Prema odredbi člana 236. stav 1. tačka 2 Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, naknade za korišćenje javne površine su naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Prema odredbi člana 239. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, najviši iznos naknade za korišćenje javne površine propisan je u Prilogu 12. Zakona.

Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja prostora, zona u kojoj se nalazi prostor koji se koristi, ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, kao i tehničko-upotrebne karakteristike objekta, ukoliko se javna površina koristi za postavljanje objekata.

Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje se visina naknade u skladu sa članom 239. st. 1. i 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu koji utvrđuje obavezu plaćanja naknade.

Prema odredbi člana 2. tačka 1. Zakona o oglašavanju, oglašavanje jeste predstavljanje u bilo kom obliku u vezi sa poslovanjem odnosno profesionalnom ili poslovnom delatnošću, radi podsticanja prodaje robe i usluga, prodaje nepokretnosti, kao i prenosa prava i obaveza. Odredbe Zakona o oglašavanju primenjuju se na oglašavanje bez obzira na način i sredstvo kojim se vrši - član 3. stav 1. Zakona o oglašavanju.

Shodno odredbi člana 39. st. 1. i 3. Zakona o oglašavanju, oglašavanje na otvorenim površinama jeste vid oglašavanja putem sredstva podesnog za trajno upućivanje oglasne poruke javnosti, postavljenog na površinama koje su izvan zatvorenog prostora, koje su dostupne javnosti, odnosno neodređenom broju primalaca.

Sredstva za oglašavanje na otvorenim površinama, po pravilu su oglasni pano (bilbord), plakat, displej, svetleće oznake i sl. Prema odredbi člana 41. st. 1, 2. i 3. Zakona o oglašavanju, na otvorene površine kojima državni organ ili organ jedinice lokalne samouprave upravljaju ili su ovlašćeni da određuju način upravljanja u skladu sa posebnim propisima (u daljem tekstu: javne površine), oglasni pano se može postaviti samo uz prethodno odobrenje nadležnog organa.

Nadležni organ iz stava 1. ovog člana donosi plan postavljanja oglasnih panoa na javnim površinama i na osnovu tog plana raspisuje konkurs za izbor korisnika mesta za postavljanje panoa na tim površinama.

Bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje konkursa iz stava 2. ovog člana, uključujući način određivanja naknade za postavljanje panoa, odnosno drugih oglasnih sredstava na javnim površinama, utvrđuju se aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Znači, predmet utvrđivanja naknade za korišćenje javne površine su i korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, kada je za takvo korišćenje potrebna dozvola nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i kada je jedinica lokalna samouprave to uredila svojim aktima u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih površina i Zakonom o oglašavanju.

S tim u vezi, ukoliko je sredstvo oglašavanja postavljeno na ostalim površinama, npr. na spoljašnju stranu objekta (npr. na fasadu ili krov objekta) ili je sredstvo za oglašavanje (npr. bilobord) postavljeno na privatni posed tako da vrši uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, u slučaju kada nadležni organ jedinice lokalne samouprave daje odobrenje za postavljanje sredstava oglašavanja, korisniku ostale površine se rešenjem nadležnog organa utvrđuje naknada za korišćenje javne površine.

Odredbom člana 69. stav 1. Zakona o stečaju propisano je da stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka. Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda u skladu sa članom 73. stav 1. Zakona o stečaju.

U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika (član 88. Zakona o stečaju).

Odredbom člana 89. stav 3. Zakona o stečaju propisano je da se upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom. Za potraživanja koja su dospela za naplatu pre otvaranja stečajnog postupka poreski organ ima status stečajnog poverioca i podnosi prijavu potraživanja. Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status poreskog organa je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, pa se za takva potraživanja može sprovosti postupak prinudne naplate.

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina). U članu 16. ovog zakona navedeno je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost.

