Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se lice koje je radilo u Opštinskoj upravi i bilo raspoređeno na poslovima građevinskog inspektora, a koje je steklo uslov za starosnu penziju u januaru 2022. godine i sada je u penziji, može ponovo angažovati? Ukoliko može, po kom osnovu bi moglo da bude angažovano?
Članom 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da, između ostalih razloga, službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Dakle, u navedenom slučaju odnosno pod navedenim uslovima službenik ne može zasnovati radni odnos. Ali, Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđena je mogućnost rada van radnog odnosa.
Konkretno, članom 197. je propisno da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom starosne penzije.
U svakom slučaju trebalo bi što pre pokrenuti postupak popune radnog mesta, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Da li nadležni organ podnosi prijavu Komisiji za kontrolu državne pomoći, u smislu odredbi člana 7. stav 5. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, kada utvrdi da postoje uslovi za umanjenje tržišne vrednosti neizgrađenog građevinskog zemljišta, a radi se o građevinskom zemljištu izvan građevinskog područja, koje se nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je utvrđeno da se radi o nedovoljno razvijenoj JLS, odnosno o JLS sa izuzetno niskim životnim standardom ili visokom stopom nezaposlenosti (član 7. stav 2. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu)?
U praksi, zahtev se podnosi Komisiji za kontrolu državne pomoći, s tim da se umanjenje po ovom osnovu ne vrši, imajući u vidu da se pomenuta Uredba iz 2015. godine odnosila samo na zahteve za konverziju koji su podneti do 31.12.2015. godine.
Do donošenja nove Uredbe, mišljenje Stručne službe SKGO je da umanjenje ne treba vršiti po ovom osnovu.
Da li može da se vrši konverzija neizgrađenog građevinskog zemljišta izvan građevinskog područja?
Prema odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu iz naknadu, predmet konverzije je izgrađeno ili neizgrađeno građevinsko zemljište. Zakon ne govori o zemljištu unutar ili izvan građevinskog područja, već samo i izgrađenom i neizgrađenom građevinskom zemljištu.
S tim u vezi, prema mišljenju Stručne službe SKGO, uz ispunjenje svih drugih zakonskih uslova moguća je konverzija građevinskog zemljišta izvan građevinskog područja.
U otvorenom postupku javne nabavke usluga čišćenja poslovnih prostorija, izabrani ponuđač je odbio da zaključi ugovor (fizički je bio prisutan), sledeći ponuđač ispunjava uslove i njegova ponuda je iznad procenjene vrednosti. Ako se pozove sledeći ponuđač da li treba da se donese odluka o dodeli ugovora, gde se bira sledeći ponuđač i da li ponuđač koji je odbio da potpiše ugovor ima aktivnu legitimaciju u daljem postupku?
Članom 152. stav 2. Zakona o javnim nabavkama je predviđeno da ako ponuđač odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci, naručilac može da zaključi ugovor sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem.
Stavom 3. istog člana je propisano da će naručilac ponovo izvršiti stručnu ocenu ponuda i doneti odluku o dodeli ugovora ako je zbog metodologije dodele pondera potrebno da se utvrdi prvi sledeći najpovoljniji ponuđač.
Iz navedenog proizilazi da u situaciji kada ponderisanje nije predviđeno konkursnom dokumentacijom, dakle kada je najniža cena jedini kriterijum za dodelu ugovora, tada naručilac nema obavezu da donosi novu odluku o dodeli ugovora, već poziva sledećeg najpovoljnijeg ponuđača da zaključi ugovor, odnosno obaveštava ga o razvoju događaja, proverava rok važenja njegove ponude, sve dokaze i sredstva obezbeđenja (ukoliko su tražena) i šalje mu potpisan ugovor.
Ponuđač koji je odbio da zaključi ugovor iz neopravdanih razloga mora da trpi posledice, tj. ako je zahtevano sredstvo obezbeđenja za ozbiljnost ponude ono mora da bude aktivirano prema tom ponuđaču.
Taj ponuđač ne može ništa da preduzme po novom ugovoru, jer se ne donosi nova odluka o dodeli ugovora, već naručilac postupa po postojećoj odluci iz koje se jasno vidi rangiranje ponuđača.
Uvek je potrebno sačiniti dopis kojim se objašnjava takvo postupanje naručioca, koji postaje sastavni deo predmeta i dokumentacije ovog postupka, za slučaj kontrole.
Ko je zastupnik javnih preduzeća čiji je osnivač JLS i osnovnih škola, u postupcima pred sudom?
U skladu sa članom 26. stav. 1 tačka 1) Zakona o javnim preduzećima direktor javnog preduzeća predstavlja i zastupa javno preduzeće.
U skladu sa članom 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020 i 129/2021) zakonski zastupnik ustanove je direktor te ustanove.
U skladu sa članom 11. stav 2. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014) državno pravobranilaštvo pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa državne organe i posebne organizacije koji nemaju svojstvo pravnog lica, državne organe i posebne organizacije koji imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i javne ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima ovi subjekti učestvuju kao stranke ili umešači o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.
Takođe, mišljenje Stručne službe SKGO je da se odredbe čl. 11. st. 2. Zakona o pravobranilaštvu (zastupnik i punomoćnik), mogu shodno primeniti i na javna preduzeća, te u skladu sa navedenim je moguće zastupanje pravobranilaštva lokalne samouprave koja je osnovala javno preduzeće, ali isključivo na osnovu punomoćja koje bi bilo dato od strane zastupanog javnog preduzeća.