Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li generalni sekretar Sportskog saveza opštine/grada može ujedno biti i predsednik kluba sa teritorije opštine/grada?
Predsednik saveza ne može da bude član uprave, predsednik ili zastupnik druge organizacije u oblasti sporta sa iste teritorije, zbog sukoba interesa, a što bi trebalo da je detaljnije regulisano Statutom teritorijalnog sportskog saveza.
Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini prestala je da važi. Da li u skladu sa navedenim, jedinice lokalne samouprave više uopšte nemaju obavezu godišnjeg izveštavanja Ministarstva? Takođe, članom 64đ, propisana je obaveza jedinice lokalne samouprave da vodi Posebnu evidenciju nepokretnosti. Da li to znači, da JLS pored evidencije u registru nepokretnosti, treba paralelno da vodi posebnu evidenciju, na nekom svom obrascu (jer u stavu 3 ovog člana, stoje dodatni elementi koje ova evidencija treba da sadrži) ili je u pitanju samo vođenje evidencije u registru RDI? Zakon nije dao definiciju Posebne evidencije nepokretnosti. Posebno zbunjuje to što u poslednjem stavu navedenog člana stoji da Direkcija ima pristup ovoj evidenciji, odnosno, da se usklađeni podaci iz posebne evidencije smatraju dostavljenim Direkciji, koja ima pristup u skladu sa članom 64g.
Tačno je da je danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini prestala da važi Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini. Prema ovoj Uredbi, JLS su imale obavezu da dostavljaju godišnji izveštaj Republičkoj direkciji za imovinu, preko veb aplikacije. Od stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini takva obaveza više ne postoji.
Posebno napominjemo da je uvek postojala obaveza vođenja posebnih evidencija imovine od strane JLS i korisnika. Forma u kojoj se to čini nije nužno propisana Zakonom tako da je i sada kao i ranije ostavljena sloboda nosiocima javne svojine i korisnicima nepokretnosti u javnoj svojini na koji način će da vode tu posebnu evidenciju nepokretnosti (Excel, u papirnom obliku ili na neki treći način). Bitno je da ta posebna evidencija sadrži sve podatke iz člana 64đ. stav 3. i 64b. Zakona.
Dakle, ono što se od vas očekuje jeste da redovno vodite svoje posebne evidencije i da redovno uknjižite svaku promenu imovine u katastru.
Republička direkcija za imovinu ima pristup podacima katastra i kada JLS izvrši upis neke promene u evidenciji katastra smatra se da je taj podatak dostavljen Republičkoj direkciji za imovinu.
To je i propisano u članu 64đ. stav 6. Zakona o javnoj svojini da Republička direkcija za imovinu ima pristup podacima katastra.
Rad u lokalnoj samoupravi (u bivšem Sekretarijat za NO proveo sam nešto više od 6. godina) radi dobijanja jubilarne nagrade po kolektivnom ugovoru se ne priznaje kao rad u državnom organu. Koji je status zaposlenih radnika u lokalnoj samoupravi?
Član 38. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br. 62/2019, 62/2020 - Aneks I i 81/2021 - Aneks II) kaže da policijski službenik ima pravo na jubilarnu nagradu za ukupni rad u Ministarstvu i drugim državnim organima.
Što se tiče Sekretarijata za narodnu odbranu oni su po ranije važećim propisima bili sistematizovani u organima jedinice lokalne samouprave, tako da se taj staž ne može računati u staž za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu policijskog službenika, jer u skladu sa citiranom odredbom računaju se samo godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, ne i u organima JLS.
Službenik koji je prestao da radi u Gradskoj upravi od 1 novemra 2024 godine a nije podneo zahtev za ocenjivanje tačnije da bude ocewen pre isteka roka za ocenjivanje, Da li rukovodilac službe u kojoj je bio raspoređen pomenuti službenik radi izveštaj o ocenjivanju i da li smo u obavezi da donesemo rešenje o oceni za 2024g službeniku bez podnetog zahteva
Uredba o ocenjivanju službenika („Sl. glasnik RS“, br. 2/2019) u članu 5. kaže da službenik koji podleže ocenjivanju može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje ako mu prestaje radni odnos ili ako će duže vreme biti odsutan, a mora biti ocenjen u roku od 30 dana od dana kada je podneo zahtev.
S obzirom da se ocenjivanje pre isteka perioda za ocenjivanje radi na zahtev službenika kome prestaje radni odnos, i da taj zahtev nije podnet, smatramo da organ JLS nije u obavezi da okonča postupak ocenjivanja za tog zaposlenog.
