Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se nakon upisa zaloge u registar pokretnih stvari mora pristupiti prodaji istih, ili ne? Još nije oglašavana prodaja za nepokretnosti i jako dobar je odaziv za plaćanje već nakon upisa zabeležbe u katastar. Da li je nephodno da se pristupa prodaji ili može da se namiri kada je sam obveznik proda?
Postupak prinudne naplate iz pokretnih stvari uređen je odredbama čl.99-105. ZPPPA. Pravni efekti zaloge u članu 88. ZPPPA uređuju da kada se u postupku ustanovljavanja zaloge iz člana 87. stav 1. tačka 1) i 2), dakle iz pokretnih stvari i nepokretnosti, poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima je zaloga, odnosno hipoteka ustanovljena.
Takođe, u rešenju za ustanovljavanje zaloge na pokretnim stavrima u prinudnoj naplati mora da se posebnom tačkom u izreci rešenja poreskom obvezniku jasno stavi do znanja da mu nije dozvoljeno da raspolaže pokretnim stvarima kojima se ustanovljava založno pravo.
Istovremeno, odredbe člana 175. ZPPPA uređuju postupanje prema poreskim obveznicima koji ugrožavaju naplatu. Uzimajući u obzir da se radi o poreskim krivičnim delima za koje nismo nadležni, a u pitanju je ugrožavanje naplate, obaveza je da dopisom obavestimo Poresku upravu, Poresku policiju i priložimo raspoložive dokaze u svrhu vođenja daljeg postupka.
Dakle, poreski obveznik može da plati obavezu po osnovu koje je ustanovljeno založno pravo na pokretnoj stvari sve do momenta prodaje te pokretne stavri od strane nadležnog poreskog organa. U tom slučaju se u roku od 2 (dva) dana od dana namirenja poreske obaveze podnosi zahtev za brisanje zaloge.
Poreski obveznik ne može sam da izvrši prodaju i otuđi pokretnu stvar na kojoj je ustanovljeno založno pravo od strane nadležnog poreskog organa.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Dobijeno je obaveštenje od akcionarskog društva čiji je plan reorganizacije usvojen i koji izmiruje svoje obaveze po planu. Da je doneta Odluka o smanjenju osnovnog kapitala poništavanjem sopstvenih akcija uz primenu odredaba o zaštiti poverilaca, kao poverioci za potraživanja koja su nastala pre 04.05 mogli bi tražiti od društva obezbeđenje tih potraživanja. Kako postupiti u navedenoj situaciji odnosno koja sredstva obezbeđenja tražiti?
Zakonom o privrednim društvima u čl. 314-324. date su odredbe o smanjenju osnovnog kapitala.
Zaštita poverilaca uređena je čl. 319-321.
Takođe, treba imati u vidu i da privredno društvo svoje obaveze namiruje na način kako je to uređeno planom reorganizacije o čemu verovatno postoji i pravosnažno rešenje o usvajanju plana reorganizacije.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obzirom da je izmenama ZPPPA ukinuta kancelarijska kontrola, da li postoje obrasci zahteva za dostavljanje informacija od značaja za oporezivanje i zapisnika poreske (kancelarijske) kontrole bez prisustva stranke "kod računanja poreza pet godina unazad"? Da li se kontrola vrši isključivo izlaskom na lice mesta (terenska kontrola) i sastavljanjem zapisnika o utvrđenim činjenicama?
Odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji primenjuju se od 1. januara 2019 godine, što je uređeno članom 94. ovog zakona o izmenama. Znači, do kraja 2018. godine LPA nastavlja da radi kao o do sada, odnosno vodi postupke kancelarijske Iiterenske kontrole i primenjuje sve obrasce koje već koristite.
Za 2019. godinu blagovremeno će biti pripremljeni novi obrasci i dati svim LPA dodatna uputstva i objašnjenja za postupanje po novim odredbama koje se primenjuju od 1. januara 2019.
Jedino što sada treba da se uradi je da u obrascima akata u kojima se pozivate na ZPPPA, dodate broj Sl. glasnika 30/18.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U članu 2. stav 1. tačka 2) određeno je da se porez plaća na pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisane u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. U praksi postoje slučajevi kada su ugovori o zakupu na kraći period od jedne godine, ali se istekom roka zakupa zaključuje novi ugovor sa narednim danom tako da faktički nema prekida i zakup traje preko godinu dana, odnosno više godina. Takođe, u praksi postoje slučajevi da se ugovori na kraći rok od godinu dana produžavaju nakon nekog vremena (sa prekidom do 2-3 meseca), ali da faktički lica koriste stanove u mnogo dužem vremenu od godinu dana. Da li u ovim slučajevima treba zaduživati za porez na imovinu?
U slučajevima kada se ugovori (koji su na period kraći od godinu dana) više puta produžavaju bez prekida, može smatrati da je poreski obveznik zakupac stana, s obzirom da je u tom slučaju pravo zakupa konstituisano u korist zakupca za period duži od jedne godine.
Međutim, kada postoji prekid od, kako navodite, dva do tri meseca, tada se ne može smatrati da je pravo zakupa konstituisano na period duži od jedne godine, već u tom slučaju, za vreme prekida to lice ima državinu neposternosti u javnoj svojini bez pravnog osnova I za taj period to lice jeste poreski obveznik po članu 2. stav 1. tačka 7. Zakona o porezima na imovinu.
Napominjemo da je u praksi sigurno dosta komplikovano pratiti sve to, ali strogo formalno gledano to bi bilo tako.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta da se odgovori Komisiji za pribavljanje nepokretnosti, s obzirom na to da traži da se izvrši procena tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta?
Pоstupаk utvrđivаnjа, kоntrоlе i nаplаtе izvоrnih јаvnih prihоdа u LPA prоpisаn је Zаkоnоm о pоrеskоm pоstupku i pоrеskој аdministrаciјi.
