Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU Planu javnih opštine došlo je do greške u podatku procenjene vrednosti JN, odnosno stavljena je veća procenjena vrednost nego što je potrebno, ali u budžetu na toj poziciji ima se i više sredstava, tako da ne dolazi do probijanja budžetskih pozicija. Da li je moguće uraditi izmene Plana javne nabavke bez rebalansa budžeta, s obzirom da se ima dovoljno planiranih sredstava u budžetu? Da li je uz svaku izmenu Plana javnih nabavki obavezan i rebalans budžeta? Kako po drugoj JN izmeniti predmet i procenjenu vrednost u Planu javne nabavke? Da li je ispravnije obrisati pogrešan naziv i celu nabavku ili samo ispraviti naziv i iznos?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 88. stav 1, propisano je da plan javnih nabavki sadrži sledeće podatke: 1) predmet javne nabavke i CPV oznaku; 2) procenjenu vrednost javne nabavke; 3) vrstu postupka javne nabavke; 4) okvirno vreme pokretanja postupka.
Dalje je stavom 4. istog člana Zakona propisano da se izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra planiranje nove javne nabavke, izmena predmeta javne nabavke i povećanje procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%.
Prvo bismo ukazali da Zakon ne uslovljava izmenu plana javnih nabavki rebalansom budžeta (takvu situaciju je u određenoj meri propisivao Zakon o javnim nabavkama u periodu od 2012. do 2015. godine). S obzirom na to, rebalans budžeta bi bio potreban samo u situaciji u kojoj je neophodno za određenu javnu nabavku obezbediti dodatna sredstva koja se ne nalaze na odgovarajućoj aproprijaciji budžeta za potrebe sprovođenja javne nabavke.
Imajući u vidu navedeno, naručilac može da izmeni plan javnih nabavki bez rebalansa budžeta, u situaciji u kojoj je potrebno smanjiti procenjenu vrednost javne nabavke.
Dodatno ukazujemo da u skladu sa članom 88. stav 4. Zakona, naručilac nije dužan da u smislu odredbama Zakona izmeni ni plan javnih nabavki u opisanoj situaciji, pre pokretanja postupka javne nabavke. Drugim rečima, naručilac ima pravo da bez izmene plana javnih nabavki pokrene postupak javne nabavke sa procenjenom vrednošću koja je manja od procenjene vrednosti te javne nabavke u usvojenom planu javnih nabavki.
U vezi sa drugim delom pitanja, ukazujemo da su obe opcije u skladu sa Zakonom. Ipak, mišljenja smo da je optimalnije izmeniti predmetnu stavku plana javnih nabavki, na način da se izmeni predmet javne nabavke i procenjena vrednost javne nabavke.
Kakav je status zaposlenog na određeno vreme u kabinetu predsednika opštine, sistematizovanog u OU, a shodno članu 70. tačka 5. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, odnosno da li zaposleni ima sva prava i obaveze kao lica na neodređeno vreme? Da li se ovo radno mesto tretira kao postavljeno lice ili službenik na položaju?
U skladu sa članom 70. stav 1 tačka 5) Zakona o zaposlenima u AP i JLS radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) između ostalog i na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu).
Radni odnos na određeno vreme u kabinetu izabranog lica zasniva se bez obaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa. Ovakav radni odnos ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme i oročen je najduže dok traje dužnost tih izabranih lica.
U skladu sa članom 3. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave radna mesta službenika dele se na položaje i Izvršilačka radna mesta, u zavisnosti od složenosti poslova, stepena ovlašćenja i odgovornosti. Položaj je radno mesto na kome su postavljanje na položaj, ovlašćenja i odgovornosti utvrđeni Zakonom. Izvršilačka radna mesta su sva mesta koja nisu položaji, uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica. Izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima. Izvršilačka radna mesta su još i radna mesta u kabinetu izabranog lica, koji je posebna organizaciona jedinica. Istom rukovodi šef kabineta, koji za svoj rad i rad kabineta odgovara izabranom licu.
Što se prava iz radnog odnosa tiče, zaposleni na određeno vreme imaju sva prava i obaveze u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS, opštim propisima o radu i kolektivnim ugovorima.
Da li načelnik opštinske uprave može svojim rešenjem premestiti službenika koji je raspoređen na radno mesto (šef odseka LPA) na upražnjeno radno mesto (poreski inspektor) i istom naložiti polaganje ispita za inspektora?
U skladu sa članom 32. Zakona o zaposlenima u AP i JLS službenik je dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premešten. Dalje, članom 112. istog zakona predviđeno je da službenik može, zbog potrebe rada, da bude trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto. Za premeštaj službenika zbog potrebe rada nije potrebna njegova saglasnost.
Pod odgovarajućim radnim mestom smatra se ono radno mesto čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se službenik premešta i za koje službenik ispunjava sve uslove (član 113).
Članom 46. Zakona o inspekcijskom nadzoru predviđeno je da poslove inspekcijskog nadzora nadležna inspekcija vrši preko inspektora. Inspekcijski nadzor može obavljati lice koje ima stečeno propisano obrazovanje, radno iskustvo u struci, položen državni stručni ispit i ispit za inspektora i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u organima državne uprave:
1) u zvanju višeg savetnika, samostalnog savetnika ili savetnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom - za vođenje postupka i izricanje upravnih mera u inspekcijskom nadzoru;
2) u zvanju mlađeg savetnika, saradnika ili mlađeg saradnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom - za vođenje postupka ili preduzimanje radnji u inspekcijskom nadzoru.
Inspektor je dužan da u svom radu koristi funkcionalni jedinstveni informacioni sistem.
