Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли запослена којој истиче породиљско боловање у октобру и која ће након тога користити годишњи одмор, има право по закону да користи годишњи одмор за 2023. годину и да ли одмор за 2022. пропада? Да ли за породиље исто важи да стари годишњи треба да искористе до 30. јуна наредне године?
Чланом 73. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да се годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.
Дакле, уколико се запослена врати са породиљског одсуства након 30. јуна, губи право на коришћење годишњег одмора из претходне године и може користити искључиво одмор из календарске године.
Која су права запослене (која има радни однос на одређен време и тренутно користи право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета) у погледу коришћења годишњег одмора за 2023. годину, обзиром да у конкретном случају неће доћи до поновног заснивања радног односа након истека породилског одсуства и одсуства са рада ради неге детета?
Чланом 187. став 1-2. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.
Чланом 72. предвиђено је да запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос.
Дакле, у овом конкретном случају уколико запосленој истекле одсуство почетком октобра 2023. године имаће право на сразмерни део годишњег одмора за 9 месеци у 2023. години (од јануара до септембра).
Да ли приликом престанка постојања одре]еног радног места, односно његовим брисањем из Правилника о организацији и систематизацији радних места, и премештаја запосленог на новоформирано радно место са истим звањем (самостални саветник), може доћи до смањивања коефицијента запосленог који је имао до тог момента, с обзиром да се трајни премештај врши без одговорности запосленог, који је претходних година био оцењиван највишим оценама и против кога није вођен дисциплински поступак?
Чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) предвиђено је да се у случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују на одговарајућа радна места. Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања. У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања. Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и нивоу образовања и за које испуњава остале услове за рад, а ако ни такво радно место не постоји, постаје нераспоређен. Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа. Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа. Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен. У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту. У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката. У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
Дакле, службенику се може умањити плата у случају промене или доношења новог правилника ако, у складу са одредбама члана 168. закона, буде распоређен или премештен на радно место у нижем звању.
У складу са одредбама члана 104. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), који је у овом случају lex генерали, запосленима се гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца. Под радом једнаке вредности подразумева се рад за који се захтева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност.
Ако је радни однос на неодређено време заснован у јулу ове године, кад се стиче право на годишњи одмор и колико дана?
Чланом 68. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. Што се дужине годишњег одмора тиче, у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. Што се тиче запослених у јединицама локалне самоуправе, мерила за утврђивање годишњег одмора уређена су чланом 17. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Даље се у члану 72. истог закона каже да запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос.
Дакле, у овом конкретном случају лице ће стећи право да му се утврди годишњи одмор за 2023. годину након месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа, а одмор ће му се утврдити за све пуне месеце рада до краја 2023. године. На пример, ако је засновао радни однос 1. јула 2023. године и по критеријумима за утврђивање дужине годишњег одмора има право на 30 радних дана годишњег одмора у 2023. години, сразмерни део ће се утврдити за 6 месеци (јул – децембар) и имаће право на 15 радних дана (30 / 12 = 2,5; 2,5 x 6 = 15), а ако је радни однос засновао 15. јула 2023. године, сразмерни део ће се утврдити за 5 месеци (август – децембар) и имаће право на 12 радних дана годишњег одмора.
Инвеститор је поднео захтев за завршетак вишепородичног стамбеног објекта у конструктивном смислу. Објекат је изведен у габаритима и висини у складу са грађевинском дозволом и пројектом за грађевинску дозволу. Одступање од пројекта односи се на изведен базен на локацији терасе на 4. етажи, који није садржан у грађевинској дозволи и пројекту за грађевинску дозволу. Како да поступи грађевински инспектор у наведеној ситуацији? Да ли може да потврди конструкцију и наложи измену грађевинске дозволе или не може да потврди конструкцију?
Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) је чланом 142. став 1. прописано да је инвеститор дужан да обустави градњу и поднесе захтев за измену грађевинске дозволе, ако у току изградње, односно извођења радова, настану измене у односу на издату грађевинску дозволу.
