Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeŠta je potrebno od dokumentacije da bi to bilo ispravno za knjiženje i uvođenje u osnovna sredstva, i da bi mogla da se obračunava amortizacija?
Finansijska dokumentacija, odnosno prijem računa i plaćanje istog, nije osnov za knjigovodsveno preknjižavanje sa konta „u pripremi“ na konta „u upotrebi“.
Poželjno je da direktni budžetski korisnik – nosilac investicionog ulaganja, dostavi odeljenju nadležnom za poslove finansija, akt (odluka, zahtev, nalog) sa potrebnom dokumentacijom, za knjigovodstveno evidentiranje, odnosno za prenos sredstava iz pripreme u osnovno sredstvo u upotrebi. Istovremeno, potrebno je odrediti i lice koje isto duži tj. koje je odgovorno za to sredstvo.
Najstrožije posmatrano, knjiženje u osnovna sredstva se vrši tek kada se dobije upotrebna dozvola, odnosno “preknjižavanju” treba da prethodi dobijanje upotrebne dozvole. Do tada, svi troškovi u vezi sa izgradnjom i stavljanjem u funkciju (dobijanje građevinske dozvole, izgradnja, dobijanje upotrebne dozvole) - se knjiže i dodaju u investicionu vrednost po kojoj se osnovno sredstvo, prebacuje u evidenciju osnovnih sredstava.
U praksi u Srbiji, veliki je broj situacija u kojima je objekat fakticki u upotrebi bez upotrebne dozvole, a da je pri tome na takvom objektu već nastala potreba za dodatnim investicionim ulaganjem i sl. Prema nalazima Državne revizorske institucije (DRI) kod pojedinih lokalnih samouprava, može se zaključiti da se naglasak stavlja na faktičko stanje, bez posebnog osvrta na postojanje upotrebne dozvole, te DRI ukazuje da je nepravilno da se u statusu “u pripemi” vode objekti koji su faktički “u upotrebi”, odnosno bi da takve objekte trebalo prebaciti na konta “u upotrebi”.
Ne zanemarujući prethodno izneti stav da je najpravilnije da se knjiženje u osnovna sredstva vrši po dobijanju upotrebne dozvole, ukazujemo da bi manje rigidan pristup mogao da podrazumeva sledeće:
Ovom prilikom ukazujemo i na sledeće: ukoliko u poslovnim knjigama postoje brojne nepokretnosti koje se neopravdano dugo vode kao sredstva „u pripremi“, potrebno je da popisna komisija utvrdi status tih nepokretnosti (stepen dovršenosti, da li stepen dovršenosti investicija odgovara stepenu dovršenosti po privremenim obračunskim situacijama, da li je investitor, a zatim nadzor, pravilno overio obračunske situacije, da li su plaćanja po ovim obračunima pravilno izvršena i sl.) i mere za rešavanje statusa ovih nepokretnosti.
Pojedine LS se postavljaju tako da osnovna sredstva iz pripreme - „prevode“ u osnovna sredstva u upotrebi upravo na osnovu godišnjeg popisa imovine i obaveza.
Godišnji popis imovine i obaveza regulisani su Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/13, 30/18 i 73/19), Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS”, br. 33/15 i 101/18). Prilikom popisa, potrebno je da budžetski korisnici isti vrše i u skladu sa Uredbom o evidenciji nepokretnosti (Sl. glasnik RS, br. 70/14,19/15, 83/15 i 13/17).
Cilj popisa je usklađivanje knjigovodstvenog i stvarnog stanja, odnosno svođenje stanja u knjigama na stvarno stanje. Postupak koji se praktikuje je sledeći:
U javnoj ustanovi kulture je izvršena sistematizacija (usklađivanje sa novom uredbom o katalogu radnih mesta). Jedan od radnika ima mirovanje radnog odnosa po osnovu postavljenja na funkciju. Da li radnik koji ima mirovanje radnog odnosa može da potpiše ponuđeni aneks ugovora o radu, ili mora da se sačeka do njegovog povratka? Radnika kome miruju prava i obaveze menja drugi radnik, da li njemu da se ponudi novi aneks ugovora o radu, ili je to nemoguće jer je on na zameni umesto radnika kome miruju prava i obaveze, pa shodno tome ni radnik na zameni ne može da potpiše novi aneks ugovora o radu ako to ne učini radnik koga on menja?