Poštovani, da li stranka može pokrenuti postupak za promenu ličnog imena ukoliko je lična karta istekla, ali ima važeći pasoš?
Pored opšth principa, prava i sloboda koja proglašava Ustav, ovu tematiku tretiraju i posebni zakoni, pre svega Porodični zakon, ali i Zakon o matičnim knjigama, kao i Zakon o opštem upravnom postupku. Porodični zakon proklamuje ovo pravo u članu 13, te utvrđuje da svako ima pravo na lično ime, koje se stiče rođenjem, i koje se može promeniti pod uslovima koje sam Porodični zakon propisuje. Porodični zakon, dalje u posebnim odredbama definiše pojam ličnog imena, pitanja određivanja i promene ličnog imena, ali i pravo na zaštitu ličnog imena. Prema članu 342. Porodičnog zakona, lično ime sastoji se od imena i prezimena i upisuje se u matičnu knjigu rođenih. Takođe, svako je dužan da se služi svojim ličnim imenom.
Promena ličnog imena
Porodični zakon tretira u posebnim članovima pitanje promene ličnog imena na taj način što pre svega definiše ko i kada to može učiniti. Naime, svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo da promeni svoje lično ime (član 346.). Ipak, postoje specifične situacije u kojima Porodični zakon ograničava ovo definisano pravo. Dakle, pravo na promenu ličnog imena ne može se ostvariti ukoliko je u pitanju lice protiv kojeg je u toku krivični postupak za koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena, odnosno dok traju pravne posledice osude, lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu, ili lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine (član 347.).
Postupak promene
Što se tiče same procedure, nadležna je opštinska uprava na čijoj teritoriji podnosilac zahteva za promenu ličnog imena ima prebivalište, odnosno boravište. Opštinska uprava koja prihvati zahtev za promenu ličnog imena dužna je da o tome obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena u okviru odgovarajuće matične knjige – matične knjige rođenih i/ili venčanih. Takođe se obaveštava i organ koji vodi evidenciju o prebivalištu građana. U slučaju da dođe do odbijanja podnetog zahteva za promenu ličnog imena, donosi se Rešenje o odbijanju, a podnosilac ima pravo na podnošenje žalbe ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu. Rok za podnošenje žalbe je 15 dana od dana prijema spornog rešenja (član 350.)
Budući da se radi o upravnom postupku, uvek je važno imati u vidu opšte principe. Naime, u skladu sa načelom delotvornosti i ekonomičnosti postupka, organ koji postupa je dužan da strankama
omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite prava i pravne interese u postupku koji se vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja. U vezi sa navedenim, treba napomenuti da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, te da od stranke može da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija. Dodatno, treba imati na umu i to da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke, organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese lične podatke neophodne za odlučivanje organa, zahtev za pokretanje postupka će se smatrati neurednim (član 103. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku.
Imajući u vidu da je reč o podatku koji se upisuje u matične knjige, važno je znati da se prema Zakonu o matičnim knjigama lično ime deteta, roditelja, supružnika i umrlog upisuje na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a pripadnici nacionalne manjine imaju pravo na upis ličnog imena prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine, što ne isključuje paralelan upis ličnog imena i na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom. Zavisno od toga o kojoj se matičnoj knjizi radi, predmetni zakon taksativno navodi vrstu podataka koja se u nju upisuje.
Porodični zakon, kao ni Zakon o optem upravnom postupku ne navode eksplicitno u svojim odredbama šta je sve potrebno podneti od dokumentaije za pokretanje postupka promene ličnog imena na zahtev stranke. Praksa velikog broja jedinica lokalne smouprave, je da stranka koja želi da pokrene postupak promene ličnog imena podnosi zahtev i istovremeno potpisuje izjavu o saglasnosti za pribavljanje podataka ukolko želi da nadlećni organ pribavi lične podatke po službenoj dužnosti. Uz zahtev se na uvid podnosi fotokopija ili očitan primerak važeće line karte, kao i dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.
Prema Zakonu o ličnoj karti, lična karta ja javna isprava kojom građano dokazuju svoj identitet, a služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su njoj sadržane.
Prema Zakonu o puitnim ispravama, putna isprava je javna isprava koja državljaninu Republike Srbije služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju. Takođe, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije.
Shodno svemu gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da stranka može pokrenuti postupak promene ličnog imena i uz važeći pasoš, jer je i on javna isprava kojom se dokazuje identitet.