Истим чланом у ставу 2. дефинисано је да се изменом у смислу става 1. овог члана сматра свако одступање од положаја, димензија, намене и облика објекта, као и других параметара и услова утврђених у грађевинској дозволи, односно изводу из пројекта.
Грађевински инспектор је, у складу са одредбама члана 176. став 1. тачка 1. Закона, овлашћен да нареди решењем обуставу радова и уклањање објекта или његовог дела, ако се објекат гради супротно грађевинској дозволи.
У складу са одредбама члана 142. став 1. тачка 2. Закона о планирању и изградњи, грађевински инспектор је овлашћен да наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана од дана уредног уручења инвеститору - за подношење захтева са уредном документацијом за измену грађевинске дозволе, ако се објекат не гради према издатој грађевинској дозволи, а ако инвеститор у остављеном року не прибави, односно не измени грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање објекта, односно његовог дела.
Законом је прописано да се решење о уклањању објекта, односно његовог дела односи и на делове објекта који нису описани у решењу о рушењу, а настали су након састављања забележбе и чине једну грађевинску целину.
На основу наведеног, мишљења смо да је у конкретном случају грађевински инспектор дужан да, најпре, обустави даље извођење радова и наложи подношење захтева за измену грађевинске дозволе, па да тек по измењеној грађевинској дозволи поступа по пријави инвеститора да је објекат завршен у конструктивном смислу.
Да ли лице које је предлагач за покретање дисциплинског поступка, може да буде и члан дисциплинске комисије у истом поступку?
Чланом 139. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) предвиђено је да дисциплински поступак покреће послодавац, на сопствену иницијативу или на предлог лица које је непосредни руководилац службенику. Дисциплински поступак покреће се писменим закључком, који се доставља службенику и на који жалба није допуштена. Сваки службеник који сазна за учињену повреду дужности из радног односа може послодавцу да поднесе иницијативу за покретање дисциплинског поступка.
Чланом 141. истог закона предвиђено је да послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере. Послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности. Послодавац је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности у случајевима теже повреде дужности из радног односа. Један члан дисциплинске комисије мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а један члан комисије је овлашћени представник синдиката коме је утврђена репрезентативност код послодавца.
Дакле, комисија се обавезно формира уколико у случајевима теже повреде дужности из радног односа, док је формирање комисије у осталим случајевима факултативно. Закон даље не поставља ограничења у смислу да предлагач поркретања дисциплинског поступка може бити именован у комисију за вођење дисциплинског поступка. Међутим, овде треба имати у виду члан 40. Закона о општем управном поступку (Сл. гласник РС", бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС), с обзиром да члан 143. став 4 Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђа да се на остала питања вођења дисциплинског поступка примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, који каже да овлашћено службено лице (у овом случају члан комисије) мора бити изузето у следећим ситуацијама:
- ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке;
- ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала;
- ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља;
- ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника;
- ако је учествовало у првостепеном поступку;
- ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору, надзорном одбору или радном или стручном телу странке;
- ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету;
- ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност.
Са понуђачем је раскинут уговор за јавну набавку радова (отворени поступак) због кашњења у извођењу радова и што је тражено повећање цене за одређене ставке. Понуђач је покренуо судски спор који је у току. Наручилац је поново покренуо поступак за радове који нису урађени и исти понуђач се јавио као најповољнији. Да ли у овом конкретном може да се одбије понуда и како?
Члан 112. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама прописује следеће:
„Наручилац може у документацији о набавци да предвиди да ће да искључи привредног субјекта из поступка јавне набавке у сваком тренутку ако:
5) утврди да привредни субјект у периоду од претходне три године од дана истека рока за подношење понуда није испуњавао обавезе из раније закључених уговора о јавној набавци или раније закљученог концесионог уговора, чија је последица била раскид тог уговора, наплата средства обезбеђења, накнада штете или др.“
Уколико је у новом поступку јавне набавке предвиђен напред наведени основ за искључење, и понуђач с ким је раније раскинут уговор је поднео понуду у том поступку, тада се може користити наведени разлог и одбити понуда.
