Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je slučaj da je na drugostepeno rešenje Opštinskog veća uložena tužba i pokrenut upravni spor. Jasno je da žalba ne odlaže izvršenje, ali šta se dešava u slučaju tužbe pred Upravnim sudom, da li se radi prodaja nepokretnosti u tom slučaju?

Zakon o upravnim sporovima odredbama člana 23. propisuje “odloženo dejstvo tužbe” tako što se kaže da tužba ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta.

Po zahtevu tužioca sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nanadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.

Stranka može tražiti od suda odlaganje izvršenja rešenja i pre podnošenja tužbe pod uslovima koje propisuje ovaj član Zakona o upravnim sporovima.

Po zahtevu za odlaganje izvršenja sud odlučuje rešenjem, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Šta se dešava kad poreski obveznik u već započetom postupku prinudne naplate izmiri zaduženje po osnovu glavnog duga, ostane kamata a ne podnese zahtev za reprogram, da li se radi izmena rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti (u smislu iznosa, kada je ostao samo kamatni saldo) da bi se isto po izvršnosti prosledio u RGZ da se umanji iznos na koji je hipoteka upisana ili se nastavlja po osnovu prethodnih rešenja (na veći iznos)?

Odredbama člana 86. ZPPPA propisano je da zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništavanja poreskog rešenja, po osnovu koga je izvršen upis založnog prava radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati. Takođe, odredbama člana 84. ZPPPA u stavu 2. propisano je da se prinudna naplata može sprovesti na jednom ili više predmeta u isto vreme. Prema navedenom upisana zaloga na predmetnoj nepokretnosti znači da ćete vi svakako u daljem postupku poreski dug naplaćivati u postupku prodaje predmetne nepokretnosti, ukoliko se postupak prinudne naplate ne izvrši iz nekog drugog predmeta prinudne naplate.

Prestanak zaloge propisan je odredbama člana 91. ZPPPA.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li rešenje o prekidu i obustavi postupka prinudne naplate može da se donosi u svakom stadiju postupka? Ako poreski obveznik podnese zahtev za reprogram ili predlog za reorganizaciju, postupak se prekida, a obustavlja se u slučaju kad poreski obveznik izmiri obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti u celosti sa troškovima postupka, na ista rešenja rok za žalbu je 15 dana, ko je nadležan za odlučivanje u drugom stepenu?

Zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji može se podneti:

  • posle isteka roka dospelosti, a pre izdavanja opomene za plaćanje poreskog duga;
  • posle izdavanja i dostavljanja opomene dužniku;
  • u toku postupka prinudne naplate poreskog duga;
  • posle isteka roka za plaćanje poreskog duga iz opomene, a pre početka postupka prinudne naplate poreskog duga;
  • posle početka postupka prinudne naplate poreskog duga, donošenjem i dostavljanjem rešenja o prinudnoj naplati.

Na osnovu navedenog proističe da se zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza može podneti u bilo kojem trenutku, sve dok taj dugovani porez ne bude plaćen.

U slučaju kada je zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza poreski obveznik podneo posle početka postupka prinudne naplate, a dužnik ispunjava uslove iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, nadležna LPA, imajući u vidu fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi, odnosno da li je postupak prinudne naplate tek pokrenut ili je u završnoj fazi, može da prekine postupak prinudne naplate, o čemu se donosi zaključak. Napominjemo da se prekid postupka prinudne naplate može izvršiti tek kada se donese rešenje/sporazum o odlaganju plaćanja poreskog duga, a ne neposredno po podnošenju zahteva za odlaganje plaćanja dugovanog poreza.

Ako se dužniku odobri odlaganje plaćanja dugovanog poreza i prekine postupak prinudne naplate, zaključak o prekidu postupka prinudne naplate će trajati sve dok poreski obveznik uredno izmiruje odloženi dugovani porez, tj. uredno vrši uplate u rokovima iz rešenja/sporazuma o odlaganju plaćanja dugovanog poreza i uredno (u propisanim rokovima) izmiruje tekuće obaveze.

Žalba se podnosi nadležnom drugostepenom organu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Kome se podnosi žalba za rešenja o prodaji i predaji nepokretnosti kupcu?

Žalba se uvek podnosi nadležnom drugostepenom organu a predaje se neposredno ili preporučenom poštom u roku koji je zakonom propisan a preko prvostepenog organa. Postupak po pravnom leku propisan je odredbama čl. 144-154. ZPPPA.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Ko odlučuje o prigovoru na rešenje o utvrđivanju početne vrednosti (ima rok od 3 dana)? Da li je to Opštinsko veće? Na čije rešenje žalba nije dozvoljena?

O utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti sastavlja se zapisnik koji potpisuje poreski izvršitelj, veštak-procenitelj i svedoci, a primerak zapisnika se uručuje obvezniku na licu mesta.

Na osnovu zapisnika, donosi se rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti koje se dostavlja poreskom obvezniku. Članom 107. stav 5. ZPPPA propisano je da protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana, a stav 4. istog člana propisuje da protiv rešnja po prigovoru žalba nije dopuštena. Znači, ako poreski obveznik na rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti blagovremeno izjavi prigovor, izvršitelj ga razmatra i prvo proverava da li je blagovremen i izjavljen od ovlašćenog lica, pa ukoliko nije, odbacuje ga zaključkom, shodno članu 144. stav 1. ZPPPA. Protiv ovog zaključka nije dopuštena žalba.

Ako se utvrdi da je prigovor osnovan, vrši se ponovno utvrđivanje početne vrednosti i donosi rešenje koje se uručuje obvezniku. Protiv ovog rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti nije dopuštena žalba, ali je dopušten upravni spor.

U slučaju da je prigovor neosnovan donosi se rešenje kojim se prigovor odbija, uručuje se poreskom obvezniku koji na ovo rešenje ne može uložiti žalbu već samo pokrenuti upravni spor.

Na osnovu navedenog o prigovoru na rešenje o utvrđivanju početne vrednosti odlučuje organ koji je i doneo rešenje.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.