Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoje najvažnije izmene donosi IPARD III program u poređenju sa IPARD II programom?
Pored već akreditovanih mera IPARD II programa 2014 - 2020, IPARD III programom 2021 – 2027. predviđeno je uvođenje novih mera, novih sektora, novih granica finansijske podrške, kao i novih specifičnih kriterijuma. Nova mera u okviru IPARD III programa je Mera 6 - Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu. Kada je reč o Meri 1 - Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i Meri 3 - Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, jedna od novina IPARD III programa se odnosi na uvođenje greenfield investicija. Za potencijalne IPARD korisnike ova novina znači da će se provera specifičnih kriterijuma po sektoru investicije proveravati u fazi odobravanja konačne isplate IPARD podsticaja. Na ovaj način, omogućeno je da potencijalni IPARD korisnici koji tek započinju aktivnosti u određenom sektoru budu prihvatljivi korisnici sredstava IPARD III programa. U pomenutim merama uvedeni su novi sektori, i to: Sektor ribarstva u Meri 1 i Sektor prerade ribe i Sektor prerade žitarica i industrijskog bilja u Meri 3. U okviru Mere 4 - Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja, uključena je podrška za odabrane operacije, dok su u Meru 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, pored sektora ruralnog turizma, uvedeni novi sektori, i to: Sektor direktnog plasmana poljoprivredno – prehrambenih proizvoda i proizvoda domaće radinosti i Sektor usluga malog obima.
Šta je IPARD program?
IPARD program je instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja koji je namenjen zemljama kandidatima sa ciljem pripreme za implementaciju i upravljanje Zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije (EU). IPARD program ima za cilj modernizaciju i unapređenje produktivnosti sektora poljoprivredne proizvodnje i prerade, kao i razvoj ruralnih zajednica i poboljšanje kvaliteta života ljudi koji u njima žive.
Sprovođenjem IPARD programa, Republika Srbija ostvaruje sopstvene ciljeve koji se odnose na povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, održivo upravljanje prirodnim resursima, klimatske promene i povećanje atraktivnosti ruralnih područja. IPARD program, takođe, doprinosi ciljevima Zelenog dogovora EU i Zelene agende za Zapadni Balkan i to kroz: unapređenje upravljanja stajnjakom i otpadom, modernizaciju imovine, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i povećanje energetske efikasnosti, transfer inovativnih i ekološki prihvatljivih tehnologija i ekološki i klimatski prihvatljive metode poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, IPARD ima ulogu i u dostizanju evropskih standarda u oblasti higijene i bezbednosti hrane, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, ali i u pripremi za korišćenje značajno većih fondova koji će stanovništvu Republike Srbije biti na raspolaganju nakon pridruživanja Evropskoj uniji.
Odlukom Evropske komisije broj S(2022)1537 od 9. marta 2022. godine, u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja (IPARD), usvojen je IPARD III program Republike Srbije za period 2021 – 2027. godine.
Da li se može objaviti primer zapisnika za ponovni postupak?
Pogledaj/preuzmi:
Primer zapisnika_ponovni postupak.doc
Zapisnik o ponovnom postutpku se sačinjava u slučajevima kada je drugostepenim rešenjem ožalbeno rešenje poništeno i vraćeno na ponovni postupak, u slučajevima kada nema osnova za utvrđivanje ili naplatu utvrđene obaveze po poništenom rešenju. Bez obzira što poreskopravna situacija ne podrazumeva donošenje rešenja o utvrđivanju obaveze, o zahtevu za nadoknadu troškova mora se odlučiti rešenjem, u skladu sa ocenom osnovanosti zahteva.
U zapisniku koji se sačinjava o postupanju u ponovnom postupku, potrebno je konstatovati da će se o troškovima odlučiti rešenjem, s tim da se troškovi mogu usvojiti ili odbiti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na osnovu donetog rešenja o prenosu poreske obaveze u vanbilansno poresko računovodstvo po osnovu zastarelosti, potrebno je izvršiti knjiženje istog. S obzirom da je rešenje uručeno 02.06.2021. godine, a da se utvrđeni iznos odnosi na poresku obavezu za koju je zastarelost nastupila pre 01.01.2021. godine, što znači da je datum dospeća 01.01.2021.godine za utvrđeni iznos, kada se navedeno rešenje evidentira? Da li 15. dana od dana uručenja rešenja ili u roku od sedam dana od dana uručenja poreskog rešenja po članu 133. Pravilnika o poreskom računovodstvu?
Prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti /apsolutne ili relativne/ vrši se donošenjem rešenja o utvrđivanju prestanka poreske obaveze, kojim se takođe vrši i prenos zastarele obaveze u vanbilansno poresko računovodstvo.
Uzimajući u obzir da je tačkom dispozitiva rešenja utvrđen prestanak poreske obaveze zbog zastarelosti koja je nastupila na određeni dan, a sledećom tačkom dispozitiva odlučeno o prenosu u vanbilansno poresko računovodstvo sa stanjem na određeni dan, dakle, dispozitivom rešenja se odlučuje na koji dan će se izvršiti knjiženja na kartici poreskog obveznika.