Међутим, ако у новом поступку није предвиђен овај основ за искључење, не може се због раскида претходног уговора одбити та понуду. Мора се извршити комплетна стручна оцена понуде и утврдити постоје ли разлози за одбијање исте, а који нису везани за претходни уговор који је раскинут.
Сасвим друго питање су разлози раскида претходног уговора због чега је и покренут судски поступак (да ли је постојао основ за раскид тог уговора, да ли је захтев за повећањем цена био неоправдан и због чега, да ли је кашњење у реализацији подразумевало аутоматски раскид уговора или су биле предвиђене уговорне казне, средства обезбеђења, накнадни рок, па тек онда раскид уговора и сл.), али та околност нема утицај на нови поступак јавне набавке, будући да није дошло до пресуђења, односно није још увек познат исход тог поступка.
Да ли лице које је у градској општини распоређено на радно место послови безбедности и заштите здравља на раду мора да има положен стручни испит за обављање послова безбедности и здравља на раду у складу са чланом 71. Закона о безбедности и здрављу на раду?
Чланом 46. Закона о безбедности и здрављу на раду ("Сл. гласник РС", бр. 35/2023) предвиђено је да је послодавац дужан да организује послове безбедности и здравља на раду. Послодавац је дужан да општим актом из члана 14. овог закона, уговором о раду односно другим уговором у складу са прописом којим се уређује рад, уреди обавезе и одговорности у вези са свакодневним праћењем и контролом примене мера безбедности и здравља на раду. За обављање послова безбедности и здравља на раду послодавац је дужан да ангажује једно или више лица са којима има закључен уговор о раду, а који испуњава посебне услове у складу са овим законом (у даљем тексту: саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду). Послове безбедности и здравља на раду може да обавља лице које има положен стручни испит за обављање послова безбедности и здравља на раду и лиценцу за обављање послова саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду у складу са овим законом. Ако за послове безбедности и здравља на раду не може да одреди неког од својих запослених који испуњава услове из члана 48, односно члана 49. овог закона, послодавац, изузетно, може да ангажује правно лице или предузетника који имају лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду. У делатностима из члана 48. овог закона послодавац који запошљава, односно радно ангажује од 251 до 500 запослених је дужан да закључи уговор о раду са пуним радним временом са најмање два саветника за безбедност и здравље на раду, а послодавац који запошљава односно радно ангажује више од 500 запослених је дужан да закључи уговор о раду са пуним радним временом са најмање три саветника за безбедност и здравље на раду. У свим осталим делатностима послодавац који запошљава, односно радно ангажује више од 500 запослених је дужан да закључи уговор о раду са пуним радним временом са најмање два сарадника за безбедност и здравље на раду. Ако послодавац ангажује правно лице или предузетника који имају лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду, то правно лице, односно предузетник одређују број саветника за безбедност и здравље на раду у складу са ставом 6. овог члана.
Даље се у члану 47. истог закона каже да послове безбедности и здравља на раду из члана 50. овог закона, послодавац може да обавља сам у делатностима трговине на мало, услуга смештаја и исхране, информисања и комуникација, финансијских делатности и делатности осигурања, пословања некретнинама, стручним, научним, иновационим, административним и помоћним услужним делатностима, обавезног социјалног осигурања, образовања, уметности, забаве и рекреације, осталим услужним делатностима, ако има до 20 запослених. Послодавац из става 1. овог члана дужан је да полаже стручни испит за обављање послова безбедности и здравља на раду који прописује министар надлежан за послове рада и није дужан да има прописану лиценцу.
