Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoreski obveznik u svom vlasništvu poseduje dva objekta za stanovanje i to na istoj adresi (kuća i letnja kuhinja, dve kuće i slično). Da li poreski obveznik može da ostvari pravo na poreski kredit na oba objekta, a koji se nalaze na istoj adresi? Da li su objekti - kupatilo, kuhinja ili bilo koja druga prostorija u objektu koji nije primarni za stanovanje uslov za oslobadjanje poreza na taj objekat ili ni u jednom slučaju nije pravilno poreskog obveznika osloboditi plaćanja na drugi objekat na istoj adresi?
Prema članu 13. Zakona o porezu na imovinu, pravo na umanjenje utvrđenog poreza na imovinu ostvaruje obveznik poreza na imovinu na prava na zgradi ili stanu u kojem stanuje što podrazumeva da, prema evidencijama koje (saglasno propisima o ličnoj karti, odnosno prebivalištu) vode nadležni organi, nema prebivalište na drugoj adresi.
Ako se na istoj adresi nalazi više stambenih objekata za koje je obveznik poreza na imovinu isto fizičko lice, to lice pravo na poreski kredit − umanjenje utvrđenog poreza, može ostvariti za jedan od tih objekata i to onaj u kome obveznik stanuje.
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva finansija 4/2015.pdf (strana 55 pod tačkom 7v)
Mišljenje Ministarstva finansija 2/2016.pdf (strana 132 pod tačkom 3b)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se može objasniti i objaviti model založne izjave u postupku upisa hipoteke kao sredstva obezbeđenja plaćanja?
Pored sačinjavanja i potpisivanja zapisnika o usaglašavanju stanja duga sa poreskim obveznikom na određeni dan, sa kojim se traži odlaganje plaćanja dugovanog poreza, lokalna poreska administracija je u obavezi da javnom beležniku dostavi i obaveštenje u formi dopisa kojim se javni beležnik obaveštava da se kao sredstvo obezbeđenja naplate dugovanog poreza prihvata hipoteka na konkretnoj nepokretnosti, iznos ukupnog duga koji se obezbeđuje i broj rata na koji se odlaže plaćanje dugovanog poreza.
Odredbama člana 22. stav 1. Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, javni beležnik po službenoj dužnosti dostavlja Službi za katastar nepokretnosti ispravu koja predstavlja pravni osnov za upis promene u katastru u roku od 24 časa od trenutka sastavljanja, potvrđivanja, odnosno overavanja javno beležničke isprave u skladu sa članom 23. istog zakona. U postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza to je „založna izjava“.
Shodno navedenom, lokalna poreska administracija nakon dostavljanja obaveštenja za javnog beležnika o prihvatanju ponuđenog sredstva obezbeđenja (hipoteke na nepokretnosti poreskog obveznika ili jemca koji je vlasnik imovine) ne podnosi zahtev za upis hipoteke Službi za katastar nepokretnosti, jer se ista upisuje dostavljanjem javnobeležničkog zapisa, čiji je sastavni deo „založna izjava“ od strane javnog beležnika, RGZ Katastru nepokretnosti, po službenoj dužnosti.
Prema navedenom, zalažnu izjavu, sačinjava javni beležnik i sastavni je deo javnobeležničkog zapisa.
Prepis lista nepokretnosti, nakon upisane hipoteke po osnovu odlaganja plaćanja dugovanog poreza, je dokaz koji se obezbeđuje u spisima predmeta ili od poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti uvidom i štampanjem lista nepokretnosti iz podataka RGZ, preko e- šaltera.
Pogledaj/preuzmi:
Primer obaveštenja koje se uz zapisnik o usaglašavanju dostavlja javnom beležniku..doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je utvrđena obaveza poreza na imovinu za period 2015-2020. godina na osnovu podataka iz Katastra nepokretnosti, stambeno-poslovna zgrada (posebni delovi zgrade su stanovi i poslovni prostori-lokali). U izvodu iz lista nepokretnosti je za navedene nepokretnosti upisano sledeće: „Način utvrđivanja kor.pov.: iz upotrebne dozvole, Vrsta tereta: Zabeležba, građevinska ili upotrebna dozvola su izdate u postupku legalizacije i Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sugornost objekta. Datum upisa: jun 2012.“ Poreski obveznik je podneo zahtev za poništenjem rešenja navodeći da su pojedini stanovi i lokali neuslovni, bez priključka na struju i slično, i da poreska obaveza nije ni nastala pre 2019. godine. Da li je moguće poništiti rešenje kojim je utvrđena poreska obaveza iz navedenih razloga, imajući u vidu da je izdata upotrebna dozvola? Kakva su iskustva sa upotrebnim dozvolama izdatim u procesu legalizacije, bez provere uslovnosti odnosno sa zabeležbom u listu nepokretnosti da Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta. Na koji način utvrditi porez za objekat koji nije završen, nije priključen na mreže komunalne infrastrukture, nije izvršena završna obrada zidova i podova, a izdata je upotrebna dozvola u postupku legalizacije?
