Obaveze lica za zaštitu podataka o ličnosti utvrđene su odredbama člana 58. Zakona, tako da lice za zaštitu podataka o ličnosti odgovara za neizvršavanje tih obaveza rukovaocu/obrađivaču. 

Međutim, lice za zaštitu podataka o ličnosti ne snosi odgovornost za obaveze rukovaoca/obrađivača propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. 

Dakle, njegova uloga u pogledu usaglašavanja postupanja rukovaoca/obrađivača prevsahodno je savetodavna, pa tako, po pravilu, ne može ni da snosi odgovornost umesto rukovaoca/obrađivača za postupanje suprotno odredbama Zakona. 

Rukovalac/obrađivač dužan je da obezebdi nezavisnost lica za zaštitu podataka o ličnosti u izvršavanju njegovih obaveza i ne može da ga kazni niti da raskine radni odnos, odnosno ugovor sa njim zbog izvršavanja obaveza iz člana 58. Zakona.

Oobaveze lica za zaštitu podataka o ličnosti utvrđene su odredbama člana 58. Zakona, kojim je, između ostalog, predviđena njegova obaveza da: 

• informiše i daje mišljenje rukovaocu ili obrađivaču, kao i zaposlenima koji vrše radnje obrade o njihovima zakonskim obavezama u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti;
• prati primenu odredaba Zakona, drugih zakona i internih propisa rukovaoca ili obrađivača koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti; 
• daje mišljenje, kada se to zatraži, o proceni uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti i prati postupanje po toj proceni;  
• sarađuje sa Poverenikom u vezi sa pitanjima koja se odnose na obradu podataka.
  

Odredbom člana 56. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/18) predviđeno je da rukovalac/obrađivač mora odrediti lice za zaštitu podataka o ličnosti, i to: 

• ako se obrada vrši od strane organa vlasti, osim ako je reč o obradi koju vrši sud u svrhu obavljanja njegovih sudskih ovlašćenja (npr. državni organi, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, osnovne i srednje škole, muzeji, biblioteke, javne službe...); 
• osnovne aktovnosti rukovaoca ili obrađivača sastoje se od radnji obrade koje po svojoj prirodi, obimu, odnosno svrhama zahtevaju redovan i sistematski nadzor velikog broja lica na koje se podaci odnose (npr. operatori elektronskih komunikacionih mreža i usluga, banke...);
• osnovne kativnosti rukovaoca ili obrađivača sastoje se od obrade posebnih vrsta podataka o ličnosti iz člana 17. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ili podataka o ličnosti u vezi sa krivičnim presudama i kažnjivim dellima iz člana 19. ovog zakona, u velikom obimu (npr. pojedine privatne lekarske prakse u slučaju da već nisu obuhvaćene pojmom organa vlasti). 

U drugim slučajevima, rukovalac/obrađivač može odrediti lice za zaštitu podataka o ličnosti.

Članom 20. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS“, broj  88/2011, 15/2016 i 104/2016, u daljem tekstu: ZJPPK) propisano je da je postupak izbora privatnog partnera ili postupak javne nabavke određen zakonom kojim se uređuju javne nabavke ili postupak davanja koncesije određen ovim zakonom. Ovim članom zakona su propisana i pravila u pogledu toga u kojim situacijama se primenjuju odredbe ovog zakona za izbor privatnog partnera, a kada se primenjuje postupak javne nabavke.

Po pravilu se privatni partner bira u postupku javne nabavke. Ipak, pretpostavka je da je ovaj podatak sadržan u odobrenom koncesionom aktu.  

Dalje je u stavu 5. ovog člana propisano koje odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke se ne primenjuju u postupku izbora privatnog partnera, te je u tom pogledu naročito potrebno imati u vidu odredbe o ovim pravilima koja su uređena ZJPPK.

U pogledu objavljivanja na Portalu javnih nabavki, pre svega ukazujemo da su na Portalu javnih nabavki na kome se objavljuju postupci javnih nabavki koji su pokrenuti u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015), oglasi, konkursna dokumentacija i druga dokumenta objavljivani u delu u kome se objavljuju i „redovne“ javne nabavke, dok su samo javni ugovori objavljivani u delu Portala „Javni ugovori“.

S tim u vezi, ukazujemo da i u slučaju pokretanja postupka za izbor privatnog partnera primenom odredaba Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, javni poziv, konkursnu dokumentaciju i druge dokumente sačinjavate i objavljujete u delu novog Portala javnih nabavki u kojem biste pokrenuli i „redovni“ postupak javne nabavke.   

U pogledu pravila postupka za izbor privatnog partnera u postupku javne nabavke, potrebno je da primenjujete odredbe Zakona o javnim nabavkama, izuzev u delovima koji su propisani članom 20. stav 5. ZJPPK, kada primenjujete odredbe ZJPPK.

Priprema konkursne dokumentacije se na novom Portalu javnih nabavki vrši u delovima, odnosno ne priprema se jedan dokument konkursne dokumentacije, i to na način da pojedine delove sačinjavate pre slanja na objavljivanje putem Portala (na primer, model javnog ugovora, obrazac strukture cene i dr.), dok pojedine delove kreira Portal nakon unosa potrebnih podataka (kriterijumi za dodelu ugovora, kriterijumi za kvalitativni izbor privrednog subjekta i uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu).

Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije („Sl. list SRJ“, br. 17/97 i 24/2000) propisana je Nomenklatura nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa godišnjim stopama amortizacije.

Članom 2. ovog pravilnika, propisano je da nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva, pravno lice raspoređuje u amortizacione grupe i delove amortizacionih grupa propisane u Nomenklaturi. U Nomenklaturi, u koloni prvoj, amortizacione grupe obeležene su arapskim brojevima, a delovi amortizacionih grupa - arapskim brojevima sa zagradom, slovima i alinejama. U koloni drugoj navedeni su nazivi amortizacionih grupa i delova amortizacionih grupa, a u koloni trećoj - godišnje stope amortizacije.

Dalje u članu 3. stav 1 i stav 2. definisano je da osnovna sredstva koja po nazivu ili bližem opisu naziva nisu navedena u Nomenklaturi, pravno lice raspoređuje u amortizacione grupe, odnosno delove amortizacionih grupa u koje su raspoređena njima najsličnija osnovna sredstva. Sličnost osnovnih sredstava određuje se prema nameni kojoj služe, a u okviru iste namene - prema vrsti materijala upotrebljenog za njihovu izgradnju, odnosno izradu.

Dakle, imajući u vidu da dron kao osnovno sredstvo nije navedeno u Nomenklaturi, a obzirom da isti služi jedinici lokalne samouprave za potrebe snimanja Grada u okviru urbanističkih projekata, isti bi se mogao razvrstati u deo XI. – Oprema za uređenje i za održavanje kancelarijskih i drugih prostorija, za obavljanje kancelarijskih poslova i za obavljanje tehničkih, poslovnih i finansijskih usluga, amortizaciona grupa 109. - Kancelarijski, pogonski i ostali nameštaj i druga oprema za obavljanje kancelarijskih poslova, deo amortizacione grupe 8) - Ostala (nepomenuta) oprema, sa godišnjom stopom amortizacije 11. Druga mogućnost je svrstati ovo osnovno sredstvo u amortizacionu grupu 111. - Merni i kontrolni uređaji, instrumenti, pribor i aparati – elektronski, sa godišnjom stopom amortizacije 20.