Pоrеz nа imоvinu kојi аdministrirајu lоkаlnе pоrеskе аdministrаciје urеđеn је Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu, pri čеmu оvim zаkоnоm niје prоpisаnо dа lоkаlnе pоrеskе аdministrаciје utvrđuјu niti procenjuju tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti (pа i zеmlјištа), niti njоm rаspоlаžu.
Pоrеz nа imоvinu utvrđuје lоkаlnа pоrеskа аdministrаciја, zа imоvinu kоја је prеdmеt оpоrеzivаnjа. Kаdа је prаvо, kоrišćеnje ili državina poljoprivrednog zеmlјištа prеdmеt оpоrеzivаnjа, pоrеsku оsnоvicu nе čini tržišnа vrеdnоst, vеć vrеdnоst оdgоvаrајućе vrstе zеmlјištа kоја sе utvrđuје u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu, pri čеmu visinа pоrеskе оsnоvicе, оdnоsnо vrеdnоsti zеmlјištа zаvisi оd tоgа dа li је оbvеznik fizičkо ili prаvnо licе i dа li је јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе оbјаvilа prоpisаnа аktа u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu.
LPA u pоstupku utvrđivаnjа tоg pоrеzа nе utvrđuјu tržišnu vrеdnоst, vеć vrеdnоst nеpоkrеtnоsti kоја čini pоrеsku оsnоvicu u sklаdu sа Zаkоnоm о pоrеzimа nа imоvinu i nеma nadležnost da vrše procenu tržišne vrеdnоsti nepokretnosti.
Aktоm о utvrđivаnju prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа оdgоvаrајućih nеpоkrеtnоsti pо zоnаmа zа utvrđivаnjе pоrеzа nа imоvinu, dоnеtim оd strаnе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, utvrđuјu sе prоsеčnе cеnе m2 poljoprivrednog zеmlјištа pо zоnаmа. Primеnоm (mnоžеnjеm) еlеmеnаtа kоrisnе (ukupnе) pоvršinе poljoprivrednog zеmlјištа i prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа poljoprivrednog zеmlјištа u zоni u kојој sе оnо nаlаzi, dоbiја sе vrеdnоst poljoprivrednog zеmlјištа zа оdrеđеnе kаtеgоriје оbvеznikа pоrеzа nа imоvinu, kоја sе kоristi zа svrhu utvrđivаnjа pоrеskе оsnоvicе.
Bitnо је istаći dа sе оvаkо dоbiјеnа vrеdnоst poljoprivrednоg zеmlјištа (dоbiјеnа mnоžеnjеm pоvršinе i prоsеčnе cеnе u zоni) nе mоžе smаtrаti procenjenom tržišnоm vrеdnоšću prеdmеtnоg poljoprivrednog zеmlјištа jer prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа poljoprivrednog zеmlјištа u оdgоvаrајućој zоni nе uzimа u оbzir pојеdinаčnе kаrаktеristikе prеdmеtnоg zеmlјištа, niti tržišnе uslоvе pо kојimа sе tо zеmlјištе mоžе prоmеtоvаti, vеć sе zа svа zеmlјištа istе pоvršinе u istој zоni utvrđuје istа vrеdnоst zеmlјištа, primеnоm оdrеdаbа Zаkоnа о pоrеzimа nа imоvinu.
U prаksi se mоžе dеsiti i dа JLS nе оdrеdi zоnе nа svојој tеritоriјi ili dа njеn nаdlеžni оrgаn u prоpisаnоm rоku nе utvrdi prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа grаđеvinskоg zеmlјištа u zоni. U tim slučајеvimа Zаkоn о pоrеzimа nа imоvinu prоpisuје dа sе pоrеskа оsnоvicа utvrđuје nа drukčiје nаčinе (nе čini је vrеdnоst dоbiјеnа primеnоm kоrisnе pоvršinе i prоsеčnе cеnе – јеr оnа niје utvrđеnа).
Prоcеnа tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti prеdstаvlја prојеkciјu cеnа i vrеdnоsti kоја је zаsnоvаnа nа tеkućim tržišnim uslоvimа sа zаdаtkоm prоcеnitеlја dа sе dоđе dо optimalnе tržišnе vrеdnоsti.
Ministarstvo finansija - Pоrеskа uprаvа kоd utvrđivаnjа pоrеzа nа prеnоs аpsоlutnih prаvа utvrđuје pоrеsku оsnоvicu u visini tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti.
Međutim, nаdlеžnоst lokalne poreske administracije zа procenu tržišnе vrеdnоsti nеpоkrеtnоsti niје prоpisаnа Zаkоnоm о pоrеskоm pоstupku i pоrеskој аdministrаciјi. Nаimе оdrеdbаmа člаnа 2а. prоpisаnо dа sе оvај Zаkоn primеnjuје i nа izvоrnе јаvnе prihоdе JLS kоје tе јеdinicе utvrđuјu, kоntrоlišu i nаplаćuјu u јаvnоprаvnоm оdnоsu, kао i nа spоrеdnа pоrеskа dаvаnjа pо tоm оsnоvu, оsim prаvа i оbаvеzа kоје sе, izmеđu оstаlоg, оdnоsе i nа prоcеnu pоrеskе оsnоvicе mеtоdоm pаrifikаciје i mеtоdоm unаkrsnе prоcеnе.
U skladu sa navedenim, ne postoji zakonski osnov da zaposleni u LPA vrše procenu tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta, sem u sklučaju da je u LPA sistematizovano radno mesto za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, koje kao jedan od uslova radnog mesta ima i licencu procenitelja, odnosno rešenje Ministarstva pravde o imenovanju za sudskog veštaka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.