Članom 79. stav 1. tačka 4) Zakona o radu predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drugačije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.
Za vreme mirovanja radni odnos traje, ali prava i obaveze iz radnog odnosa se ne ostvaruju sve dok ne prestanu razlozi za mirovanje. U tom smislu, poslodavac zaposlenom može ponuditi aneks ugovora tek nakon što se zaposleni vrati kod poslodavca kod koga su mu mirovala prava iz radnog odnosa.
Što se zaposlenog koji obavlja poslove na određeno vreme tiče, njemu se može odmah ponuditi aneks ugovora o radu.
Ako službenik bude privremeno premešten,“pri čemu zadržava sva prava na svom radnom mestu“, da li to podrazumeva da će službenik u tom periodu obavljati poslove na koje je privremeno premešten, ali i poslove svog „prvobitnog“ radnog mesta, na koje je i raspoređen po sistematizaciji?
Ne, to nije slučaj. Službenik će u tom slučaju obavljati samo poslove mesta na koje je privremeno premešten, a zadržati prava sa svog radnog mesta u smislu zvanja, plate i ostalo.
Da li na izbornoj listi od 16 kandidata, 16-ti kandidat mora da bude žena?
Član 20. stav 3. Zakona o lokalnim izborima predviđa da na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola. Među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po dva kandidata - pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi.
Ukoliko se podnosi izborna lista sa 16 kandidata i ukoliko je po 2 predstavnika manje zastupljenog pola u svakih 5, šesnaesti na listi mora biti pripadnik manje zastupljenog pola, jer samo tako prelazi 40%.
Novine uvedene u Zakonu o lokalnim izborima predviđaju da izborna lista prilikom kandidovanja mora da sadrži 40 % manje zastupljenog pola tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi prvih pet mesta, drugih pet i tako do kraja liste mora biti najmanje po dva kandidata manje zastupljenog pola. Kako rasporedite kandidate na listi tj. od tih pet po kom redosledu stavljati npr. žene prva i treća, ili druga i peta. Ako učestvuje više izbornih lista na lokalu i većina na svojim listama stavi npr po tri mesta muškarce a četvrto i peto za žene. Ako ta lista dobije samo tri odbornička mesta i tako više lista dobiju samo po jednog, dva ili tri odbornička mesta po tome prilikom konstituisanja skupštine i dodele odborničkih mandata ispašće da su samo muškarci u skupštini pošto ih redom skidamo sa svake liste po broju mandata koji su dobili a po Zakonu treba da ima 40 % žena. Da li prilikom dodele mandata odbornicima trebamo onda preskakati muškarce sa liste i ubacite žene kako bi u skupštini imali 40 % žena, konkretno šta uraditi da bi se ženama dodelili ti odbornički mandati?
Zakon o lokalnim izborima (kao i Zakon o izboru narodnih poslanika) sadrže odredbu koju ste citirali i koja se odnosi isključivo na sadržinu izborne liste, odnosno obavezu da na izbornoj listi bude najmanje 40% manje zastupljenog pola, što će, na žalost, u najvećem broju slučajeva biti žene. Zakon, međutim, ne propisuje obavezu da 40% žena bude u lokalnom parlamentu, iako bi to trebalo da bude posledica propisane sadržine izborne liste. To praktično znači da Zakon dozvoljava da žene budu na četvrtim i petim mestima u okviru svakih pet mesta na listi. To, dalje, znači da izborne komisije treba da dodeljuju odborničke mandate vodeći isključivo računa o redosledu kandidata, bez obzira na pol. Nema, dakle, preskakanja bilo kog kandidata, nema preskakanja muškaraca da bi se mandat dodelio ženi. Ako su npr. nekoj izbornoj listi pripala tri mandata, oni se dodeljuju kandidatima pod rednim brojevima 1, 2. i 3, bez obzira na njihov pol. Ponavljam, Zakon ne propisuje obavezu da u skupštini jedinice lokalne samouprave bude 40% žena prilikom konstituisanja, već se ograničava na propisivanje njihove zastupljenosti isključivo na izbornim listama.