Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li u budžetu za 2021. godinu treba planirati sredstva sa izvorom 15, obzirom da pre kraja budžetske godine (2020) nije poznat iznos sredstava dobijenih od Republike ili iz donacija u 2020. koji neće biti utrošen u toj budžetskoj godini?
Prilikom izrade Odluke o budžetu za narednu godinu, mogu se planirati sredstva iz izvora 15-Neutrošena sredstva donacija iz ranijih godina. Štaviše, ova sredstva je potrebno planirati naročito ukoliko postoji realna mogućnost da će plaćanje preuzetih obaveza, odnosno rashoda koje se finansiraju iz sredstava dobijenih iz donacija, nastupiti pre donošenja rebalansa budžeta u narednoj godini. Ukoliko se ista ne planiraju Odlukom o budžetu, može se doći u situaciju da plaćanje ugovorenih obaveza odnosno rashoda predviđenih dinamikom realizacije i definisanih ugovorom o donaciji, neće moći da se izvrši obzirom da nema planiranih aproprijacija. Iz navedenih razloga potrebno je izvršiti što realniju procenu iznosa sredstava koji će biti prenet u narednu godinu kako bi sve preuzete obaveze bile izmirene u zakonskim rokovima, a rebalansom budžeta potrebno je usaglasiti stanje sa stanjem neutrošenih sredstava na dan 31.12. prethodne godine.
Ovo se isto odnosi i na sredstva dobijena od Republike odnosno nadležnih ministarstava, s tim što se ona planiraju na izvoru 13-Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.
Načelnica OU je otvorila porodiljsko bolovanje i podnela ostavku pre isteka mandata. Istovremeno je podnela zahtev za raspoređivanje na upražnjeno radno mesto. Da li čl. 51. Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže ima pravo, u ovom slučaju da bude raspoređena, podrazumeva i obavezu poslodavca da je rasporedi?
Shodno članu 54. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.
Dakle, službenik na položaju koje je prestao rad na položaju iz razloga proteka vremena na koje je postavljen, podnošenja pismene ostavke ili ukidanja položaja ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove. S obzirom da je u konkretnom slučaju Kadrovskim planom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno upražnjeno radno mesto time se stiču oba, kumulativno postavljena, uslova za ostvarivanje navedenog prava.
Članom 187. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano sledeće:
„Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa“.
Institut posebne zaštite od otkaza ugovora o radu, predviđen članom 187. Zakona o radu, ne utiče odnosno ne ograničava ostvarivanje prava službenika kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.
Usled navedenog, potrebno je postupiti po podnetom zahtevu službenika kome je prestao rad na položaju, iz razloga podnete ostavke, da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, u za to predviđenom roku.
Za ostvarenje navedenog prava nije od značaja da li je reč o licu koje je pre postavljenja na položaj bilo u radnom odnosu u opštinskoj upravi ili van opštinske uprave.
U pitanju je dete koje upisuje prvi razred i roditelji insistiraju na meri dodatne podrške, tj da dete krene u specijalno odeljenje, a takođe i radnik specijalnog odeljenja “motiviše” roditelje da je upis u specijalno odeljenje najbolja opcija. Kakve su ingerencije IRK i kome se obratiti po ovom pitanju?
Prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, kojim se uređuje sastav i rad Interresorne komisije, procena potreba za dodatnom podrškom se zasniva na celovitom i individualizovanom pristupu detetu, učeniku i odraslom, sa ciljem da se pružanjem dodatne podrške omogući uključivanje u obrazovanje, odnosno puna i efektivna društvena uključenost kroz ostvarivanje prava i korišćenje usluga i resursa zajednice. Da bi se omogućio celovit pristup, Interresornu komisiju čine profesionalci koji su predstavnici tri resora: obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, a koji su obavezni da u donošenju mišljenja poštuju najbolji interes deteta.
U članu 2. stav 2. Pravilnika se navodi: Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.
Članom 4. tačka 4. Pravilnika je propisano da u mere dodatne podrške koje se, u skladu sa propisima, realizuju na osnovu mišljenja Komisije spada upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, tako da je ova odluka u isključivoj nadležnosti Interresorne komisije i donosi se kada su iscrpljene sve mere dodatne podrške u nesegregisanom obrazovnom okruženju. Na osnovu svih prikupljenih podataka, Komisija treba da odgovorno donese mišljenje koje sadrži sve neophodne individualizovane mere podrške za konkretno dete.