Члан 48. истог закона каже да је послодавац у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, дужан да за послове безбедности и здравља на раду именује саветника за безбедност и здравље на раду, односно лице које има најмање стечено високо образовање обима од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука и природно-математичких наука из области: биолошке науке, науке о заштити животне средине, физичке науке, физичко-хемијске и хемијске науке. Послодавац у делатностима здравствене и социјалне заштите, може да за послове безбедности и здравља на раду именује саветника за безбедност и здравље на раду, лице које има најмање стечено високо образовање од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама у оквиру образовно-научног поља медицинских наука. Саветник за безбедност и здравље на раду може обављати послове безбедности и здравља на раду и у делатностима из члана 47. овог закона.
У члану 49. истог закона се даље наводи да је послодавац у делатностима које нису наведене у члану 48. став 1. овог закона, уколико сам не обавља послове безбедности и здравља на раду из члана 47. став 1. овог закона, дужан да за послове безбедности и здравља на раду именује сарадника за безбедност и здравље на раду, односно лице које има најмање стечено високо образовање обима од најмање 180 ЕСПБ бодова у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука, медицинских наука или друштвено-хуманистичких наука.
Напослетку, чланом 71. истог закона је предвиђено да се за обављање послова безбедности и здравља на раду из члана 50. овог закона и послова одговорног лица полаже одговарајући стручни испит. За обављање послова координатора за безбедност и здравље на раду у фази израде пројекта и координатора за безбедност и здравље на раду у фази извођења радова организује се припрема и полаже се одговарајући стручни испит. Стручни испит из ст. 1. и 2. овог члана састоји се од општег и посебног дела и полаже се пред одговарајућим комисијама које образује министар надлежан за послове рада. Чланови комисија имају право на накнаду за свој рад. Програм и начин полагања стручног испита из ст. 1. и 2. овог члана и организовање припреме за полагање стручног испита из става 2. овог члана прописује министар надлежан за послове рада. За полагање одговарајућег стручног испита плаћа се републичка административна такса у складу са законом.
Имајући у виду наведе одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду и делатност органа јединица локалне самоуправе која је разврстана као делатност државних органа, као и број запослених у органима ЈЛС, закључујемо да јединица локалне самоуправе као послодавац не може самостално да обавља послове безбедности и здравља на раду те да треба да именује сарадника за безбедност и здравље на раду који мора да положи стручни испит у складу са законом.
Да ли запослени, на месту Начелника одељења унутар ГУ, може да оснује сопствену фирму, у форми доо, друге делатности у односу на посао који обавља?
Чланом 42. став 1. Закона о запосленима у јединицама ЛС и АП прописано је да службеник не сме да буде оснивач привредног друштва, предузећа, јавне службе, нити да се бави предузетништвом.
Дакле, начелник Одељења унутар Градске управе, не може да оснује сопствену фирму, у форми д.о.о., друге делатности у доносиу на посао који обавља.
Како озаконити објекат за који је Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај поништио решење о рушењу грађевинског инспектора, а првостепени орган није поновио поступак, јер је сматрао да је решење поништено два пута и вратио га Покрајини на одлучивање?
Закон о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС и 1/2023 - одлука УС) прописао је чланом 6. и 23, да се поступак озакоњења, може покренути:
- за објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, тако што се захтеви и пријаве за легализацију објеката поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају захтевима у смислу овог закона,
- за објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за који поступак није правноснажно окончан,
- за објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15),
- за објекат за који надлежни грађевински инспектор није донео решење о рушењу, а видљив је на сателитском снимку из 2015. године, тако што орган надлежан за послове државног премера и катастра достави обавештење о видљивости објекта на сателитском снимку органу надлежном за вођење поступка озакоњења, у складу са одредбама овог закона.
Уколико је, у конкретном случају, решење грађевинског инспектора једини доказ да се ради о објекту, тј. грађевинским радовима који могу бити предмет озакоњења, дужни сте да сачекате да се оконча поступак по жалбу на решење грађевинског инспектора, без обзира на ваше мишљење о томе како је био дужан да поступи грађевински инспектор.
