Po prijemu zahteva za povraćaj ili preknjižavanje više ili pogrešno uplaćenih sredstava sa računa javnih prihoda za koje lokalna poreska administracija vodi evidenciju u poreskom računovodstvu, proveravaju se svi navodi i činjenice navedene u zahtevu kao i verodostojnost dokaza podnetih uz zahtev.

Nakon provere osnovanosti zahteva za preknjižavanje, u poreskom računovodstvu, proverava se ispravnost stanja na računima javnih prihoda, odnosno proverava se da li je preplata javnog prihoda postoji, da li su izvršena sva potrebna knjiženja i da li postoji potreba za dodatnim proveravam u postupku poreske kontrole.

U postupku obrade zahteva neophodno je voditi računa o zastarelosti prava na povraćaj ili preknjižavanje. Zastarelost počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj ili preknjiženje, što znači da je potrebno posmatratiti datum kada je nastala preplata, a ne kada je izvršena uplata. Ukoliko se utvrdi da je nastupila zastarelost prava na povraćaj ili preknjiženje, vrši se prenos preplate za koju koju je nastupila zastarelost u vanbilansnu evidenciju.

Ukoliko se utvrdi da preplata postoji, da nije nastupila zastarelost prava na povraćaj ili preknjižavanje i da je zahtev osnovan, donosi se rešenje o povraćaju ili preknjižavanju bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.  

Shodno navedenom, najpre je potrebno utvrditi da li ima zastarelosti, a zatim doneti rešenje kojim se odobrava preknjižavanje nezastarele preplate.

Smatramo da je u konkretnom slučaju potrebno doneti dva rešenja, i to: jedno rešenje kojim se utvrđuje zastarelost i vrši prenos u vanbilansnu evidenciju i drugo rešenje kojim se odobrava preplata.

Zastarelost prava na povraćaj i preknjižavanje poreza propisana je odredbama člana 114a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da pravo poreskog obveznika na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja, zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja. Lokalna poreska administracija kod postupanja po zahtevu za povraćaj ili preknjižavanje, obavezno mora da vodi računa o zastarelosti, pri čemu je važno imati u vidu da se zastarelost ne posmatra bezuslovno u odnosu na godinu kada je izvršena uplata po osnovu koje se traži povraćaj ili preknjižavanje, već u odnosu na godinu kada je obveznik stekao pravo na povraćaj ili preknjižavanje, što znači u odnosu  na godinu kada je nastala preplata.

Članom 114d. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojim je uređen prekid roka  zastarelosti, propisano je da se zastarelost prekida svakom radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju ili refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaj sporednih poreskih davanja.

Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost. Apsolutna zastarelost uređena je odredbama člana 114ž Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da pravo na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je izvršena preplata,osim ako zakonom nije drukčije propisano.

Poreska uprava, po isteku nevedenog roka uprava, po službenoj dužnosti donosi rešenje o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.

Napominjemo da se odredbe o zastoju zastarelosti odnose samo na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih davanja, a ne i na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza i povraćaja sporednih poreskih davanja. Članom 163a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji  propisano je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode preplate poreskih obveznika za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ovim zakonom.

Prenos zastarelih preplata u vanbilansnu evidenciju se vrši sa danom nastupanja zastarelosti, a ako je zastarelost nastupila u prethodnim godinama, prenos u vanbilansnu evidenciju se vrši pod 01.01. tekuće godine.

Član 12. stav 1. tačka 10 Zakona o porezima na imovinu, koji se primenjuje od 1.1.2021. godine, propisuje poresko oslobođenje za objekte obveznika koji ne vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji vodi poslovne knjige kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Prema ovoj odredbi kumulativni uslovi koji moraju biti ispunjeni za poresko oslobođenje za obveznika koji ne vodi poslovne knjige su sledeći:

• da je objekat namenjen i da se koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju
• da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu duže od 183 dana godišnje u skladu sa članom 12. stav 4. i stav 5. Zakona o porezima na imovinu.

