцењује се службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни службеник који је засновао радни однос на одређено време. У периоду од шест месеци из става 2. овог члана не улази време у којем је службеник био одсутан са рада због коришћења права на годишњи одмор.
Чланом 7. Уредбе о оцењивању службеника ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019) предвиђено је да се службенику који подлеже оцењивању утврђује највише пет радних циљева за сваки период за оцењивање. Радни циљеви морају да произлазе из планских и других докумената који се односе на рад органа, организације или службе, као и описа и сврхе радног места, да буду остварљиви и мерљиви и да имају реалне рокове. Даље се у члану 8. исте уредбе каже да радне циљеве утврђује оцењивач после разговора са службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање. Постављени радни циљеви уносе се, према редоследу њиховог значаја, у посебан акт који потписују оцењивач и службеник, чиме службеник потврђује да је упознат са годишњим циљевима. Примерак акта са постављеним радним циљевима оцењивач доставља унутрашњој јединици у органу, служби и организацији која је задужена за управљање људским ресурсима (у даљем тексту: јединица за управљање људским ресурсима) да би га приложила у персонални досије службеника, док по један примерак акта задржавају оцењивач и службеник.
Дакле, службенику који заснује радни однос у органу јединице локалне самоуправе ће по ступању на рад оцењивач утврдити радне циљеве, а биће оцењен за ту годину уколико је радио дуже од шест месеци, што у овој конкретној ситуацији јесте случај.
Власник објекта је уписан у Лист непокретности са употребном дозволом. На земљишту постоји висе власника и то Државна лутрија Србије као држалац са уделом, град као држалац са уделом, Република Србија својина државна са уделом и 3 приватна лица са правом коришћења и уделима. Да ли подносиоцу захтева, тј. власнику објекта може да се додели земљиште за редовну употребу објекта?
Орган градске/општинске управе надлежан за имовинско-правне послове сходно члану 70. став 10) тачка 1, 2 и 3) Закона о планирању и изградњи није надлежан за утврђивање земљишта за редовну употребу зграде у управном поступку, уколико је зграда изграђена са употребном дозволом.
У овом конкретном случају, потребно је да власник објекта у смислу члана 3. Закона о промету непокретности пред надлежним судом покрене парнични поступак.
Пре покретања парничног поступка потребно је код РГЗ-а извршити промену врсте права уписаних сопственика змљишта (из државине у право коришћења или право својине).
Да ли конкурсна комисија приликом састављања задатака за тестирање кандидата у интерном и јавном конкурсу, задатке саставља произвољно или је у обавези да испоштује методологију Министарства за државну управу и локалну самоуправу и задатке које је предложила Служба за управљања кадровима?
У складу са чланом 18. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у органима АП и ЈЛС ("Службени гласник РС", бр. 95/16 и 12/22) у изборном поступку конкурсна комисија може да оцењује само оне стручне оспособљености, знања и вештине кандидата које су наведене у огласу о конкурсу и на начин који је наведен у огласу о конкурсу. У изборном поступку за пријем приправника не може да се проверава стручна оспособљеност. Изборни поступак спроводи се писаном и/или усменом провером стручне оспособљености, знања и вештина и разговором са кандидатом. Облици писане провере могу бити: есеј и писана симулација, практичан рад и test знања. Облик усмене провере је усмена симулација.
Даље се у члану 20. исте уредбе каже да конкурсна комисија саставља три различита задатка за сваку усмену и писану проверу стручних оспособљености, знања и вештина најраније 24 сата пре почетка провере. Ако организациони облик нема одговарајуће стручњаке за област из које се писмено проверавају оспособљеност, знање и вештине, састављање задатка, као и њихова провера може да се повери стручњацима изван органа или одговарајућој организацији. Сваки задатак се израђује у онолико примерака колико има кандидата и чува у одвојеним запечаћеним ковертама.
Дакле, закључујемо да је конкурсна комисија приликом саставља задатке условљена једино одредбама Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у органима АП и ЈЛС.