До окончања другостепеног поступка и, евентуално, управног спора, ви ћете то третирати као претходно питање, које чини самосталну правну целину и за чије решавање је надлежан други орган, без чијег решења не можете одлучи о управној ствари која предмет вашег поступка, те ћете поступак озакоњења прекинути решењем док други орган не реши претходно питање. Решење о прекиду поступка ћете донети применом одредаба члана 107. и члана 100. Закон о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС).
Да ли је потребна промена намене за изградњу хладњаче, која је у сврси пољопривреде, јер према просторном плану парцела припада грађевинском реону али је у катастру регистровано као пољопривредно земљиште?
Поступак пренамене пољопривредног у грађевинско земљиште уређен је чланом 88 Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021), као и члановима 43 - 47 Закона о накнадама за коришћење јавних добара ("Сл. гласник РС", бр. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - усклађени дин. изн., 156/2020 - усклађени дин. изн., 15/2021 - доп. усклађених дин. изн. и 15/2023 - усклађени дин. изн.)
Ставом 5. члана 88. Закона о планирању и изградњи је прописано да је власник катастарске парцеле којој је промењена намена из пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, дужан да плати накнаду за промену намене земљишта пре издавања грађевинске дозволе, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште или законом којим се уређује шумско земљиште.
Члан 47. Закона о накнадама за коришћење јавних добара предвиђа изузетке од обавеза плаћања накнаде за пренамену пољопривредног земљишта у грађевинско, па се предвиђа (тачка 2) да се накнада неће плаћати код изградње економских објеката који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, а власнику је пољопривреда основна делатност и ако не поседује друго одговарајуће пољопривредно земљиште.
Чланом 2. Закона о планирању и изградњи је дефинисано да су Економски објекти - објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за гајење живине, коза, оваца и свиња, као и објекти за гајење голубова, кунића, украсне живине и птица); пратећи објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење осоке); објекти за складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви), објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви), рибњаци, кречане, ћумуране и други слични објекти на пољопривредном газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушионице и сл.).
У конкретном случају, потребно је утврдити да ли је објекат који се гради на предметној парцели (хладњача) економски објекат, односно да ли је то објекат у функцији примарне пољопривредне производње. Уколико се утврди да јесте, у том случају би било могуће применити изузетак из члана 47. Закона о накнадама, а уколико није, утврђује се обавеза плаћања накнаде у складу са Законом.
Предметна парцела по просторном плану налази се у грађевинском подручју и самим тим за потребе градње исте сходно Закону о пољопривредном земљишту, Закону о заштити земљишта, Закону о накнадама за коришћење јавних добара, као и Закону о планирању и изградњи потребно је утврдити накнаду за плаћање за промену намене. Имају регистровано пољопривредно газдинство, али то их не ослобађа од плаћања промене намене. Хладњаче не спадају у категорију објеката која би се ослобађала од плаћања. Накнада се утврђује за целу површину парцеле.
Да ли приликом спровођења поступака јавних набавки код робних марки "Цоца Цола", "Фанта", "Јацк Даниелс" " Chivas" и сл. мора да стоји одговарајући или еквивалент с обзиром да се ради о заштићеном знаку?
Члан 100. Закона о јавним набавкама прописује да техничке спецификације не могу да упућују на посебну марку или извор или одређени процес који карактерише производе или услуге које пружа одређени привредни субјект или на жигове, патенте, врсте или одређено порекло или производњу, које би за последицу имало давање предности или елиминисање одређених привредних субјеката или одређених производа, осим ако предмет уговора то оправдава.
У ставу 2. истог члана наведено је да је изузетно, упућивање на начин из става 1. дозвољено ако се предмет набавке не може довољно прецизно и разумљиво да опише, у складу са чланом 99. овог закона, при чему такво упућивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”.
Наведено значи да у случају набавки добара који имају одређени заштићени назив, производњу, бренд и сл. увек мора да буде наведено „или одговарајуће“.
То подразумева да не постоји други начин да се техничким карактеристикама опише и одреди добро које се набавља, јер уколико може, тада нема оправдања за набавку нпр. „Цоца Цоле“.