Nastanak poreske obaveze uređen je članom 10. Zakona o porezima na imovinu koji propisuje da obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način” (član 10. stav 1. Zakona o porezu na imovinu).
Zakonom o legalizaciji objekta (Sl. glasnik RS broj 95/13, 117/2014), u skladu sa članom 4. pod legalizacijom se podrazumeva naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, odnosno rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole.
Ako zgrada ima upotrebnu dozvolu, to znači da je ona izgrađena po propisima, da poseduje opremu koja je proverena i funkcionalna, kao i da poseduje sve saglasnosti nadležnih organa da su građevinski radovi, vodovod i kanalizacija, elektroinstalacije i sve ostalo izvedeni na dozvoljen način i prošli su sva neophodna testiranja.
Zakonom nije propisano da se kod nastanka poreske obaveze u slučaju da postoji upotrebna dozvola, proverava kako je ona izdata, koji uslovi su ispunjeni i slično, u postupku je važno da upotrebna dozvola kao dokument postoji.
Prema odredbama Zakona o ozakonjenju objekta (Sl. glasnik Rs broj: 96/2015…81/2020-odluka US) propisano je da danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova, koje se po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju (član 36. Zakona o ozakonjenju objekata). Nastanak poreske obaveze određuje se u svakom konkretnom slučaju primenom odredbi člana 10. Zakona o porezima na imovinu.
Poništavanje rešenja uređeno je Zakonom o opštem upravnom postupku u skladu sa odredbama člana 183. i nije u nadležnosti prvostepenog organa , osim ukoliko se rešenje poništava u postupku po žalbi, u skladu sa članom 163. ZUP.
Rešenja o utvrđivanju obaveze su pravosnažna i konačna i kao takva mogu se menjati (poništavati i ukidati) samo primenom odredbi Zakona o opštem upravnom postupku, i to u skladu sa članovima 175-185.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je oslobođeno plaćanja poreza - Javno preduzeće Autobuska stanica sa registrovanom šifrom delatnosti 5221 – Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 11 Zakona o porezima na imovinu, kao i članom 2. stav 3. tačka 5 Zakona o komunalnim delatnostima? Ovo preduzeće prijavilo je sledeće: peroni sa nadstrešnicama, zgrada biletarnice, restoran sa sanitarnim čvorom, računarski centar, dolazni peron, kao i kancelarijski deo gde se obavljaju poslovi administracije. Da li su preduzeća koja obavljaju komunalne delatnosti oslobođena plaćanja poreza za sve nepokretnosti koje poseduju, odnosno koja su u njihovom vlasništvu, kao što je restoran, kancelarije, ostave, a koje nemaju direktne veze sa samom komunalnom delatnošću?
Zakonom o porezima na imovinu, članom 12. stav 1. tačka 11 propisano je poresko oslobođenje za objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti, pod uslovom da nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu, pri čemu to ustupanje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.
Članom 4. Zakona o komunalnim delatnostima, propisano je da se komunalnim objektima smatraju građevinski objekti sa uređajima, instalacijama i opremom, sama postrojenja, uređaji i instalacije i drugi objekti koji služe za proizvodnju komunalnih proizvoda i pružanje komunalnih usluga korisnicima, kao i uređeno građevinsko zemljište i druga dobra u opštoj upotrebi koja se koriste za obavljanje komunalne delatnosti.
