Prema Zakonu o poreskom postupku I poreskoj administraciji propisano je da se sprovodi poreska kontrola. Pojmovi kancelarijske i terenske kontrole iz zakona su brisani počev od 1. januara 2019. godine (Zakon o izmenama I dopunama ZPPPA objavljen u Službenom glasniku RS broj 30/2018), od kada se koristi pojam poreska kontrola. 

Član 123. ZPPPA propisuje da poreska kontrola predstavlja postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši poreski organ, u skladu sa ovim zakonom. Ako se u poreskoj kontroli utvrde nepravilnosti ili propusti u izvršavanju obaveza iz poreskopravnog odnosa, poreskom obvezniku se nalaže da ih otkloni. 

Stav 3. ovog člana ZPPPA propisuje da je poreski inspektor službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za poresku kontrolu, odnosno poziva za poresku kontrolu. 

Član 124. ZPPPA propisuje da je poreski inspektor dužan da pokaže službenu legitimaciju poreskom obvezniku ukoliko poresku kontrolu vrši na osnovu naloga za poresku kontrolu. 

Članom 125. ZPPPA propisano je da se poreska kontrola vrši u poslovnim prostorijama poreskog obveznika, u službenim prostorijama poreskog organa ili na drugom mestu, u zavisnosti od predmeta kontrole. 

Prema tome, terensku kontrolu, kao vid poreske kontrole koja se vrši u poslovnim prostorijama poreskog obveznika ili na drugom mestu, može vršiti poreski inspektor na osnovu naloga za kontrolu izdatog u skladu sa ZPPPA.

Vođenje i ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska predstavlja materiju Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11).

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku u članu 9. (Rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku) propisuje:

• da svaka promena u biračkom spisku mora da se zasniva na odgovarajućem rešenju: rešenju o upisu birača u birački spisak, rešenju o brisanju birača iz biračkog spiska ili na rešenju o izmeni, dopuni ili ispravci neke činjenice o biraču (stav 1);
• da se rešenje na kome se zasniva promena u biračkom spisku donosi po službenoj dužnosti ili na zahtev građana, a na osnovu podataka u matičnim knjigama, drugim službenim evidencijama i javnim ispravama i da se o tim rešenjima vodi evidencija prema propisima o kancelarijskom poslovanju (stav 2). 

Zakon o lokalnim izborima ne sadrži odredbe o čuvanju izbornog materijala, tako da se na ovo pitanje shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, kako je to propisano članom 8. Zakona o lokalnim izborima.

Tako je članom 53. Zakona o izboru narodnih poslanika (Čuvanje izbornog materijala nakon završetka izbora) propisano:

• da se glasački listići, kontrolni listovi i izvodi iz biračkog spiska čuvaju godinu dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora;
• da se ostali izborni materijal i dokumentacija u vezi sa sprovođenjem izbora čuva u skladu sa propisima kojima se uređuje čuvanje arhivske građe i dokumentarnog materijala.

U skladu sa navedenim, a imajući u vidu da postupanje sa rešenjima koja se donose u postupku vođenja odnosno ažuriranja Jedinstvenog biračkog spiska nije posebno regulisano izbornim zakonodavstvom, upućujemo na to da se na rokove čuvanja navedenih rešenjaprimenjuju propisi kojim je uređeno kancelarijsko poslovanje organa jedinica lokalne samouprave.

Članom 79. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, i 114/2021) predviđeno je da se radno mesto može popuniti kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predviđeno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predviđeno Kadrovskim planom za tekuću godinu. Kad se oba uslova ispune, načelnik uprave, odnosno rukovodilac organa, službe ili organizacije odlučuje da li je potrebno da se radno mesto popuni.

Članom 125. istog zakona predviđeno je da je pripravnik lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu. 

U članu 94. istog zakona se kaže da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.

Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 95/2016 i 12/2022) u uvodnim odredbama kaže da se ovom uredbom uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta službenika, javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta službenika na položaju, nameštenika, kao i za prijem pripravnika u organima autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradskih opština, kao i za popunjavanje navedenih radnih mesta u službama i organizacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine u smislu člana 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Naposletku, član 3. stav 1. iste uredbe kažu da rukovodilac organa, službe i organizacije u kojoj se radno mesto popunjava, donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta sprovođenjem internog, odnosno javnog konkursa, vodeći računa o tome da su ispunjeni svi zakonski uslovi u pogledu dopuštenosti popunjavanja radnog mesta, dok u stavu 2. kaže da rešenje o popunjavanju položaja donosi organ nadležan za postavljenje lica na položaj, odnosno lice koje je nadležno da u skladu sa posebnim propisom predloži kandidata za postavljenje na položaj. 