Takođe, članom 8. Stav 6. Pravilnika propisuje da procena potreba za dodatnom podrškom, odnosno donošenje mišljenja Komisije, ne odlaže uključivanje i/ili pohađanje obrazovne ustanove.
U skladu sa članom 9. Pravilnika, protiv mišljenja Komisije, roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli može izjaviti prigovor Komisiji u roku od 15 dana od dana dostavljanja mišljenja.
Da li postoji mogućnost prenošenja dugovanog poreza sa pokojnog poreskog obveznika (preminulog 2020. godine) na naslednike, u situaciji, kada postoje utvrđeni zakonski naslednici, koji su utvrđeni rešenjem, kojim se obustavlja ostavinski postupak usled nepostojanja imovine koja bi bila predmet raspravljanja? Na ime pokojnog poreskog obveznika je ostao dugovani porez (koji se odnosi na period 2014. godine), koji se odnosi na stan, koji je u njegovom vlasništvu bio do 2014. godine, kada je na osnovu ugovora o podeli nepokretne imovine, pripao njegovom bračnom drugu.
Članom 22. ZPPPA uređeno je ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica. Prema navedenim odredbama, poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.
U ovom konkretnom slučaju, preminulo lice ima poreski dug, ali nema osnova da se isti prenese na naslednike, jer da bi naslednicima moglo da bude utvrđeno da ispunjavaju obavezu preminulog lica mora da postoji vrednost nasleđene imovine i njihovi udeli u tome. S obzirom da je ostavinski postupak obustavljen iz razloga što nema nikakve imovine za nasleđivanje, u okviru čije vrednosti bi se izvršio prenos duga srazmerno udelima pojedinih naslednika, to znači da ne postoji pravni osnov da se izvrši prenos dugovanog poreza sa preminulog lica.
Takođe, odredbama ZPPPA nije propisano ni da se taj dug koji je ostao na preminulom licu otpisuje iz razloga što nema nasleđene imovine i nema mogućnosti za prenos duga na naslednike, već taj dug ostaje na ime preminulog lica i može se desiti da se naknadno pojavi neka imovina za nasleđivanje i da se ponovo pokrene ostavinski postupak ili dok ne nastupi zastarelost, u kom slučaju se dug na ime preminulog lica, u skladu sa članom 163a ZPPPA prenosi u vanbilansno poresko računovodstvo.
Šta raditi u slučaju sa prijavom preminulog obveznika i njegovim dugom, jer naslednik ne želi da pokrene postupak raspravljanja zaostavštine i da li je u obavezi da to uradi s obzirom da se ostavinski postupak pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo? Da li se ostavinski postupak možepokrenuti po predlogu svakog pravno zainteresovanog lica?
Protiv poreskog upravnog akta kojim je odlučeno o pojedinačnim pravima i obavezama iz poreskopravnog odnosa može se podneti žalba.
Žalbu može podneti lice o čijim je pravima ili obavezama odlučeno u prvostepenom poreskom postupku i lice koje ima pravni interes.
Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu prvostepeni poreski organ odbaciće zaključkom (čl.144.ZPPPA).
Stranke u postupku po žalbi mogu biti: 1) žalilac 2) lice koje ima pravni interes (čl.146.ZPPPA).
Ostavinska rasprava pokreće se po zahtevu suda ili iniciranjem pokretanja postupka od pravno zainteresovanog lica.
Od dana smrti poreskog obveznika oporezivo pravo ima držaoc nepokretnosti i obaveza se ne može utvrditi preminulom licu.
Ukoliko se nepokretnost ne koristi, okončanjem ostavinske rasprave obaveza će se utvrditi naslednicima.
Ukoliko se oceni da lice koje je uložilo žalbu nema pravni interes, žalba se odbacuje zaključkom.
U suprotnom, ukoliko se oceni da lice koje podnelo žalbu ima pravni interes postupa se kao i sa svakom drugom žalbom, gde se sa zapisnikom o učešću u postupku po žalbi, izjašnjenjem po žalbi i svim ostalim spisima predmeta žalba na rešavanje dostavlja drugostepenom organu.