Prema Zakonu o komunalnim delatnostima , u skladu sa čanom 2., komunalne delatnosti su:
1) snabdevanje vodom za piće;
2) prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda;
3) proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom;
4) upravljanje komunalnim otpadom;
5) gradski i prigradski prevoz putnika;
6) upravljanje grobljima i sahranjivanje;
6a) pogrebna delatnost;
7) upravljanje javnim parkiralištima;
8) obezbeđivanje javnog osvetljenja;
9) upravljanje pijacama;
10) održavanje ulica i puteva;
11) održavanje čistoće na površinama javne namene;
12) održavanje javnih zelenih površina;
13) dimničarske usluge;
14) delatnost zoohigijene.
Član 3. istog zakona propisuje da je gradski i prigradski prevoz putnika, kao komunalna delatnost, prevoz putnika unutar naseljenih mesta ili između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koji obuhvata javni linijski prevoz autobusom, trolejbusom, tramvajem, metroom, žičarom, putničkim brodom, skelom i čamcem za privredne svrhe, kao i obezbeđivanje mesta za ukrcavanje i iskrcavanje putnika (stanica, stajališta i plutajućih objekata za pristajanje plovila koja vrše prevoz putnika u domaćoj linijskoj plovidbi i sl. kao saobraćajnih objekata koji se koriste u tim vidovima prevoza).
Na osnovu navedenog smatramo da nema osnova da se primenom člana 12. stav 1. tačka 11 Zakona o porezima na imovinu ostvari pravo na poresko oslobođenje od poreza na imovinu na objekte koji ne služe neposredno za obavljanje komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza, u konkretnom slučaju to su: restorani, kancelarije, ostave i slično. Shodno navedenom, komunalnim objektima ne mogu se smatrati administrativne i upravne zgrade pravnih lica koja obavljaju komunalne delatnosti, jer ti objekti nisu neposredno namenjeni za obavljanje komunalne delatnosti. Poresko oslobođenje se u konkretnom slučaju može ostvariti na primer za perone sa nadstrešnicama, zgradu biletarnice, dolazni peron.
Napominjemo da sama pretežna šifra delatnosti ne opredeljuje poresku obavezu i pravo na poresko oslobođenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se za storniranje neosnovano utvrđenih poreskih obaveza primenjuje član 176. Zakona o opštem upravnom postupku - ponavljanje postupka ili član 23. stav 1. tačka 3 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji? U konkretnom slučaju, poreski obveznik je preminuo, međutim nije blagovremeno odjavljen u poreskom knjigovodstvu.
Pojam stranke u poreskom postupku uređen je članovima 10 - 14. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i odrebama članova 44 - 55. Zakona o opštem upravnom postupku.
Ponavljanje postupka je poseban slučaj uklanjanja i menjanja rešenja i uređen je članovima 176 - 182. Zakona o opštem upravnom postupku i odnosi se na konačna rešenja na koje stranka više ne može da izjavi žalbu. Nije predviđeno da se ponavljanjem postupka u konkretnoj upravnoj (poreskoj) stvari ispravljaju učinjeni propusti.
Odredbe člana 23. ZPPPA uređuju „prestanak poreske obaveze“, dakle dospele obaveze koja je osnovano utvrđena poreskom obvezniku.
Smrću poreskog obveznika prestaje njegova poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti u skladu sa članom 45. Zakona o opštem upravnom postupku. Poreska akta koja su doneta nakon smrti poreskog obveznika (koji danom smrti gubi svojstvo poreskog obveznika), doneta su neosnovano i potrebno je u poreskom računovodstvu stornirati neosnovano utvrđene obaveze po donetim rešenjima.
Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti jer taj obveznik ne postoji od dana smrti i danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik, ne postoji predmet oporezivanja.
Pored toga za dug preminulog lica, po osnovu obaveza koje se odnose na period do dana smrti (ako taj dug postoji), potrebno je razmotriti pitanje eventualne apsolutne zastarelosti.
Prenos salda duga sa umrlog lica na naslednika vrši se za dugove za koje nije nastupila apsolutna zastarelost (po službenoj dužnosti), a ako se naslednik pozove na relativnu zastarelost tada se taj dug prenosi na naslednika u visini vrednosti nasleđene imovine. Prestanak po podnetom zahtevu utvrđuje se na ime naslednika, kao poreskog obveznika.
Shodno navedenom, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice. U prilogu primer forme rešenja o storniranju neosnovano utvrđenih zaduženja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.