Dakle, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da se i u slučaju javnog konkursa za prijem pripravnika donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta.

U ovom slučaju nema mesta primeni čl. 12. stav 1. tačka 7) ZJN, jer lizing nije sastavni deo ovog izuzetka, i, kao što ste i naveli, ugovor o kupovini vozila putem lizinga je trojni, između prodavca, banke odnosno davaoca lizinga i kupca i u pitanju je standardna procedura i postupak javne nabavke. 

Zbog prirode predmeta i finansiranja ugovora, uglavnom je praksa da se sprovodi jedan postupak javne nabavke.

U okviru konkursne dokumentacije se sačinjava Obrazac strukture cene koji u sebi sadrži podatke strukture cene isporučioca vozila i podatke strukture cene davaoca lizinga (npr. nominalna i efektivna kamatna stopa, ukupan iznos kamate za vreme trajanja lizinga, troškovi kreditnog biroa, upis ugovora u registar finansijskih lizinga, PDV na te troškove, PDV na kamatu, broj rata, iznos mesečne lizing rate, vrednost vozila putem lizinga itd.).

Dakle, kada je ovakva javna nabavka u pitanju, sprovodi se jedinstven postupak, podnosi se zajednička ponuda isporučioca vozila i davaoca lizinga, gde isporučilac vozila prenosi na davaoca lizinga pravo svojine nad vozilom, radi njegove predaje primaocu lizinga (naručiocu) na držanje i korišćenje.

Članom 69. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021) propisano je da se tekuća budžetska rezerva opredeljuje najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.

Članom 14. Zakona o budžetskom sistemu, propisane su vrste javnih prihoda i primanja:

Javni prihodi su:

1) porezi;

2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

2a) neporeski prihodi, i to:

(1) takse,

(2) naknade,

(3) kazne,

(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;

5) samodoprinos;

6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije.

Primanja države su:

1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;

2) primanja od zaduživanja;

3) primanja od prodaje finansijske imovine.

Članom 20. Zakona o budžetskom sistemu, primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se: 

1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;

2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava;

4) primanja od prodaje robnih rezervi;

5) primanja od prodaje dragocenosti;

6) primanja od prodaje prirodne imovine;

7) druga primanja utvrđena zakonom.

Na osnovu navedenih odredbi, može se reći da se prilikom obračuna maksimalno mogućeg iznosa sredstava koji se mogu opredeliti kao tekuća budžetska rezerva, uzimaju ukupni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Dakle u navedeni obračun ne ulazeprimanja od zaduživanja i primanja od prodaje finansijske imovine.

U skladu sa članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021), klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava.

Klasifikacija izvora finansiranja obuhvata:

1) Opšte prihode i primanja budžeta - izvor 01;

2) Transfere između korisnika na istom nivou - izvor 02;

3) Socijalne doprinose - izvor 03;

4) Sopstvene prihode budžetskih korisnika - izvor 04;

5) Donacije od inostranih zemalja - izvor 05;

6) Donacije od međunarodnih organizacija - izvor 06;

7) Transfere od drugih nivoa vlasti - izvor 07;

8) Dobrovoljne transfere od fizičkih i pravnih lica - izvor 08;

9) Primanja od prodaje nefinansijske imovine - izvor 09;

10) Primanja od domaćih zaduživanja - izvor 10;

11) Primanja od inostranih zaduživanja - izvor 11;

12) Primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine - izvor 12;

13) Neraspoređeni višak prihoda i primanja iz ranijih godina - izvor 13;

14) Neutrošena sredstva od privatizacije iz ranijih godina - izvor 14;

15) Neutrošena sredstva donacija, pomoći i transfera iz ranijih godina - izvor 15;

16) Roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti - izvor 16;

17) Neutrošena sredstva transfera od drugih nivoa vlasti - izvor 17;

18) Finansijsku pomoć EU - izvor 56.

Dakle, iskazano po izvorima finansiranja, a u skladu sa navedenim članom Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, prilikom računanja ukupno mogućeg iznosa tekuće budžetske rezerve uzima se 4% od ukupno planiranih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine, koji se iskazuju na izvorima finansiranja od 01 do 09, kao i na izvoru 16 i izvoru 56.