Na šestom sastanku Mreže SKGO za poljoprivredu i ruralni razvoj održanom 1. decembra u Beogradu, prisustvovalo je više od 160 predstavnika lokalnih samouprava, RRA, udruženja i ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Sastanak je otvorio pomoćnik ministra Zoran Janjatović, koji je obavestio prisutne o početku IPARD programa i merama koje će biti akreditovane. Prvi poziv za meru 1 - ulaganje u fizičku imovinu poljoprivrednih proizvođača (oprema, mehanizacija) planiran je 15. decembra 2017. godine, a u martu-aprilu 2018. godine planirana je realizacija mere 3 - Podsticaji za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvodi ribarstva.
Janjatović je istakao je da su IPARD i Nacionalni program komplementarni i da investicija koja se ne finansira kroz IPARD, može kroz Nacionalni program/APV/lokalni program, ali ne mogu paralelno podsticaji iz nacionalnog i APV/lokalnog programa za istu investiciju. Za LEADER meru, završene su informativne radionice i najavljeno je finansiranje kroz Nacionalni program od sledeće godine (izrada strategija partnerstva i projekata). Najavio je da će ruralna infrastruktura biti akreditovana u novom programskom periodu 2021. - 2028.
Struktura lokalnog budžeta je takva da je oko 80 odsto sredstava bilo usmereno za unapređenje konkurentnosti. Trebalo bi da lokalne samouprave odaberu mere koje nisu pokrivene kroz Nacionalni i APV. Npr. veće ulaganje u ruralnu infrastrukturu i ruralnu ekonomiju. Unapređenje direktne prodaje (lokalne zelene pijace, rekonstrukcija u svrhu direktnih poljoprivrednih proizvođača).
Pomoćnik ministra je izjavio da za IPARD iz Ministarstva očekuju maksimalnu podršku od lokalnih samouprava u procesu pribavljanja dokumentacije, jer je cilj da se do kraja sledeće godine iskoristi 40 miliona evra, a specifičnost IPARD-a je da potencijalni korisnik ne može ući u novu investiciju, dok stara nije završena tj. isplaćena.
Zoran Janjatović je izjavio da su PSSS obučene za IPARD, a trebalo bi i da lokalne samouprave budu u potpunosti informisane i dodao da je potrebno da se sa lokalnim samoupravama tj. sa SKGO urade informativne kampanje u vezi sa Pravilnicima, dokumentacijom, aplikacionim formularom.
Predstavnici LS su sugerisali da bude više radionica lokalnog karaktera jer su poljoprivredni proizvođači upućeni na lokalne samouprave i očekuju da dobiju sve informacije i od njih.
Slobodan Živanović, šef Grupe za programiranje mera - Sektor za ruralni razvoj MPŠV istakao je da je ukupan budžet za lokalne programe JLS bio 2,1 milijardu RSD za 2017. godinu i povećanje je za 15 odsto u odnosu na 2016. godinu, što predstavlja oko 60 miliona eura za mere ruralnog razvoja iz nacionalnog/lokalnog/APV.
Po njegovim rečima, najviše su finansirane mere za unapređenje konkurentnosti (1,2.3 i 4), a istakao je da treba obratiti pažnju u narednom periodu na kvalitet života u ruralnim područjima (ruralna infrastruktura i mladi), gde 57 odsto opština ima realizaciju preko 50 odsto.
Živanović je izjavio da postoji velika razlika između planiranog i realizovanog, što u praksi znači da 100 odsto realizacije budžeta (Gornji Milanovac, Žabalj), dok za 2-3 opštine realizacija od 103 odsto znači da nisu dobro prenete obaveze i da to se više neće tolerisati.
On je istakao da je kvalitet programa na istom nivou kao u 2015. i 2016. godini, a pitanje je da li treba da bude promenjen sistem ili ne? Da li da se radi ovako ili da se rade trogodišnji programi? Da li da se da se ukine obaveza davanja saglasnosti na lokalne programe od strane ministarstva, a da bude saglasnost na izvestaje? Možda da se napravi softver, LS dobiju sifru i unose podatke, a da ministarstvo kontroliše.
Radivoj Nadlački, specijalni savetnik ministra govorio je o razgraničenju nacionalnih mera ruralnog razvoja i IPARD II programa. Po njegovim rečima, u Nacionalnom programu su podsticaji za unapređenje konkurentnosti, za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, podsticaji za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima (ruralna infrastruktura, ekonomske aktivnosti kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima, mladi, sprovođenje aktivnosti u smislu dodavanja vrednosti kroz preradu, kao i na uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima) i podsticaji za LEADER.
Nadlački je istakao da će IPARD obuhvatiti srednja i veća gazdinstva, a manja nacionalni, lokalni i APV. Razgraničenje mera - proizvodnja mleka granične vrednosti od 20 - 300 krava (gazdinstvo može da konkuriše i sa 5 krava, ali na kraju investicije mora da ima barem 20 krava). Preko 300 krava samo za stajnjaka i obnovljive izvore energije. Za investicije RGP koja se bave proizvodnjom mesa granične mere za finansiranje iz javnih izvora su: do 20 junadi u tovu, do 150 ovaca/koza, do 30 krmača, do 100 tovljenika svinja, do 4000 pilića brojlera, a u IPARD-u 20 - 1000 junadi u tovu itd.
Predstavnici Ministarstva naveli su nekoliko stvari za lokalne programe: prva stvar je tačka 3 Programa, u kojoj se mora navesti usklađenost sa Nacionalnim programom, sa merom i kojom iz Nacionalnog programa, kao i sa IPARD merom i kojom (što do sada nije bio slučaj). Gde su navedeni korisnici na pr. fizičko lice ili pravno lice ne trebaju specifični kriterijumi jer su navedeni u tački 7 ili 8 Programa ( na pr. od 20 do 300 krava).
Predloženo je treba krenuti sa izradom Programa kada NPRR bude usvojen, mada programi mogu da se šalju i ranije kako bi Ministarstvo uradilo kontrolu, pre nego što se pošalje zvanično. U lokalnom programu mogu se naći mere koje nisu u Nacionalnom programu. Lokalne samouprave mogu da finansiraju svoje mere koje su iz šifarnika mera lokalnog programa, a ako su iz nacionalnog programa, mere onda moraju da imaju specifične kriterijume zbog IPARD programa.
Predstavnici lokalne samouprave su podsetili na inicijativu da se dozvoli da se sredstava iz zakupa poljoprivrednog zemljišta unesu u agrarni fond ili fond za poljoprivredu opštine i proširi namena. Povraćaj od 40 odsto, za opštinu Kula znači prihod preko 100 miliona dinara, a troši se strogo u skladu sa namenom (zaštita, uređenje i korišćenja). To znači neracionalno trošenje, a mogao bi barem jedan deo da se koristi za ruralnu infrastrukturu. Ministarstvo je odgovorilo da će videti da se u narednom periodu ovakva incijativa ostvari.