Dalje se u članu 47. istog zakona kaže da ispit za inspektora sprovodi komisija, koju obrazuje ministar nadležan za poslove državne uprave. Program i način polaganja ispita za inspektora, sastav i način rada komisije za sprovođenje ispita za inspektora "naknade za rad članova komisije." Izgled i sadržinu obrasca uverenja o položenom ispitu za inspektora, način izdavanja uverenja o položenom ispitu za inspektora i oblik, način upisa i vođenja evidencije o položenom ispitu za inspektora bliže uređuje ministar nadležan za poslove državne uprave. Lice na probnom radu koje je radni odnos zasnovalo na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme i lice koje je zasnovalo radni odnos na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme, a nema položen ispit za inspektora, polaže ispit za inspektora u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Lice koje je prvi put zasnovalo radni odnos u struci i osposobljava se za samostalan rad na poslovima radnog mesta inspektora polaže ispit za inspektora do okončanja pripravničkog staža. Ako lice iz st. 3. i 4. ovog člana ne položi ispit za inspektora u utvrđenim rokovima, prestaje mu radni odnos, odnosno ne može biti raspoređeno na radno mesto inspektora. Izuzetno, ispit za inspektora nije dužan da polaže inspektor koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona imao najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora i ispunjava uslove za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. Ispit za inspektora mogu polagati i druga lica koja su se osposobila za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje poslova i imaju stečeno radno iskustvo u struci u trajanju koje je uslov za obavljanje poslova inspektora, a zainteresovana su za rad na poslovima inspektora. Organ u kome je kandidat zaposlen, odnosno podnosilac zahteva, dužan je da uplati troškove polaganja ispita za inspektora pre polaganja ispita. Troškovi polaganja ispita za inspektora utvrđuju se posebnim zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Ministarstvo nadležno za sistem državne uprave vodi evidenciju o položenom ispitu za inspektora, u koju se upisuje: ime i prezime kandidata; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil; naziv državnog organa, imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugog poslodavca kod koga je kandidat zaposlen; broj i datum rešenja kojim je odobreno polaganje ispita za inspektora; datum polaganja ispita; podaci o opštem uspehu na ispitu i broj i datum izdatog uverenja o položenom ispitu za inspektora.
Iz navedenih odredbi možemo zaključiti da se određeno lice koje ispunjava sve uslove za obavljanje poslova inspektora, a nema položen ispit za inspektore, može trajno premestiti na radno mesto inspektora uz obavezu da u roku iz člana 47. Zakona o inspekcijskom nadzoru položi ispit.
Ako je predviđeno avansno plaćanje za javnu nabavku, da li je naručilac u obavezi da traži sredstvo obezbeđenja ili ne, pošto je po „starom“ Zakonu, koji je bio u primeni do 1. jula 2020. godine bio u obavezi da probavi sredstvo obezbeđenja za avansna plaćanja?
Prethodno važećim Zakonom o javnim nabavkama iz 2012/15. godine bilo je propisano da je naručilac dužan da zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predviđeno avansno plaćanje, bez obzira na procenat ili iznos avansa.
Za razliku od ovog rešenja, Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 94. stav 1. tačka 5), propisano je da naručilac može da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa.
Dalje je u stavu 4. ovog člana Zakona, propisano da sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora da bude u visini avansa.
Dakle, iz navedenih odredaba Zakona proizilazi da naručilac može (ali ne mora) da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa, dok u slučaju da ovakvo sredstvo obezbeđenja zahteva konkursnom dokumentacijom, ono mora da bude u visini avansa.
Zakon ne sadrži izričitu odredbu kojom obavezuje naručioca da zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predviđeno avansno plaćanje.
Ipak, članom 15. stav 2. Pravilnika o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki („Službeni glasnik RS“, br, 93/2020) propisano je da u slučaju dogovorenog avansnog plaćanja naručilac ne može da isplati nijedan iznos pre nego što primi traženo sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja.
Iako navedena odredba Pravilnika ne daje nedvosmislenu obavezu da se zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja, već da ne može naručilac da isplati nijedan iznos pre nego što primi traženo sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja (dakle, ukoliko je isto traženo), mišljenja smo da je moguće tumačenje nadležnih organa koji vrše kontrolu u vezi sa javnim nabavkama na način da je obaveza naručioca da ovakvo sredstvo obezbeđenja zahteva ukoliko se zahteva avansno plaćanje.
S obzirom na navedeno i negativne posledice koje mogu nastati po javna sredstva u slučaju da naručilac izvrši avansno plaćanje bez zahtevanja sredstva obezbeđenja za povraćaj avansa, a privredni subjekt ne izvrši svoje obaveze u skladu sa ugovorom o javnoj nabavci (ne opravda se uplaćeni avans), mišljenja smo da je potrebno da naručioci u slučaju davanja mogućnosti da se zahteva avansno plaćanje u postupku javne nabavke, zahtevaju i odgovarajuće sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa (što ne mora nužno biti bankarska garancija, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja).
Da li JLS u 2021. godini može da primi u radni odnos na neodređeno vreme 3 izvršioca na osnovu dobijene saglasnosti iz 2020. godine i 3 izvršioca bez saglasnosti, prema članu 27 k Zakona o budžetskom sistemu?
Članom 27k Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je između ostalog da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva (stav 1). Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan (stav 2).
Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
Kako je u skladu sa uredbom posmatrani period kalendarska godina i s obzirom da će ova lica radni odnos zasnovati u 2021. godini ovaj broj će umanjiti mogućnost novog zapošljavanja bez posebnih dozvola i saglasnosti u 2022. godini.