Članom 12b Zakona o porezima na imovinu propisano je da su objekti namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 10) ovog zakona, objekti za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja i objekti za gajenje pečurki, puževa i riba. Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje utvrđuje se na osnovu dokaza. Prema članu 6b stav 8. Zakona o porezima na imovinu "pomoćnim objektima” smatraju se i ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, članom 2. stav 1. tačka 24a propisano je da se pod ekonomskim objektima podrazumevaju  objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje stoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.). Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranije od sledećih dana:

• danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona,
• danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka koriščenja,
• danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o porezima na imovinu.

Odredbom člana 10a, obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje najranijim od sledećih dana:

1. danom kojim poreskom obvezniku prestaje pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. stav 1. ovog zakona na nepokretnosti, na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona;
2. danom prestanka postojanja nepokretnosti;
3. danom početka primene zakona u skladu sa kojim je pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. stav 1. ovog zakona na koje se porez na imovinu plaćao prestalo biti predmet oporezivanja;
4. danom kojim na nepokretnosti na koju se porez plaća na pravo svojine drugo lice stekne pravo, državinu ili korišćenje iz člana 2. stav 1. tač. 2)-8) ovog zakona na koje se porez plaća u skladu sa članom 2a i članom 10. stav 7. ovog zakona.

Shodno navedenom, mogućnost korišćenja poreskog oslobođenja po članu 12. stav 1. tačka 10 Zakona o porezima na imovinu za obveznika koji ne vodi poslovne knjige, se može koristiti samo pod uslovom koji su napred navedeni, dakle da je objekat namenjen i da se koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju i da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu duže od 183 dana godišnje (član12. stav 4. i stav 5. Zakona). Imajući u vidu da, se objekti ne koriste (osim silosa) mišljenja smo da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za poresko oslobođenje po članu 12. stav 1. tačka 10 Zakona o porezima na imovinu i da je poreska obaveza nastala saglasno članu 10. Zakona o porezima na imovinu. U slučaju silosa, s obzirom da se u objektu skladišti žito (smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda čl.12b Zakona o porezima na imovinu), uslov za poresko oslobođenje je da se skladište sopstveni proizvoda (žito), odnosno da se silos ne ustupa drugom licu za skladištenje, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.

Član 146. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajanima i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17 – dr. zakon, 95/18 i 114/21) izričito navodi da službeniku kome je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena. Članom 25. istog zakona predviđeno je da službenik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima, ako žalba ovim zakonom nije izričito isključena. Dostavljanje rešenja službeniku vrši se u prostorijama organa, a ako je službenik odsutan s rada, dostavljanje se vrši poštom na adresu koju je službenik prijavio i koja se nalazi u kadrovskoj evidenciji. Ukoliko ovakvo dostavljanje nije uspelo, službeno lice sastavlja pismenu belešku. U tom slučaju rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. U skladu sa članom 171. Istog zakona propisano je da se žalba na rešenje izjavljuje u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. 

Što se tiče situacije u kojoj se zaposleni neopravdano ne pojavljuje na poslu, ukazujemo da je članom 163. stav 1. tačka 6) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona trećeg dana izostanka sa rada ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana. Kod primene člana 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave treba imati u vidu član 103. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) koji kaže da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu. Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.

Dakle, u konkretnoj situaciji licu će prestati radni odnos danom konačnosti rešenja o izricanju disciplinske mere prestanak radnog odnosa, ali ukoliko se pre konačnosti tog rešenja steknu uslovi za prestanak radnog odnosa po sili zakona usled neopravdanog izostanka sa rada najmanje tri uzastopna dana, radni odnos tom licu prestaće trećeg dana izostanka sa rada.

Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja („Sl. glasnik RS“, br. 16/2018) definiše postupak dodele sredstava i obavezuje korisnike sredstava, između ostalog, pre potpisivanja ugovora dostave izjavu o nepostojanju sukoba interesa, kao i interni akt o antikorupcijskoj politici.

Članom 11. stav 4. Uredbe propisano je da je korisnik sredstava dužan da pre sklapanja ugovora nadležnom organu dostavi izjavu da sredstva za realizaciju odobrenom programa nisu na drugi način već obezbeđena, kao i izjavu o nepostojanju sukoba interesa i interni akt o antikorupcijskoj politici. 

