Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU koju grupu nepokretnosti je potrebno svrstati ribnjak za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu (vodi se u katastru kao zemljište pod zgradom i drugim objektima - ribnjak), a koji je kupilo fizičko lice? Da li je za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu bitna činjenica da li je on u funkciji ili ne ? Ako nije u funkciji, da li se oporezuje kao poljoprivredno zemljište? Ukoliko je u funkciji - da li se evidentira kao garaže i pomoćni objekat uz poresko oslobođenje da je objekat koji je namenjen i koristi se za poljoprivrednu proizvodnju? Šta se u tom slučaju radi sa poreskom osnovicom koja je veoma nerealna i da li se umanjuje za amortizaciju?
Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a, propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „ vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake)“ .
U skladu sa članom 18. tačka 4 . Zakona o vodama, vodni objekti za korišćenje voda su objekti:
1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno -higijenske potrebe - vodozahvati (bunari, kaptaže, zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju;
2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa akumulacijama, glavni kanali i sekundarna mreža i objekti i uređaji koji im pripadaju;
3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene - brane sa akumulacijama, dovodni i odvodni kanali i uređaji koji im pripadaju;
4) za uzgoj riba - ribnjaci;
5) za plovidbu - objekti kojima se obezbeđuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnice na njima.
Prema članu 2. stav 1. tačka 24a Zakona o planiranju i izgradnji, ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.) i ribnjaci.
Shodno tome, ekonomski objekat - ribnjak, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, razvrstava se u grupu nepokretnosti iz člana 6a stav 1. tačka 8 podtačka (2) - pomoćni objekti - ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.
Napominjemo, da se za poljoprivredne objekte fizičkih lica od 2021. godine ostvaruje pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav. 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, bez dodatnih uslova da je lice i obveznik poreza na dohodak građana. Potrebno je samo da je objekat zaista i namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa članom 12b Zakona o porezima na imovinu. Takođe, izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koji je stupio na snagu 1. januara 2021. godine nije brisan uslov za poresko oslobođenje, a to je da ti objekti nisu trajno dati drugom licu radi ostvarivanja prihoda.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na teritoriji JLS posluje pravno lice koje se bavi prometom nafte i naftnih derivata (benzinska pumpa), a registrovano je u APR pod šifrom delatnosti - Proizvodnja obuće - C1520. Da bi se utvrdila naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, koja delatnost se uzima pretežna za potrebe utvrđivanja, da li je to delatnost koju on faktički obavlja ili koja je registrovana u APR – u?
U skladu sa članom 4. Zakona o privrednim društvima, društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa Zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom.
Prema Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, pod pretežnom delatnošću smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Prema mišljenju Ministarstva zaštite životne sredine, kao prioritetna, odnosno opredeljujuća, uzima se delatnost od koje obveznik ostvaruje najviše prihoda, ako se ona razlikuje od pretežne registrovane delatnosti, bez obzira da li ima veći ili manji negativan uticaj na životnu sredinu.
Obveznik mora sam u poreskoj prijavi da opredeli delatnost od koje ostvaruje najviše prihoda.
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva životne sredine.pdf (odgovor pod brojem 1)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li notar/javni beležnik ima pravo da od stranke koja prodaje nekretninu traži uverenje o izmirenom porezu na nepokretnost, odnosno da li je izmirenje poreza na imovinu uslov za prodaju nepokretnosti regulisano nekom zakonskom odredbom?
Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti, ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Kupoprodaja nepokretnosti je pravni posao koji je regulisan ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti čija forma i sadržina su propisani Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o prometu nepokretnosti.
Ugovorom se mogu utvrditi i obaveze prodavca da, prilikom izlaska iz poseda nekretnine, mora isplatiti sve troškove koji su do tog momenta išli na teret predmetne nepokretnosti – struja, voda, grejanje i drugo. Može se zahtevati i da prodavac kupcu o ovome pruži jasan dokaz, a iz razloga da novi vlasnik i korisnik usluga ne bi došao u nezavidan položaj.
Nastanak poreske obaveze kod kupoprodaje nepokretnosti propisan je članom 10. stav 7. Zakona o porezima na imovinu. Obveznik poreza na imovinu uređen je Zakonom i nema osnova da se menja voljom ugovornih strana, pa je do momenta prodaje nepokretnosti poreski obveznik prodavac i obaveza se do dana prenosa prava svojine na nepokretnosti pravnim poslom utvrđivala, a tako će se i naplaćivati od prodavca - poreskog obveznika.
Shodno navedenom, smatramo da javni beležnik može zahtevati uverenje o izmirenom porezu ukoliko je to element ugovora o zaključenju pravnog posla, samo u smislu da novi vlasnik (kupac) raspolaže dokazima da su obaveze koje terete predmetnu nepokretnost izmirene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi šablon obaveštenja/podsetnika poreskom obvezniku o stanju dugovanog poreza?
Prema članu 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podsetnik se može poslati poreskom obvezniku pre dospelosti poreske obaveze, da poresku obavezu plati o dospelosti, odnosno da dospelu, a neplaćenu obavezu sa kamatom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja podsetnika za dospelu poresku obavezu.
Podsetnik se može poslati pisanim ili elektronskim putem, SMS porukom ili na drugi način o čemu se u zavisnosti od načina podsećanja poreskog obveznika sastavlja i službena beleška.
S obzirom da nije propisana forma podsetnika, kao ni način podsećanja, smatramo da svaka lokalna poreska administracija ima mogućnost da na najoptimalniji način podseti poreske obveznike na plaćanje poreskih obaveza.
Pogledaj/preuzmi:
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poreski obveznik plaća komunalnu taksu za svaku halu posebno ili ne, ukoliko on u sklopu kompleksa ima više hala gde obavlja delatnost, a i ogranci su registrovani na istoj adresi?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina). U članu 16. ovog zakona navedeno je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.
Znači, zakon ograničava isticanje firme na jednom poslovnom objektu, odnosno da se plaća jedna firmarina ako je na jednom objektu istaknuto više naziva firmi.
Za utvrđivanje firmarine prvi uslov je da je firma zaista i istaknuta, što obveznik sam prijavljuje ili se utvrđuje uviđajem na licu mesta, o čemu službeno lice sačinjava zapisnik.
Pored ispunjenja zakonom propisanih uslova za plaćanje firmarine (visina godišnjeg prihoda, razvrstavanje i delatnost), vodi se računa i o napred navedenom, da se za jedan poslovni objekat može utvrditi samo jedna firmarina. Ako obveznik delatnost obavlja u više poslovnih objekata (bez obzira da li oni čine kompleks ili ne), tada se može utvrditi firmarina za svaki objekat posebno, ali samo pod uslovom da je na svakom objektu zaista i izvršeno isticanje firme, o čemu mora postojati ili podneta prijava od strane obveznika ili dokaz pribavljen službenim putem - zapisnik o uviđaju.
Ogranak, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima nema svojstvo pravnog lica, i shodno tome, prema odredbama člana 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, ne može biti obveznik takse za isticanje firme u poslovnom prostoru. S obzirom da je u Zakonu o privrednim društvima, u članu 567. propisano da je ogranak izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom i da ogranak u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva, kao i da je članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano da je firma, u smislu tog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, obveznik takse na isticanje firme na poslovnom prostoru ogranka je privredno društvo osnivač ogranka.
Shodno navedenom, obveznik takse za isticanje firme na poslovnom prostoru može biti samo domaće privredno društvo - osnivač ogranka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.