Najtačnije (matematički) je da to bude dan na koji je konstatovana zastarelost, jer dalja stanja na kartici su neosnovano utvrđena i podrazumevaju korekcije kamate i saglasno tome odgovarajuću tačku dispozitiva rešenja kojim se vrši utvrđivanje prestanka obaveze po osnovu zastarelosti i prenos u vanbilansno poresko računovodstvo.
Dakle, ukoliko se knjiženje sprovode pod datumom donošenja rešenja, u rešenju se mora odrediti sa stanjem na koji dan će se izvršiti prenos, kao i definisati tačku dispozitiva kojom se vrši korekcija neosnovano obračunate kamate nakon prestanka obaveze po osnovu zastarelosti.
Članom 190. Zakona o opštem upravnom postupku uređena je izvršnost rešenja.
Pogledaj/preuzmi:
Primer rešenja_prestanak poreske obaveze zbog apsolutne zastarelosti.docx
Primer rešenja_prestanak poreske obaveze zbog relativne zastarelosti.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li usled nedostatka uplatnice, Izveštaj Uprave za trezor o izvršenim uplatama - izvod, može biti dokaz za preknjižavanje - povraćaj pogrešno ili više uplaćenih sredstava, kao i šta su dokazi za preknjiženje više uplaćenih sredstava?
Prema članu 28. stav 1. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa, povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda obveznika, vrši Uprava za trezor na teret računa za uplatu javnih prihoda, u skladu sa članom 60. Zakona o budžetskom sistemu.
Povraćaj javnih prihoda iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor vrši na osnovu rešenja Poreske uprave, lokalne poreske administracije, odnosno drugog akta nadležnog organa.
Za sve više ili pogrešno uplaćene javne prihode obveznika, za koje u koloni 8 Priloga 1 nije upisana reč: "PU" ili "LPA", odnosno za koje analitiku uplata ne vodi Poreska uprava ili lokalna poreska administracija, nadležni organ po čijem nalogu je izvršeno plaćanje izdaje potvrdu obvezniku da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni. Obveznik dostavlja original potvrdu, original nalog za uplatu ili izvod - kao dokaz o izvršenoj uplati, i zahtev za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnog prihoda Poreskoj upravi - nadležnoj filijali, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji.
Na osnovu navedene dokumentacije Poreska uprava - nadležna filijala, odnosno lokalna poreska administracija donosi rešenje za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, i isto dostavlja Upravi za trezor na izvršenje.
Kada je u evidenciji LPA na računu javnog prihoda/za koje se analitika vodi u LPA/iskazana pretplata i poreski obveznik podnese zahtev za povraćaj, od obveznika se ne zahteva dokaz o uplati poreza, odnosno original uplatnica kojom treba da dokumentuje izvršeno plaćanje, u kom slučaju se vrši kontrola pravilnosti knjiženja zaduženja i uplata uvidom u doneta rešenja, poreske prijave, izvode o proknjiženim uplatama i na osnovu činjeničnog stanja odluči o osnovanosti zahteva za povraćaj, vodeći računa i o eventualnoj zastarelosti prava na povraćaj.
Preknjižavanje uplaćenih sredstava je specifičan vid povraćaja sredstava, odnosno radi se o povraćaju više ili pogrešno uplaćenih sredstava sa jednog uplatnog računa uz istovremenu uplatu na drugi uplatni račun.
Po prijemu zahteva za preknjižavanje, nadležna lokalna poreska administracija ceni osnovanost podnetog zahteva, odnosno u svom poreskom računovodstvu proverava da li je evidentirana pogrešno izvršena uplata, odnosno da li postoji pretplata javnog prihoda, da li su izvršena sva potrebna knjiženja u poreskom računovodstvu i da li je potrebno izvršiti poresku kontrolu. Ukoliko na osnovu činjeničnog stanja lokalna poreska administracija utvrdi da je evidentirana pogrešno izvršena uplata, odnosno da postoji pretplata i da treba odobriti zahtev za preknjižavanje, LPA donosi rešenje kojim se preknjižavanje odobrava i navedeno rešenje dostavlja poreskom obvezniku, Upravi za trezor, koje vrši prenos sredstava sa jednog na drugi uplatni račun javnih prihoda i poreskom računovodstvu, kao dokument koji ostaje u evidenciji lokalne poreske administracije.
Svakako u postupku odlučivanja o podnetom zahtevu za preknjižavanje/povraćaj koriste se svi raspoloživi dokazi, vodeći računa o odredbama ZPPPA i Zakona o budžetskom sistemu.
Izveštaj Trezora o izvršenim uplatama je dokaz za povraćaj u slučajevima zahteva za povraćaj javnih prihoda za koje analitiku vodi LPA. U slučajevima postupanja po zahtevu za povraćaj izvornih javnih prihoda kada analitiku izvornih javnih prihoda ne vodi LPA /u koloni 8. Priloga 1. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa nije upisana reč: "PU" ili "LPA" obveznik je u obavezi da dostavi dokaze koji su navedeni u članu 28. Pravilnika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.