SKGO je u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izradio Vodič za transparentno finansiranje udruženja i drugih organizacija civilnog društva iz budžetskih sredstava lokalnih samouprava. Vodič obuhvata brojne modele akata i potrebnih izjava neophodnih za sprovođenje konkursa, dodelu sredstava i praćenje realizacije finansiranih programa.  

Jedan od modela akata, predstavlja i Model izjave o nepostojanju sukoba interesa. Prema modelu odgovorno lice korisnik sredstava – organizacije civilnog društva daje izjavu kojom potvrđuje da u vezi sa realizacijom odobrenog programa ne postoji sukob interesa, odnosno ne postoji situacija u kojoj je nepristrasno izvršenje ugovornih obaveza bilo kog lica vezanog ugovorom ugroženo zbog prilike da to lice svojom odlukom ili drugim aktivnostima učini sebi ili sa sobom povezanim licima (članovi porodice: supružnik ili vanbračni partner, dete ili roditelj)  zaposlenom, članu udruženja, pogodnost, a na štetu javnog interesa ili drugog zajedničkog interesa sa tim licem.

S tim u vezi, svaka situacija će se ceniti u odnosu na postojanje (ne)pristrasnog izvršenja ugovorih obaveza bilo kog lica vezanog ugovorom i pogodnosti koje za sebe ili sa sobom povezanih lica (članova porodice), zaposlenim ili članu udruženja može da učini, a na štetu javnog interesa ili drugog zajedničkog interesa.

Pogledaj/Preuzmi: Vodič za transparentno finansiranje OCD iz budžetskih sredstava.pdf

Bez potvrde o završetku objekta u konstruktivnom smislu ne može se podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Ako jeste podneta prijava završetka objekta u konstruktinvom smilsu,  i pored toga što je ranije, suprotno idejnom rešenju i PGD, izvršena potvrda temelja, nadležni organ ne treba da izda potvrdu o završetku objekta u konstruktivnom smislu ukoliko se geodetski snimak objekta ne slaže sa idejnim rešenjem na osnovu kojeg je potvrđen Urbanistički projekat i idejnim rešenjem koje je sastavni deo Lokacijskih uslova.

Osim toga, ukoliko bi se i podneo zahtev za upotrebnu dozvolu takav zahtev treba odbiti jer sve okolnosti ukazuju da nije izgrađen objekat za čiju izgradnju je izrađen i potvrđen Urbanistički projekat, za čiju izgradnju su pribavljeni Lokacijski uslovi, izrađen PGD i pribavljena pravnosnažna građevinska dozvola.

Ukoliko investitor podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, u tom slučaju taj zahtev treba odbaciti i uputiti investitora da ponovo izradi Urbanistički projekat i pribavi nove Lokacijske uslove sa novim idejnim rešenjem koji će se poklapati sa sadašnjom dispozicijom i gabaritom objekta.

Sastavni deo potvrđenog Urbanističkog projekta je uvek Idejno rešenje u kojem je prikazana situacija: dispozicija i gabarit objekta koji planira da se gradi. Idejno rešenje koje je sastavni deo Lokacijskih uslova je uvek identično sa Idejnim rešenjem na osnovu kojeg je potvrđen urbanistički projekat.

U toku postupka izdavanja Lokacijskih uslova prema predloženom Idejnom rešenju pribavljaju se UPP imalaca javnih ovlašćenja u skladu sa svim definisanim kapacitetima. Ukoliko u toku izgradnje objekta dođe do povećanja volumena objekta (što je ovde slučaj) onda se povećavaju i kapaciteti objekta pa u skladu sa tim i potrebe tog objekta za priključenjem na određenu infrasturkturu.

To znači da je u ovom konkretnom slučaju nije dovoljno da investitor samo izmeni ranije izdate Lokacijske uslove već i da uradi novi Urbanistički projekat sa novim idejnim rešenjem koje će se poklapati sa trenutno izvedenim stanjem, potom da pribavi nove Lokacijske uslove sa idejnim rešenjem identičnim sa novim potvrđenim Urbanističkim projektom a potom i da pribavi novu građevinsku dozvolu, izvrši novu prijavu temelja i sve tako dalje do Upotrebne dozvole.