Shodno navedenom, poreski obveznik je u stečaju, i za dospele obaveze pre otvaranja stečajnog postupka trebalo je da poreski organ podnese prijavu potraživanje. Nakon otvaranja stečajnog postupka nije moguće utvrđivati obaveze po osnovu komunalne takse, obzirom da obveznik više ne obavlja delatnost. Obaveze koje se utvrdjuju obvezniku nakon otvaranja stečajnog postupka mogu biti obaveze koje se odnose na porez na imovinu i te obaveze predstavljaju trošak stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se mogu i prinudno naplaćivati, saglasno članu 93. stav 1. Zakona o stečaju.

Takođe, napominjemo da su obaveze prvostepenog organa da u svemu postupi prema smernicama datim u rešenju drugostepenog organa.

Članom 158. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113 2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos: 1) protekom vremena na koje je zasnovan; 2) sporazumom; 3) otkazom; 4) po sili zakona; 5) na drugi način određen ovim ili posebnim zakonom. Službeniku na položaju, po sprovedenoj inicijativi za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije, radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja kojim se utvrđuje prestanak rada na položaju.

Dalje, govoreći o prestanku radnog odnosa po sili zakona, u članu 163. istog zakona se kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) ako pravnosnažno bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude; 3) ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca, odnosno proteka roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenika na položaju, otkad je postao neraspoređen; 4) ako ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen stručne spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem; 5) ako mu na vanrednom ocenjivanju rešenjem bude određena ocena „ne zadovoljava”; 6) ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana – trećeg dana izostanka sa rada. Pored razloga iz stava 1. ovog člana službeniku radni odnos prestaje i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.

Dakle, danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja službeniku prestaje radni odnos po sili zakona i nema mogućnosti da on nastavi radni odnos kao službenik u organima jedinice lokalne samouprave.

Članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1) isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2) podnošenja ostavke; 3) razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.

Članom 187. stav 1-2 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

U ovom konkretnom slučaju treba odvojiti dva pojma: vršenje funkcije i radni odnos. S tim u vezi, članici opštinskog veća će prestati funkcija nakon isteka vremena na koje je izabrana, dok će i dalje biti u radnom odnosu u opštini do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, odnosno do isteka odsustva radi posebne nege deteta, u skladu sa članom 187. Zakona o radu.

Članom 158. Zakona o javnim nabavkama uređeni su uslovi čije je ispunjenje potrebno kako bi se ugovor o javnoj nabavci izmenio usled nepredviđenih okolnosti. U ovoj situaciji se može desiti da se radi o promeni ugovorene cene, produženju roka isporuke i dr. 

Zakonom je propisano da ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1. potreba za izmenom nastala je zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi;
2. izmenom se ne menja priroda ugovora.

Prvi kumulativni uslov pravni standard – „okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi“. Radi se o prilično uopštenoj formulaciji čije će granice formirati praksa i stavovi nadležnih organa.

Dakle, primena ove odredbe podrazumeva nesporno utvđivanje da su uslovi iz Zakona ispunjeni, odnosno da se radi o situaciji koju savestan naručilac izvesno nije mogao da predvidi, dok se ovakvom izmenom istovremeno ne menja priroda prvobitno zaključenog ugovora. Ipak, od posebne važnosti je da naručioci od druge ugovorne strane koja je zahtevala izmenu ugovora zahtevaju detaljno obrazloženje visine povećanja jediničnih cena.

Povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora (i ne može da ima za cilj izbegavanje primene zakona).

Dakle, osnovi za izmenu ugovora jesu i određene nepredviđene okolnosti koje omogućavaju da se izmeni i ugovor gde je navedeno da je cena fiksna.

Ali, te okolnosti moraju da budu objektivno dokazane, odnosno mora da bude nesporno da naručilac nikako nije mogao da, prilikom planiranja i pokretanja postupka javne nabavke, predvidi da će doći do potrebe povećanja cena. Teret dokazivanja je na ponuđaču koji zahteva izmenu cene. Na naručiocu je da proceni hoće li prihvatiti te dokaze ili ipak ne.